Skituljko na plaži

Po principu verovatnoće, bilo je samo pitanje vremena kada će nam se desiti da nas neko pokrade. Jer, kada spavaš na otvorenom i sve što ti treba za život nosiš u četiri plus torbe, pre ili kasnije neminovno je da budeš žrtva nečijih dugih prstiju.
A pomenuta “plus” torba je za cikloturistu zapravo najbitnija. To je ona ručna torbica koja se montira na volan bicikla i nikada se ne ostavlja na njemu, makar se od svog dvotočkaša udaljavali samo par koraka. U njoj se čuvaju dokumenta, novac i sve one neophodne sitnice koje svaki čas zatrebaju u vožnji: mapa, fotoaparat, naočari za sunce, krema za sunčanje, notes, nožić i kašika, muzika, kapa, olovka, notes… a u mom slučaju i amajlija — mali meda po imenu Skituljko.
Kako je moja ručna torba povećih dimenzija (nosivost čak 8 kg!), zauzima previše mesta u šatoru, te je svake večeri ostavim ispred, u onom međuprostoru između unutrašnjeg i spoljašnjeg sloja. Naravno, prethodno sve vredne stvari unesem u šator, pa u torbi ostanu samo nebitne sitnice, kao i Skituljko, koji me čuva.
Da sam lopov i da imam iole mozga, bilo bi mi jasno da niko normalan ne bi ostavio ništa dragoceno ispred svog šatora. No, nisu svi lopovi inteligentni, a na moju nesreću, jedan takav opazio je moju torbu i iskoristio trenutak da je ukrade.
Prilično pouzdano mogu da rekonstruišem kako se to dogodilo, čak i kada. Probudila sam se oko 6.30, izašla do wc-a i pre nego što sam zatvorila šator, iz ručne torbe izvadila sam ciklo-kompjuter zbog sata, i unela ga unutra. Kada sam se sat kasnije ponovo probudila, torbe nije bilo. Sasvim je izvesno da me je neko opazio iza crkve gde smo razapeli šator i znatiželjno krenuo da vidi ko to sabajle šeta okolo u pidžami, da je ugledao torbu “na izvol’te” pored šatora (jer spolji sloj nije bio zategnut pošto smo ga postavili na beton) i samo je zgrabio. Pretražujući kasniej okolinu, iza zida crkve našli smo neke sitnice koje su poispadale iz manjeg džepa moje torbe, verovatno dok je lopov bežao.
Najpre nisam mogla da poverujem da se to zaista desilo. Pomalo je zastrašujuća pomisao da neko tek tako uđe u vaš životni prosotr, makar to bio i šator, i uzme šta mu se dopadne. Potom sam osetila bes i bila spremna da odem u policiju. Ali, to me je brzo prošlo — bilo bi to premnogo cimanja zbog ukradenih naočara za sunce s dioptrijom i mog medvedića Skituljka. Za prvo i ne marim, osim što mi pravi tehničke poteškoće, ali zbog Skituljka me je obuzela velika tuga. Stvarno sam volela tog medu, ko što deca vole omiljenu igračku, a putnici svoje amajlije. S njim sam razgovarala, ponekad sam mu se poveravala, na njega sam prebacila mnoge emocije kao da nije plišana igračka, već poluživo biće, mezimac. Šest meseci, Skituljko je svakodnevno bio sa mnom na putu, prošli smo zajedno 6.000 kilometara, često smo se Brajan i ja šalili kako Skituljko najviše uživa jer putuje i ne pedala, on mi je bio jedino društvo tokom desetak dana vožnje bez Brajana, a sada ga više nema. Neću ni da zamišljam šta mu je lopov verovatno uradio kada je pretraživao gde bi novac mogao da bude skriven. Hoću da verujem da se desilo ono što je jedan moj prijatelj napisao kao komentar kada sam se požalila da su mi ukrali torbu: Skituljko je uzeo naočare za sunce i otišao negde na plažu da uživa.

Tema ima 2 komenara.

  • Poslala/poslao: Bane | Objavljeno: 06.01.2012 17:59
    Snezo, U telu ZDRAVLJE, u dusi MIR, u mislima RADOST, u srcu MLADOST, u radu USPEH (sad na putu, a normalno i uvek, kasnije..), u ljubavi SRECA, u nocima MIRAN SAN, SRECAN TI OVAJ BADNJI DAN. !!!..!:)) Bane 947
    • Poslala/poslao: Snezana | Objavljeno: 07.01.2012 21:28
      Hvala, Bane. Mir Božiji, Hristos se rodi! Srećan Božić, svako dobro, zdravlje, sreću i blagostanje ti želim.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *