Beograd-Bratislava
Izgledalo je da mi kondukter neće dozvoliti da unesem bicikl u autobus čak ni ako ga budem rasklopila, ali potegla sam sve adute iz kacige.
– Ali, ovaj, znate, ja idem na put oko sveta biciklom i zato moram da ga transportujem do Bratislave.
– Drago mi je zbog tebe, ali nema mesta za bicikl – odgovorio je.
– Ali meni su rekli kad sam kupovala kartu…
– Ne mogu oni da ti kažu, to odlučuje vozač.
Međutim, nisam ni pomišljala da odustanem. Takva mogućnost jednostavno nije dolazila u obzir. Ja ću danas otputovati sa biciklom i nema šanse da me u tome nešto spreči.
– A zašto vi ne odlučite da mogu da ga unesem? Znate, mene čeka momak u Bratislavi. On je doputovao čak iz Amerike da bismo zajedno krenuli.
Izgleda da ga je to umilostivilo, jer je rekao da pođem za njim i otvorio mi vrata od komore na zadnjoj strani autobusa.
– Ubaci ga ovde!
Došlo mi je da ga izljubim, posebno kada sam shvatila da mi nije naplatio ni dinara više od cene koja je predviđena za običan prtljag.
Raša mi je pomogao da sve ubacimo unutra, a utom je stigao u Dragan. Slikala sam se sa mojim drugarima, a onda je bus krenuo.
…
Brajan me je čekao na stanici u Bratislavi. 
Čudan je osećaj kada uživo ugledate nekoga koga ste mesecima ranije gledali samo preko Skajpa. Izgleda vam neverovatno da je ta osoba zaista tu, potpuno stvarna. Ali još čudnije je bilo što smo nakon svega par minuta oboje imali osećaj kao da smo se juče rastali, a ne pre skoro četiir meseca.
Put do našeg hotela vodio je duž Dunava. Vozili smo desetsk minuta biciklističkom stazom koja je pretila njegov tok, kada je Brajan rekao:
– Eno ga naš hotel.
– Gde?
Pokazao je na brod nalik na naše splavove.
Počela sam da se smejem. Nikada ranije nisam spavala na brodu, makar bio preuređen u hotel. Ali moram priznati da ima simbolike u tome što naše naše skitanje po svetu počinje baš iz ovog nekonvencionalnog “botela”. 
.
.
.
želim Vam srećan put i dobro zdravlje!!!!!!
Cao,Sneki&Brajan veliki pozdrav,pratimo vas, uzivajte i puno sreće i poljubaca Tanja i Marijana
Hvala, Mico!
Tanjicak, Dado, Maki… ljubim vas! Nedostajete mi mnogo!