Mi i klošari

Teška srca ispoštovala sam obećanje koje sam juče dala Brajanu da ćemo danas krenuti ka Žilini i, uprkos lošem vremenu, voziti sve dok ne stignemo do Mikaela, kod koga imamo smeštaj. Bilo je lako obećati, ali sada se treba pokrenuti po kiši koja i dalje pada i pedalati oko 90 km sa 30-tak kilograma na biciklima. Umorna sam, prljava i spava mi se.
Ipak krećemo, i to dosta rano. Već oko 9 smo spremni.
Nakon desetak kilometara stajemo kod TESCO megašopa da kupimo hranu za danas. Na ulazu, sklonivši se od kiše, mirno stoji nekoliko klošara. Ne traže novac, samo stoje i posmatraju šta se dešava. Dok smo doručkovali pod nadstešnicom, jedan je prisao Brajanu i ponudio mu da kupi vaznu!
Prilično ličimo na njih, onako prljavi, a i po trenutnom načinu života: spavamo pod otvorenim svodom, hranimo se ispred prodavnica, imamo samo najneophodnije stvari za preživljavanje. Ali ljudi nas doživljavaju kao putnike i rado nam prilaze, nude pomoć i smeštaj, dok bi retko ko i pomislio da makar popriča sa nekim klošarom. U čemu je suštinska razlika? Verovatno samo u tome što mi putujemo, a oni su mahom vezani za jedno mesto. No, ima i onih putujućih klošara, koji se stalno kreću, pa negde zastanu, ponekad nešto i rade da bi zaradili i onda idu dalje. Zašto ljudi nisu tako srdačni sa njima kao sa nama? Da li zbog naših bicikala i opreme za koju je jasno da je fensi i prilično skupa, iako je sada prljava?
Kao i njima, i nama je sad tako malo potrebno za sreću. Dovoljno je da kiša stane i sunce se promoli, da počnemo da se smejemo. I kada se to yaista i desi, s novim entuzijazmom nastavljamo pedalanje i negde oko šest stižemo u Žilinu. Zahvaljujući našem hostu Mikaelu, večeras su nam rezervisani tuš i krov nad glavom — jednom rečju, luksuz.
Fotke od naseg odlaska iz Bratislave do Ziline nalaze se ovde

Tema ima 1 komentar

  • Poslala/poslao: Legionar_isposnik | Objavljeno: 05.08.2011 18:05
    Odlično promišljanje o sličnostimai i razlikama između cikloturista (pravih, ne fensera,jer i takvih ima i treba praviti razliku). Upravo sam se vratio sa dvonedeljne turneje (((-: i utisak mi je još svež o reakcijama ljudi na "nas". Svi bi voleli da putuju (odu negde),ali žena,deca,karijera,stari roditelji,udobnost,pa kako ću... I kada vide da to neko radi požele bar da razmene par reči i "usisaju" bar malo od te energije (tako ja to vidim). Neka vas Bog blagoslovi putnici (-:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *