Grlom u (turske) jagode
1. februar – 25. april
Te 2012. prvi put sam prešla na azijski kontinent. Bio je početak februara i niko nije znao da zima zapravo tek uzima zamah. Kroz nekoliko dana, sneg je zabeleo gradove jonske obale nakon više od dvadeset godina.
Te godine mnogo sam se smrzavala, kisnula i vetar me je produvavao dok sam pratila jednog čoveka “u točak”. Učila sam se stoicizmu, verujući da tu žrtvu prinosim na oltar naše veze. Ali na izmaku zime koja nikako nije htela da ode, otkrila sam da ne gajim dovoljno veliku ljubav da bih oprostila što me je napustio usred ničega i bolesnu, a zbog razloga nedovoljno jasnih da bi se iskazali rečima.
Te zime 2012, dok sam čekala da vreme učini svoje i zaleči sve čemu su melemi bili potrebni, stekla sam nove vrle prijatelje, Bojana i Fu. U njihovoj Šeker kući krila sam se od ljudi, od sveta i života, dok nisam malo ojačala da se ponovo otisnem na put.
I bila sam prazna i nezainteresovana kada sam ukrala srce jednom Turčinu koji me je ugostio kao princezu, kao boginju, kao svoju suđenicu. Iako bez krivice, ostala sam kriva, jer nekad bi, u drugačijim okolnostima, mogla da mu uzvratim istim osećanjima.
Te 2012, pre nego što je proleće napokon stiglo na Bliski Istok, počela sam da se suočavam sa svojim strahovima. Naučila sam da su putevi opasni srazmerno količini straha koji nosimo u sebi. I još sam naučila da sigurne prolaze krojimo prema meri svoje oslobođenosti od njih. Pa sam s tim saznanjima stekla i umeće da bezbrižno prihvatam darove ljudi, ne pitajući se da li me njima obavezuju. Davala bih im zauzvrat ono što sam tog trenutka imala u srcu — i to bi uvek bilo dovoljno.
Te 2012, na izmaku zime a početkom proleća, preživela sam velike emotivne potrese, polave i suše. Ali bila sam živa svakoga dana i srećna zbog toga.
Snežo, hvala na ovim divnim rečenicama koje čitamo! Kasnije ovo sve da oblikuješ u jednu dobru knjigu! Veliki pozdrav iz (titovog) Drvara 😉
Šta jednu knjigu, ima da napišem pet iz cuga 🙂
Pozdrav celom Drvaru! 🙂
Draga Snezo, potpuno te razumem – prozivela si ( i prezivela ) vrlo, vrlo bolan period zbog jednog (ne)čoveka ali, dobrota ljudi koje si imala sreću da susrećeš i upoznaš, i sve druge lepote i saznanja koje si dozivela, pomogli su ti da ojačaš i nastaviš dalje. I ja sam prezivela rastanak sa (ne)čovekom sa kojim sam bila u braku dvadeset godina, tako da mozeš biti sigurna da ovo što kazem da te potpuno razumem, nije fraza. PROŠLA JE ZIMA, u svakom smislu reči. Samo napred ! Tvoje pisanje je toliko interesantno i dragoceno i ubeđena sam da bi vredelo… Read more »
Draga Maro, sve na kraju prođe, a zime najbrže 🙂
Što se tiče pisanja, jedan od najvećih razloga za ceo ovaj put bio je da želim da radim ono što volim. A kako volim da pišem a volim i da pedalam i budem napolju, to je se sve izmiksalo na dobar način.
Hvala na redovnom čitanju i na divnoj podršci!
Life is a challenge…….Meet it… Life is a gift………Accept it……. Life is an adventure……..Dare it……… Life is a sorrow……Overcome it…… Life is a tragedy………Face it……. Life is a duty……….Perform it……… Life is a game…………Play it………. Life is a mystery………..Unfold it……… Life is a song…………Sing it………. Life is an opportunity……..Take it……. Life is a journey…….Complete it…….. Life is a promise………Fulfill it……….. Life is a love…………Enjoy it…………… Life is a beauty………Praise it………… Life is a spirit…………Realize it….. Life is a struggle………….Fight it………. Life is a puzzle…………Solve it……… Life is a goal……….Achieve it ! Ovo je jedan putnik okacio u jednom kafeu negde… Read more »
Hvala, Vlado! Pozdrav iz Mesti(j)e (Svaneti, Kavkaz, Gruzija).
Sada, kada sam posle više od četiri godine od događaja koje opisujete pročitala knjigu „Nomad 1”, ove Vaše reči izvanredno sažimaju ceo njen duh. Šteta da nisu našle mesta u knjizi. Hvala Vam što tako nesebično delite sa nama svoje emocije, doživljaje i utiske. Samo nastavite da pratite svoj san.