Povratak logorskoj vatri


— Koji ti je pa sad đavo?! Zar ti nisam očistila svaki i najsitniji delić? I zašto sad opet ne radiš?!
Stvarno ne razumem ovaj gorionik. Platila sam ga papreno jer može da radi na sve vrste goriva, kao i na velikim visinama i u svim vremenskim uslovima.
Prvi ga je koristio Brajan, na našoj probnoj turi po Siciliji. Prepustila sam njemu da otkrije kako radi, pošto je na svojoj jednogodišnjoj turi po Africi svakodnevno korisito jedan sličan, samo drugog proizvođača. No da li zato što “pre upotrebe” nije pročitao uputstvo oslonivši se na prethodno iskustvo, ili što je primerak koji sam kupila zaista sa nekom skrivenom greškom, tek, sve vreme je imao problem sa tom napravom. I to se nastavilo kad smo se otisnuli put Karpata, potom Balkana, Male Azije, sveta…
Činilo mi se da što se on više bavi njime, to mu gorionik zadaje sve veću glavlbolju. Zato me nije začudilo što nakon kratke pauze kada ga nije koristio (između našeg raskida i ponovnog sastajanja) više nije hteo ni da ga dotakne.
U međuvremenu, pedalajući sama po Krfu, korisitla sam gorionik bez većih problema. Radio je dobro, samo ga je trebalo redovno čistiti. Doduše, boca je morala da bude puna više od pola da bi davao stabilan plamen, ali više ne znam da li je to greška ili je baš tako i predviđeno. Kakogod, na to sam se navikla i samo sam češće dopunjavala benzin iz druge, velike boce.
A onda je naprasno počeo da posustaje pokazujući čudne simptome. Rasklopila sam sve delove, očistila ih temeljno kako valjda nikada nisam,ali umesto da proradi, gorionik je sve više posustajao.
— Koji ti je pa sad đavo?! — gunđam već dva dana, ne shvatajući zašto i dalje ne radi. Još uvek daje neki plamen, ali toliko slab da na njemu ni voda ne može da provri. Dok i on sasvim ne ugasne.
Gotovo. Više ne pokazuje znakove života.
I šta sada?
Uprkos i u inat zlobnicima koji su tvrdili da bih umrla od gladi da mi se desi ovo što mi se upravo desilo, krećem da sakupljam drva i lišće za logorsku vatru. Gladna sam i prilično prljava i sve što želim jeste da zagrejem vodu za kupanje i skuvam nešto za večeru. Ali baksuz — popodne je padala kiša i sve je još uvek mokro.
Moje umeće oko logorske vatre datira iz vremena kada sam bila mladi izviđač, ali ne pamtim kada sam je nakon toga ponovo sama upalila. Sigurno će mi biti potrebno par dana prakse da se podsetim svega što sam nekada znala i umela. No do tada, ja bih da jedem nešto toplo i odem čista na počinak.
Zato, da bih ubrzala razgorevanje vlažnih drvaca, dolijem malo benzina iz one velike boce. Da sam to radila kao izviđač, nikada ne bih zaslužila nijednu “zvezdu” — a imam ih sve tri — ali sada je reč o brzini i praktičnosti.
I neopreznosti, jer sam samo par stotinki prekasno povukla ruku nazad — no boca je već gorela. Munjevito je hitnuh na livadu, gde nema ničega. I počeh da grdim sebe na sav glas.
A od vatre nije ostalo ništa. Benzin je buknuo no kad ju je treballo razgoreti da bi plamen uhvatio ona vlažna drvca, ja sam bila zauzeta nadgledanjem — za svaki slučaj — boce koja je gorela.
Neslavan početak. Ostaje mi da se okupam hlanjikavom vodom i večeram sendviče.
Ali sutradan na vreme razmišljam o svemu što se može desiti. Pa sakupim nešto suvih grančica i lišča još za dana, jer nikad se ne zna kad može pasti kiša. I uveče, vatra se razbukti iz prve, sasvim lako i bez benzina. Ha! Nekad sam stvarno bila dobra u ovome! Brzo se prisećam svega: i kako je podsticati i kako kontrolisati jačinu plamena, tako da za manje od pola sata imam i toplu vodu za kupku i gotovu večeru. A kao poslasticu, za sat-dva stići će i krompirići pečeni na žaru. To nijedan gorionik ne može.
Pre mraka, pre nego što počne da pada rosa, opet sakupim grančice i lišće za sutra uveče, a malo odvojim i za ponovno paljenje ove vatre ujutru, kako bih mogla da skuvam kafu.
I tako sad svakoga dana, već nedelju ili duže. U međuvremenu, otkrila sam da je na mom gorioniku zapušen mini-filter na pumpi. Jedini lek je kupovina nove, što nije toliko skupo, posebno kad je neophodno. Ali poručuje se jedino isključivo preko Amazona, za šta treba imati nalog na PayPal, koji u Srbiji još ne posluje. “Pomoć pčrijatelja” koji imaju nalog skuplja je nego sama pumpa, tako da od nje unapred odustajem. I čekam da se ukaže neko rešenje. Ili da stignem do Indije i Kine, gde se za jedan evro može (pre)jesti u restoranima.
A dotle — dotle palim logorsku vatru. Jeste nepraktičnije nego gorionik, posebno kada želim (što uglavnom želim), da moj kamp ostane neprimećen, i jeste da ponekad ostanem bez kuvane večere i tople kupke zato što se neki lokalac uplaši da ću zapaliti šumu, pa mi strogo zabrani da palim vatru, ali zato je neuporedivo zabavnije zbog svih tih radnji oko njenog razgorevanja i održavanja, a posigurno lepše i romantičnije.

Tema ima 7 komenara.

  • Poslala/poslao: bane947 | Objavljeno: 09.06.2012 16:17
    Snezo, iskopaj u zemli omanju rupu i neka to bude loziste za vatru, neke sipke stavi preko neka budu/ kao rostilj/ oslonac za posudu i to je resenje, pred odlazak jednostavno se zagrne zemljom, nema opasnosti od pozara. Puno pozdrava srecno napred !
    • Poslala/poslao: Snezana | Objavljeno: 11.06.2012 09:03
      Bane, za to mi treba ašovčić koji ja nisam imala kad me je ovo snašlo. Takođe, i metalni držači koje ću verovatno kupiti na buvljaku. Za ašovčić još nisam sigurna, jer nije baš tako lako kopati čak ni male rupe svake večeri. Nekad je zemlja pretvrda, nekanekad mi stvarno nije do dodatnog cimanja jer sve to traži veliki napor. U svakom slučaju, hvala na savetu.
  • Poslala/poslao: mara | Objavljeno: 09.06.2012 23:37
    Sve dok nisam pročitala ovu "priču" o gorioniku nije mi bilo jasno zašto Brajan nije produzio put sa tobom, bez obzira na neke mozda emotivne "potrese" između vas, bar kao drug, saputnik. U pitanju je GORIONIK !!! Iznervirao se čovek i prekipelo mu :) :) :) Eto odgovora svima koji su komentarisali njegov postupak. Nije ti lako bez te praktične stvarčice ( mislim na gorionik :) ) ali eto i u toj situaciji si ti pronašla neku romantiku. I mnogo veće probleme si ti prebrodila. Ne daj se ... Puno pozdrava za malog izvidzača i velikog avanturistu !
    • Poslala/poslao: Snezana | Objavljeno: 11.06.2012 09:01
      Maro, mogu ili da plačem i čupam kose, ili da pokušam da nađem nešto lepo i romantično i u tome što me je snašlo.
  • Poslala/poslao: Cheda | Objavljeno: 10.06.2012 12:28
    Spomenula si da ti je zacepljen filter,to se moze resiti ,tako sto,ako naidjes na nekog vulkanizera,ako ih u tom delu sveta ima,izduvas na kompresor.
    • Poslala/poslao: Snezana | Objavljeno: 11.06.2012 09:00
      Čedo, to su mini-filteri, manji od poal centimetra :) Ali sad sam na nekom forumu gde mi se čini da ću naći način jer se ljudi godinama bave tim gorionicima i imaju gomilu saveta. Problem je što mi sa gorionikom nije došao i kompletan reparacioni kit, pa nemam odgovarajući alat, neke iglice. Ali mislim da ću verovatno moći da improvizujem.
  • Poslala/poslao: Rade | Objavljeno: 25.03.2015 07:54
    Snežana, godine 1982 na pokaznoj vatrogasnoj vježbi tvornice posuđa "Gorica"(ne postoji više), šef vatrogasne brigade je iz kanistera nalijevao benzin na vatru koja se nije htjela razgorjeti.Vatra je po mlazu došla do kanistera koji je zatim eksplodirao i oblio ga benzinom, pa je gorio kao buktinja.Od opekotina je čovjek umro.I to ispitani profesionalac.Oprez Snežana, oprez sa vatrom.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *