O Rusiji i Rusima, završna opažanja

Kralj alkohol
Sve priče o Rusima i vodki su tačne. Kad piju, piju svi: i muško i žensko, i staro i mlado. Ne smeta im ni četrdeset stepeni u hladu da dan započnu, ili preseku, vodkom.
Viđala sam pijance koji su toliko dozirani da padaju nakon dva gutljaja piva. Ne jednom, videla sam kako usred dana, na paklenoj vrućini, pijanci bauljaju ulicama i samo se negde strovale; a niko i ne pomišlja da im pomogne. Prisustvovala sam nekim scenama koje kao da su preslikane iz opisa naturalista, poput one kada se skoro obeznanjeni seljak, valjajući se na kočijaševom sedištu, zadnjim snagama upinje da bičem “ubije Boga” u nesrećnom konju koji istrajno vuče zapregu.
Tokom mog kratkog “radnog iskustva” u Rusiji, saznala sam da je za poslodavce najveći problem kako da nađu radnika kog posle dva dana neće morati da otpuste zato što je na posao došao mrtav pijan.
A od mojih domaćina u više gradova čula sam istovetne priče o mladim ljudima, mlađim od dvadeset godina, koji kupuju čist alkohol i to piju ili ubrizgavaju u venu. I završavaju spečenih želudaca i spržebnih mozgova na Urganetnom centru.
Kada hoće da gestikulacijom pokažu da je neko alkoholičar, Rusi sastave palac i kažiprst i lupnu se dva-tri puta po vratnoj arteriji. A na lisu im se obavezno pojavi osmejak, pomalo sažaljiv, pomalo pomirljiv,  ali bez imalo osude. Jer alkoholizam je nacionalni problem i skoro da nema porodice koja je pošteđena tog zla.
Osornost

Ni u jednoj bivšoj socijalističkoj zemlji kroz koju sam vozila nisam srela toliko osornih ljudi kao u Rusiji. Gotovo po pravilu, reč je o ženama ili devojkama koje rade u prodavnicama i kafeima. Namrštene su i namerno se prave da ne vide mušteriju. A kada im se ova obrati, brecnu se na nju: “Šta treba?”
Verujem da rade za sto pedeset evra, što je u Rusiji zagarantovani minimalac. I verujem da mrze svoj posao i da im je život težak. Ali, čini mi se da je najteže živeti tako bez osmeha.
Mobilna mafija
Činjenica da je Rusija ogromna i izdeljena na brojne rejone vešto su iskoristili mobilni operateri da se (još više) bogate. Naime, SIM kartica važi samo za oblast u kojoj je kupljena, dok će u drugom rejonu ili prestati da radi ili će cena svih usluga biti kao u romingu.
O tome kolika je to zarada, najbolje govori činjenica da razdaljina između dve oblasti obično iznosi dvesta-trista kilometara.
Rusi o Rusima
Kada bih moje domaćine upitala da li znaju kakav stereotip o Rusima imaju u Evropi i USA, nabrajali bi: vodka, Putin, postkomunizam, rat u Čečeniji, ali niko nijednom nije pomenuo mafiju. Ne bi im bilo prijatno što od mene čuju da je prvi sinonim za Ruse — mafija, a da je ova pak na glasu po svojoj beskurpuloznosti.

“To nisu Rusi!”,  obavezno bi rekli u odbranu svog naroda. I podsetili bi me da u Rusiji žive brojni etnosi i da se mafija regrutuje iz redova Kazbega, Čečena, Osetina, Inga, Gruzina…
Zanimljivo je to što bi u razgovorima o drugim temama, istu činjenicu — o multietničnosti — navodili u afirmativnom smislu.
O Moskovljanima
Nemoskovljani ne vole Moskovljane. Ništa neobično — gotovo u svakoj zemlji žitelji manjih mesta ne ljube svoje zemljake iz prestonice. Ali, čini mi se da se u Rusiji to već graniči sa fobijom. Bez obzira na status, obrazovanje, godine, svi Rusi s kojima sam u razgovoru dotakla tu temu, reagovali su istovetno: “Moskovljani su loši ljudi”. A objašnjenje bi obično bilo da to i nisu Rusi, već pridošlice od kojekuda. I obavezno su svi kriminogeni.
Čini se da niko ne voli Moskvu, a opet svi hrle u nju.
Švercovanje, šta je to?
U gradskom prevozu, barem u gradovima koje sam posetila, niko se ne švercuje. CEna karte je pristupačna: 12 RBL za normalan autobus i 14 RBL za maršrutku (40 RBL = 1 evro).
Svi putnici ulaze na srednja ili stražnja vrata, a ako nema konduktera koji ide kroz vozilo i prodaje karte, putnici će uredno izaći na prednja vrata, da bi platili kartu kod vozača. Nijednom nisam videla da je neko izašao na neka druga vrata i izbegao da kupi kartu na izlasku.
Neradoznalost
Rusi nisu previše radoznao narod. To se najbolje vidi po deci, koja me skoro nikada nisu saletala ili okupirala kad negde zastanem. Više puta desilo se da vide mojh šator i samo nastave sa svojom igrom. U Turskoj ili Gruziji tako nešto bilo bi nezamislivo.
Najznatiželjniji među odraslima obično su me pitali da li putujem izdaleka i gde idem, pa bi uzviknuli: “Mala dec!” i poželeli mi srećan put. I to bi bilo sve. Retko kad bi se upustili u dužu priču radi priče, osim kada bi želeli da me pozovu u goste kod sebe.
Ruski kroasani
Rusija siguirno nije zemlja sa najboljim pecivom koje sam probala. Ali ruski kroasani po nečemu su sasvim osobeni.
Prvi koji sam kupila bio je sa čokoladom. Zagrizla sam, ali umesto rastopljene čokolade, unutra je bila cela, tvrda štangla! Pomislila sam da je reč o greški u pekari.
No, kad sam sledećom prilikom kupila kroasan sa jabukom i zagrizla, shvatila sam da kod ruskih kroasana “nema laži, nema prevare” — u testu je zaista bila jabuka. Omanja doduše, očišćena i kuvana, ali cela-celcijata!
(Eto mogućeg odgovora na pitanje zašto pola Rusa nema zube.)
Opšti utisak
Ako su Turci bili prenapadno gostoljubivi, Gruzini previše radoznali, za Ruse bih najpre rekla da su umereno gostoljubivi. U poređenju sa pomenutim narodima — pri čemu mi je prva asocijacija vezana za Turke ta da su srećni, a za Gruzine da su neumereno veseli — Rusi kao da svi nose neku težinu i tugu u sebi koje ne nestaju čak ni kad se smeju i zabavljaju. Odlika slovenske duše ili naprosto dug teškim vremenima (koja pak traju decenijama i vekovima)?

Tema ima 14 komenara.

  • Poslala/poslao: Marica | Objavljeno: 13.08.2012 14:14
    Zanimljivo, ni meni mafija nikada ne bi pala na pamet. I mafiju bih kao i domaci iskljucivo povezivala sa Moskvom. Mada se ostatak prilicno uklapa u neku sliku koju o njima imam. Cesi su po pitanju alkohola bili slicni Rusima (zivela sam medju njima dve godine). Samo sto je votka zamenjena pivom. A Poljaci koje sam po Ceskoj upoznala su mi pricali da je alkoholizam ogroman problem i u njihovoj zemlji. Bice i da je to preterano pijanstvo odlika slovenske duse ili tog teskog vremena.
    • Poslala/poslao: Snezana | Objavljeno: 14.08.2012 11:43
      Marice, drago mi je sto se moji utisci podudaraju sa tvoji,, buduci da si tamo zivela dosta dugo. Ne kazem da su moji tacni, ali sam se trudila da budu objektivni, da napisem ono sto vidim.
  • Poslala/poslao: OrionArm | Objavljeno: 14.08.2012 09:32
    Uh, deluje mi da si ovaj tekst pisala 'pod moranje', a ne moraš ništa to znaš? Elem, posle čitanja sam morala da pogledam i fotografije u albumu i nije mi baš jasno kako od onoliko lepog tamo uslikanog ispade ovako ružan opšti utisak. Žao mi je što iz Rusije odlaziš sa, izgleda prilično ružnim utiskom i nepopravljivim bad feeling-om. Osim ako ne postoji i Završni utisak II koji makar uravnotežava ove popisane minuse, to jest. Šta/gde je ovo na poslednjoj fotografiji? A kao razmena za info o kroasanima sa čokoladom (svaka čast kuvarima koji su uspeli da ne otope, tipujem, šećernu tablu unutra) evo info od mene: ako te bicikl nanese u Južnu Ameriku (skoro pa da nije bitno u koju zemlju ili kraj), i pred kioskom se nađeš u nedoumici pročitavši 'Empanada 1/2kg, 1kg' da znaš da je daleko veća verovatnoća da to ne znači pola kilograma, kilogram empanada (lokalni pirog, piroške) već je reč o jednoj empanadi sa punjenjem od po' kile odn. kilograma.
    • Poslala/poslao: Snezana | Objavljeno: 14.08.2012 11:42
      Oriuon, mislim da su ti zakljuci o ovom tekstu i mojim impresijama malo drugaciji nego sto sam ja imala na umu. Nisam nista pisala pod moranje, te slicice mi se skupljaju vec dva meseca samo nije bilo mesta u drugim tekstovima da pisem o njima. A nemam uopste los utisak koji nosim, samo nije bas sjajan. Imala sam divne dane u Rusiji, upoznala sam mnoge sjajne ljude i domacine, ali cinjenica je da vecina naroda zivi jako tesko i da (moj je utisak) nisu srecni. A zapamticu za Juznu Ameriku, hvala :) P.s. poslednja fotka je ruta kroz Rusiju kojom sam vozila
  • Poslala/poslao: OrionArm | Objavljeno: 14.08.2012 12:50
    Da probam da napišem jasnije: 'pod moranje' je prilično širok pojam, npr. da čovek oseća da mora da da zaokruženu celinu nečega - ''završna opažanja'', da mora da kaže što više, da mora da priča tj. piše redovno, da mora da sledi uobičajenje pisane norme, da mora da... mislim ima raznih primoravanja, najčešće sebe samih. Naravno da nisam mogla da znam šta je po sredi kod tebe, dok nisi nešto više napisala. I sad, meni bi bilo sasvim OK da su se ove slike pojavljivale u tekstovima, kao zapisi sa strane. I da sam ih tako čitala ukupan utisak bi bio više u skladu sa fotografijama sa puta i ne bi bio ovoliko negativan i stereotipan kakav mi je stvoren na osnovu čitanja napisa kao izdvojene celine i uopštavanja, generalnog. I dobro, jeste sigurno fotografija sa marš rute, mislila sam da nije nešto što znaš šta je i gde tačno. Srećan put! :)
    • Poslala/poslao: Snezana | Objavljeno: 15.08.2012 09:17
      Orion, da, sad i ja tebe razumem. I slazem se. Htela sam da imam zaokruzenu celinu a mislila sam da su ta opazanja zgodna, jer sam njima otprilike i pocela pricu o Rusiji, no izgleda da tako izdvojena zaista imaju drugaciju konotaciju nego da su provucena kroz tekst. No, dobro, nauk za neke sledece tekstove.
  • Poslala/poslao: Zoran | Objavljeno: 14.08.2012 16:54
    Пријатељу мој, пријатељу мој, болестан сам много, много! Сам не знам откуда дође овај бол. Ваљда што ветар пишти над пустим пољима, ветар изнемого, ил’ што ко он шуму у септембру, Пустоши и мозак — алкохол. Каже Сергеј Јесенјин који је у Русији боравио нешто дуже...
  • Poslala/poslao: elektrokuhinja | Objavljeno: 15.08.2012 19:46
    Meni je Rusija ostala nekako ovako (bila sam tri godine tamo) asocijacija br.1. -neljubaznost, bahatost. 2-zene na stiklama, u mini suknjama, muskarci sa repovima, 3. opsti alkoholizam, na ulici, u metrou, odvaljeni od zivota na svakom koraku, pijanice, lutalice, beskucnici 4. velike drustveno-socijalne razlike, bogati vs siromasni. dekadencija vs askeza. 5. sneg i klizanje i ludilo od nocnog zivota. Od mafije nista nisam ni videla ni cula. Sa tim obican covek nema nista, to su neki krugovi koji se krecu ko zna gde, po kakvim jazbinama. Ja sam se opusteno sama vracala kuci u 3 nocu, sedala u taksi sa tadzikistancima i uzbekistancima i uvek se osecala vrlo sigurno. Toliko od mene. Srecan ti put dalje!
  • Poslala/poslao: sasha | Objavljeno: 17.08.2012 11:33
    btw: da dodam da skoro svi severni narodi imaju problem sa alkoholom. Finci pre svih. Kao što se kod nas kaže "Pijan kao Rus", tako se kod njih kaže "Pijan kao Finac".
  • Poslala/poslao: nikola | Objavljeno: 05.05.2013 02:20
    jednostavno ljudi su razocarani do juce su ziveli u normalnoj drzavi.Mogu da kazem da sam i ja besan sto sam dozvolio da nestane edan divan sistem i da dodje ovaj feudalizam
    • Poslala/poslao: Snezana | Objavljeno: 06.05.2013 10:25
      Ima toga, tačno je. Moj utisak je da su u podjednakoj depresiji kao i ljudi u Srbiji. Predugo i kod njih traje, rascepljenost između bogatih i siromašnih je sve veća i sve očiglkednija, a situacija nikako da se promeni.
  • Poslala/poslao: marko | Objavljeno: 16.03.2015 20:34
    Želim samo da kažem,da je alkoholizam zastupljen svagdje u svetu i Rusija nije najgora po tome,opšte je poznato kako su mafije u mnogome nestale, i oni koji su se uspeli izvući su otvorili neke firme i tako reći smirili se, znači da mafija nije tako zastupljena kako se priča,vidim puno negativnih stvari u tekstu,iako niko od nas nemoze znati skim s bila ili gdje si bila! Ali malo mi je ovo previše ispalo kao neko ruganje, ipak moramo znati kako je Moskva veliki grad, metropola,ima stanovnika više neko srbija cela,znači tu ima svačega pa i nije čudno da se naidje na pijace i beskućnika, tako je u svim metropolama!
    • Poslala/poslao: Snezana | Objavljeno: 17.03.2015 01:48
      Slazem se. Opservacije su se odnosile na jug Rusije gde sam tada bila. Kasnije sam se sa alkoholizmom sretala u svim severnim zemljama u istoj ili i vecoj meri. Nimalo nije bila namera da se rugam. Pre sam bila rezignirana. Ako si procitao bilo koji moji tekst prethodno o Rusiji, video si koliko mi je taj narod postao blizak i koliko su ljudi bili fantasticni. Prosle godine vozila sam kroz juzni Sibir i oko Bajkala i bila u Moskvi. Iskustva su ista a zakljucci bi bili dosta drugaciji. Jednostavno, ja pisem o utiscima koje steknem. Oni mogu biti dobri ili losi ali uvek su samo licni i najpogresnija stvar je graditi na njima neko pravilo. Na kraju krajeva, mnoge od prvobitnih utisaka sam promenila ili korigovala u drugom ili trecem odlasku, kao one o Kini. Niti sam ja parametar objektivnosti niti je ona moguca. Zao mi je sto nikako da napisem blog o Sibiru i Bajkalu, ali nadam se da cu uspeti kad uskoro budem stala na Baliju.
  • Poslala/poslao: Marko | Objavljeno: 10.06.2017 13:30
    Mislim da je Rusija sada jedna potpuno drugacija zemlja nego devedesetib kada je bila jalo siromasna pod okriljem Jelcinja.Rusija sada je zemlja koja se dodarno razvija i koja je postala jako vazna,i zato Rusi budu tako hladni i osioni jer shvataju da su deo zemlje koja je velika i sebe smatraku velikim.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *