Sve svoje sa sobom kotrljam (1.deo)

Vodič za cikloturing

Mnogi čitaoci mog bloga pitaju me kako da krenu na kraći ili duži put biciklom i predlažu mi da napišem nešto o tehničkim detaljima u vezi sa takvim načinom putovanja. Radi njih i svih onih koji bi da se upuste u avanturu na dva točka, pokušaću da sažmem svoje skoro dvogodišnje iskustvo na drumu u kratak i lako razumljiv vodič, u kome će najviše mesta biti posvećeno specifičnostima cikloturinga. Teme koje su zajedničke mnogim outdoor aktivnostima – poput izbora kamperske opreme i njenog korišćenja – biće obrađene sasvim kratko; opširniji saveti i uputstva o tome mogu se naći u Kamperskom vodiču, koji se u nastavcima objavljuje na portalu Q-Sphere.
[title size=”3″]Izbor bicikla za putovanje[/title]

Mnogo je mistifikacija oko ovog pitanja. Turing ili treking bicikl, maunti ili hibrid, točkovi od 26 inča ili od 28, aluminijum ili hromolibden ram, suspenzije ili tvrda viljuška, gel-sedište ili Brooks, hidraulične ili V-brake kočnice, koja kategorija menjača, koja kaseta, a šifteri, a…?
[title size=”4″]Ako nemate para za dobar bicikl[/title]
neka vam to ne bude opravdanje da se ne otisnete tamo gde biste želeli – skoro svakim „kršem“ možete krenuti na putovanje. Sretala sam putnike na ponikama, na biciklima bez brzina, na gradskim biciklima… koji potvrđuju pravilo da „boj ne bije svijetlo oružje, već srce u junaka“. Međutim, prilično je izvesno da će vam zbog neodogovarajućeg bicikla tura presesti ili da ćete utrošiti silno vreme fiksirajući probleme koji će iskrsavati na vašem dvotočkašu.
Kako onda naći onu zlatnu sredinu – da ne morate da se bacate u trošak kupujući bicikl specijalno za putovanje, a da opet budete koliko-toliko sigurni da će vaš velosiped izdržati iskušenja koja ga očekuju?
Razmislite o sledećim pitanjima:
[checklist icon=”check” iconcolor=”#a0ce4e” circle=”no”]

  • Da li biciklom koji imate možete da pređete 50 ili više kilometara dnevno’?
  • Da li se svi delovi drže na okupu kada ga natovarite punim cegerima sa pijace? (Za probu, možete ih jednostavno okačiti na volan, a na paktreger smestiti svoje ili komšijsko dete teško oko 10 do 15 kilograma — i videti kako to približno izgleda kada imate bisage.)
  • Da li možete da izvozite uz srednje strmu uzbrdicu (oko 5% do 7% nagiba)?
  • Da li sa njega ne otpadaju delovi kada se stuštite niz drugu stranu tog brda, natovareni istim onim cegerima i putnikom na paktregeru?

[/checklist]
Ukoliko su odgovori na ova pitanja zadovoljavajući, bicikl koji imate poslužiće za većinu prosečnih tura. A to znači da ćete njime moći da stignete u komadu do mora, ili do Holandije, ili čak na niže delove Alpa.
[title size=”4″]Ako imate para[/title]
i odlučite se da kupite novi ili polovni bicikl za putovanja, obavezno prethodno napravite probnu turu. Čak i prosečno dobar bicikl koji dugo vozite bolji je izbor od odličnog bicikla na koji nikada ranije niste seli.
Jedan od najpoznatijih i najboljih bicikala za ture je Koga Myata World Traveler. Ima specijalni aluminijumski ram, koji je pravljen ručno a svi delovi su ručno zavareni, sa cevima koje su trostruko kaljene; komplet Shimano SLX kasete i menjače; hidraulične kočnice Magura; Shimano XT nable za 40 žica koje su specijalno ojačane za nošenje velikih težina; automatsko prednje svetlo… Sličnih performansi je i Fahrad Manufakture. Cene im se kreću od 800 do 1 000 evra za polovni do 2 000 evra za novi.

Ako ne možete sebi da priuštite pravi turing bicikl, odličan izbor biće i treking bicikl ili solidan maunti bajk, zavisno od toga da li ćete pretežno voziti po asfaltnoj ili zemljanoj podlozi kao i od konfiguracije terena. Za asfaltnu podlogu i ravan teren, preporučuju se točkovi od 28 inča i tvrda viljuška, dok za zemljane podloge i brdoviti teren obavezno nabavite točkove od 26 inča i, poželjno, viljušku sa suspenzijama. Međutim, ovo ne znači da na turu asfaltnim putem ne možete krenuti maunti biciklom ili da turu po zemljanim putevima i po brdovitom terenu ne možete napraviti na treking biciklu — biće vam samo malo  teže na zahtevnim deonicama i moraćete da uložite više napora da biste držali ritam sa saputnicima na odgovarajućim biciklim.

Kvalitet ostale opreme zavisi od dubine vašeg novčanika, navika i uverenja. Rasprave o tome da li je moguće putovati sigurno i udobno biciklom sa osrednjom opremom, prilično su bespredmetne. Svim skepticima izbijam argumente sopstvenim primerom:
Vozim bicikl težak 13,5 kg. Ram je hromolibdenski (legura različitih metala), ima tvrdu viljušku, zadnja kaseta Shimano Acera (menjana jednom na oko 18.000 km), šifteri SIS, menjač 3×7, V-brake kočnice, sedište Brooks, gume Schwalbe Marton Plus (prve izdržale 17.000 bez bušenja, druge gaze već 6.000 km bez ijedne rupe). Za mene su presudno važni izdržljiv ram, solidna zadnja kaseta, ‘neprobušive’ spoljašnje gume i udobno sedište. Lanac menjam na svakih 1.500 do 2.500 km, a gumice na kočnicama prema potrebi. Najčešći problem imala sam sa paktregerom, koji se mnogo puta lomio na sastavcima iako je čelični.
[title size=”3″]Bisage[/title]

Lepo je videti cikloputnike sa fensi, vodonepropusnim bisagama koje su zategnute pod konac, kao za fotografisanje ili snimanje reklame. Ali da li je zaista neophodno imati jednoobrazne, skupe torbe da bi se krenulo na turu biciklom?
Naravno da ne.
[title size=”4″]Ako nemate para[/title]
Postoje brojni načini da se improvizuje i da se bisage naprave u ‘kućnoj radinosti’. Ovo su samo neke od ideja ‘sa terena’:
Srela sam mladu cikloputnicu koja je na paktregere, pomoću mnogo žica, pričvrstila dve velike plastične kante pravougaonog oblika, sa kojih je isekla gornji deo sa grlićem. Umesto ‘poklopaca’, koristila je plastične kese za zaštitu stvari od prašine i kiše.

Bolju imrpovizaciju videla sam kod više putnika: obični rančevi iste ili približno iste veličine, uvezani oko paktregera, a kao srednja vreća, horizontalno privezan nešto veći ranac. Ovo je veoma praktično, posebno ako nameravate da tokom putovanja i planinarite, ali vodite računa o tome kakav ruksak ćete poneti – veliki planinarski rančevi teže i po nekoliko kilograma kada su prazni. Ako ranci nisu vodonepropusni ili nemaju kabanice, stvari spakujte u plastične kese ili u one velike kese za smeće i onda u ranac.
Vodonepropusne improvizovane bisage mogu se napraviti od platnenih torbi za led, tzv. letnjih frižidera, tako što će se na njih našiti kaiševi pomoću kojih se prikačinju na paktreger. Unutra, kao podupirač strane koja naleže bočno na paktregere, možete staviti podmetač od čvršće plastike (debljine 2-3 mm) i sve to zajedno fiksirati tako što ćete probušiti rupe za metalne klinove (svaki nitnar to može da vam napravi), pomoću kojih će se bisage kačiti na paktreger.

Srednja vreća, u kojoj se obično nosi šator i podloga za spavanje, može se improvizovati tako što ćete urolati upakovane delove opreme i vezati ih gurtnom ili uzicama, a preko toga navući kišnu kabanicu za ruksak. Ako nemate kabanicu, poslužiće i komad cerade (o čijoj nameni će biti reči u delu o šatorima).
[title size=”4″]Ako imate para[/title]
Za 20-30 evra možete kupiti solidne vodoodbojne zadnje bisage. Neki modeli imaju „kofer“ kao srednju vreću, koji je prišiven ili se odvaja ziperom. U potonjem slučaju, kofer obično ima dva remena pa se, nakon odvajanja od bisaga, može nositi kao ranac, što ovaj tip bisaga čini dodatno dobrim izborom za putovanje biciklom koje se kombinuje sa planinarenjem.
Za oko 50 (samo zadnje bisage) do 100 evra (i zadnje i prednje) možete kupiti vodonepropusne bisage, brendova poput poljskog Crosso-a.
Za 120 (samo zadnje) do 220 evra (i zadnje i prednje) kupujete najbolje bisage za putovanje, najčuvenijeg svetskog brenda – nemačkog Ortlib-a.

Srednja vreća se kupuje posebno i košta između 20 evra (Crosso) i 50 (Ortlib). No nekad je jeftinije kupiti vodonepropusnu torbu za rafting i druge vodene aktivnosti. Ove torbe se proizvode u raznim veličinama, a zatvaraju se tako što se gornja strana rola i onda se krajevi zakopčaju. Bolje je kupiti veću vreću, jer je uvek korisno imati u rezervi prostor za pakovanje još nečega što prvobitno niste bili planirali.
[title size=”4″]Samo zadnje bisage ili i prednje?[/title]
Velika dilema a svaki putnik ima svoje mišljenje i dokaze kojima će ga uverljivo braniti na osnovu sopstvenog iskustva.

Međutim, zakoni fizike su sasvim jasni — bicikl opterećen sa četiri bisage stabilniji je na svim tipovima terena od onog koji ima samo zadnje ili samo prednje. Otuda je bolje raspodeliti težinu u četiri bisage, nego preopteretiti dve. Isti zakoni fizike takođe kažu i da je bolje ako su bisage postavljene što niže u odnosu na tlo.
U Srbiji nije lako naći nosače za prednje bisage, ali u mnogim servisima umeju da ih naprave. Ako ne nađete nijedan u svom mestu, potražite majstora koji radi sa gvožđem i aluminijumom i pokažite mu skicu prednjeg nosača bisaga koju možete preuzeti sa interneta.
[title size=”3″]Planiranje vremena i kilometraže[/title]

Svakodnevna trening-vožnja nema skoro ništa zajedničko sa putovanjem biciklom – osim što okrećete pedale sopstvenom snagom. Zbog snage je poželjno da pre početka putovanja budete u dobroj kondiciji, ali čak ni to nije obavezno – na blogovima mnogih long-term putnika biciklom možete pročitati da pre ture nisu vozili redovno ili nisu vozili uopšte, osim ponekad do prodavnice.
Ako je to i vaš slučaj, budite spremni na upalu mišića i vrlo neprijatne bolove u listovima, na zadnjici, krstima a nekad i u zglobovima ruku. Ali nakon tri-četiri dana, kada bolovi prođu (svako veče nakon vožnje popijte po jedan andol), bićete u mnogo boljoj formi i moći ćete da ostanete znatno duže u sedištu i da napravite desetinu kilometara veću kilometražu.

Ali čak i ako ste u odličnoj kondiciji i dnevno vozite 50 ili više kilometara prosečnom brzinom od preko 20 na sat, spremite se na to da će vožnja natovarenog bicikla biti sasvim drugačiji tip pedalanja od onoga na koji ste navikli.
Prilikom planiranja vremena za turu koju želite da napravite, trebalo bi da imate na umu sledeće činjenice:
Prosečna dnevna brzina sa natovarenim biciklom na idealno ravnom terenu, sa odličnom asfaltnom podlogom i bez vetra retko kada će biti iznad 16 km/h – što se smatra veoma brzom vožnjom!
Vreme provedeno u samoj vožnji je obično 5-6 sati dnevno, iako će vam se činiti da ste ceo dan vozili.
Nemojte računati na sledeći način: voziću od devet ujutru do sedam uveče, sa pauzom za ručak, što je devet sati aktivnog pedalanja, prosečnom brzinom od 22 km/h, a to znači 200 km dnevno, te mi za turu od 2.000 km treba deset dana. Nema šanse! Možda ćete i moći da tim tempom vozite dan ili dva, ali nakon toga će vam biti potreban ceo dan ili više odmora — ako uopšte više budete želeli da ponovo sednete na bicikl.

Na vašu brzinu i kilometražu će mnogo više nego kada rekreativno vozite uticati kvalitet puta, gustina saobraćaja, vetar, vremenske prilike, konfiguracija terena. Veoma su važni i sledeći faktori: koliko ste prešli prethodnog dana, koliko je teren bio zahtevan, koliko ste se umorili, kako ste spavali, kakav vam je tog dana bioritam, koliko ste dobro raspoloženi, šta ste jeli… Ne možete da planirate ni koliko često ćete stati da nešto fotografišete, da nekome poželite dobar dan i popričate sa njim, da se osvežite ili pojedete nešto na brzinu. Ako nikada pre niste putovali biciklom, nećete moći da predvidite kako će se vaše telo i vaša psiha ponašati kada dan za danom budete okretali pedale, natovareni sa 10, 15, 20 kg tereta — biti na putu nikako nije isto što izaći napolje i provozati se par sati a onda se vratiti u svoj dom, istuširati se i pojesti omiljen hranu.
Cikloputnici to znaju, pa zato prilikom planiranja računaju da će dnevno prelaziti 50 do 100 (ili nešto malo više) kilometara, a zavisno od same rute i terena. Ako vozite po brdovitom terenu i zemljanim putevima, prosek je obično 50 km, mada će biti dana kada ćete praviti i mnogo više. Na asfaltnoj podlozi, ta brojka je duplo veća, a ako ruta nije previše brdovita, može se prelaziti i dva i po do tri puta više.

Povremeno ćete morati i da se odmarate od vožnje. Ritam pauziranja zavisiće od toga koliko vremena imate za planiranu turu i od vaših potreba. Neki putnici praktikuju da voze nekoliko dana zaredom a onda naprave dan pauze. Drugi pak voze svakog dana ali ranije prekidaju sa vožnjom tako da imaju po nekoliko sati ili veći deo popodneva za odmor pre nego što odu na spavanje. Neki opet ništa ne planiraju, nego voze kad im se vozi a kad osete umor, stanu i odmaraju se – što je i moja praksa. U ovome je najbolje da poslušate svoje telo i šta vam ono kaže.
Zbog svih ovih nepoznanica, vreme i kilometražu treba računati na sledeći način: od kilometraže koju možete da pređete na biciklu kada rekreativno vozite 5-6 sati, odbijte trećinu ili polovinu – i dobićete realnu razdaljinu koju možete da pređete svakog dana tokom putovanja biciklom. Ali nemojte da se začudite ako na kraju ipak budete imali manje kilometara od planiranog – to je skoro uvek slučaj na ciklo-turama.*
(U sledećem nastavku: šta poneti od opreme i stvari i kako sve spakovati.)

Tema ima 22 komenara.

  • Poslala/poslao: Damir | Objavljeno: 29.03.2013 08:50
    Svaka čast Snežo!
    • Poslala/poslao: Snezana | Objavljeno: 31.03.2013 05:05
      @Damire, hvala!
  • Poslala/poslao: Vladimir Markovic | Objavljeno: 29.03.2013 13:03
    Snežo pratim te još od Rumunije . Svaka ti čast . Divno je sve ovo što pišeš . Šteta je što ne postoji emisija na bilo kojoj televiziji koja bi se pozabavila biciklima kao alternativnim vidom prevoza . Nadam se da ćeš napisati knjigu koja će opisati tvoje puteševstvije , a nama (amaterima u cikloturizmu) poslužiti kao osnovno štivo . Nadam se ista naći u kućama brojnih klinaca koji tek sedaju na bajs. To ti od srca želim . Ukoliko u tome uspeš ostvarićeš još jedan cilj pored individualnih koje si pred sobom postavila .
    • Poslala/poslao: Snezana | Objavljeno: 31.03.2013 05:07
      @Vladimire, hvala na čitanju i lepim rečima podrške. Knjigu ili više knjiga ću svakako napisati, ali nisam sigurna da će biti ta vrsta štiva. Mada, nameravam da Kamperski vodič koji objavljujem u delovima na portalu Q-sphere objavim kao knjižicu, ako se Q-sphare složi s tim pošto su otkupili tekstove i oni odlučuju. U okviru tog Vodiča, planirala sam da jedan deo bude posvećen isključivo cikloturistima.
  • Poslala/poslao: Igor Jerosimovic | Objavljeno: 29.03.2013 20:46
    Bravo Snežo!!! Neupućenima i početnicima biće od velike koristi a nama koji smo već upućeni u cikloturizam (npr.meni) koristiće da se znanje obnovi i proširi. Pozdrav i vetar u ledja.
    • Poslala/poslao: Snezana | Objavljeno: 31.03.2013 05:08
      @Igore, pozdrav tebi i Smederevu!
  • Poslala/poslao: Voja | Objavljeno: 29.03.2013 21:24
    Jos jedno /pristrasno, he,he/ divljenje. :-)
    • Poslala/poslao: Snezana | Objavljeno: 31.03.2013 05:10
      @Dragi Vojo, hvala i (J)opet :)
  • Poslala/poslao: elektrokuhinja | Objavljeno: 30.03.2013 08:26
    Meni je Fahrrad Manufaktur objekat pozude. Gledam ih kad prolazim pored radnji sa biciklima, al mnooogo su skupi. I tako sam na kraju zavrsila sa jednim pegasus-om, trekking biciklom, za-na-posao 10 km tamo i natrag sluzi odlicno:)
    • Poslala/poslao: Snezana | Objavljeno: 31.03.2013 05:14
      @Elektrokuhinja, razumem te. I meni je srce ostalo kod jednog fahradovog bicikla koji je bio na prodaji u Beogradu, dva meseca pre moje ture. Polovan i navodno, nije bio ukraden. Cena 400 evra. U tom trenutku nisam imala toliko novca za bicikl, a kada sam skupila pare, već je bio prodat. Mada, moj prijatelj Erski, zvani Točak, koji mi je poklonio ovu Botekiju, tvrdi da su to izvikana imena i da nisu ništa mnogo bolji od mog bicikla. Lakše mi je da verujem da je u pravu :) Mada, mnogo puta sam se pitala šta bih uradila da recimo imam 10000 evra -- da li bih kupila Fahrad ili Kogu ili bih te pare ostavila za više meseci putovanja. Jer nakon sveg ovog vremena, kad shvatam da se može i prosečnim biciklom, sve manje mi se mili da toliko platim za nešto što će možda biti za nijansu bolje -- dok sa tim novcem mogu da posetim neka nova mesta, recimo. Srećom te nema te novce i ne moram da se mučim oko odluke :)
  • Poslala/poslao: Pera Martić | Objavljeno: 31.03.2013 02:41
    Pratim već duže vremena vape putovanje. Divim se i želim vam puno sreće i vetar u leđa. Vaše iskustvo koristiće mnogima, da se upuste ili ne upuste u nešto slično, a sve što napišete zaista je vredno pažnje. Čudno je da sredstva informisanja u našoj Srbiji nemaju interesovanja za vaš popduhvat.
    • Poslala/poslao: Snezana | Objavljeno: 31.03.2013 05:20
      @Pero, hvala na čitanju i podršci! Mediji su povremeno pisali o ovoj avanturi: bilo je u 24 sata dva teksta, u Danasu, u Sensi, u časopisu Putovanja, na Studiju B, na portalu Mondo, na PRvom programu RTS, a uskoro će biti intervju u Blic Ženi. Ali svakako da bi bilo lepo i nadasve korisno imati recimo malu nedeljnu kolumnu u nekim dnevnim novinama ili par minuta mesečno u nekoj emisiji na TV-u. Verovatno je krivica delom i do mene, jer kad me odbiju, ili ne odgovore, ja ne pokušavam ponovo.
  • Poslala/poslao: NS Drugari | Objavljeno: 31.03.2013 20:07
    Bravo S! Veoma zahvalan na ovom postu! Cini mi se da su moje zalje ot proslog javljanja uslisene! :)
    • Poslala/poslao: Snezana | Objavljeno: 04.04.2013 05:22
      NS, jesu, očito :) Samo nemoj sad da se moliš za bilo šta novo, barem dok ne završim sa romanom, pls. Ne bih postigla ;)
  • Poslala/poslao: Suzana | Objavljeno: 03.04.2013 23:40
    Odlican blog! Bas sam se pitala koje su smernice i iskustva za ozbiljnija cicklo-putovanja! Veliki pozdrav i nadam se da se odmaras i uzivas!
    • Poslala/poslao: Snezana | Objavljeno: 04.04.2013 05:19
      Suzana, hvala! Nadam se da ću za koji dan napisati drugi deo "vodiča". Pomalo se odmaram, jer je nevoženje već samo po sebi odmor, ali mnogo radim a najmanje uživam. No, uživanje i nije bio motiv mog dolaska ovde, već upravo rad i fizički odmor :)
  • Poslala/poslao: Suzana | Objavljeno: 04.04.2013 18:16
    Pozdrav jos jednom i zelim ti da uzivas u SVEMU sto radis! Nesto razmisljam, tebi je sad asfalt i put usao u nozdrve i dusu. Kladim se da i na taj fizicki odmor mora da se priviknes :-)
  • Poslala/poslao: Теофило | Objavljeno: 16.04.2013 15:25
    Bravo,,,,svaka čast i jedva čekam dan da se upoznamo !!! Teofilo Ruma
  • Poslala/poslao: Milan Janic, Pancevo | Objavljeno: 28.10.2013 09:37
    Svaka cast! Odradio sam svoju prvu mikro-turu od 8 dana po Austriji i Madjarskoj! Da sam znao za ovaj vodic, smanjio bih vreme pripreme za tu turu na trecinu! Odlika je pravog znalca da svoje znanje pretoci u sazetu formu, lako razumljivu i zanimljivu!
  • Poslala/poslao: Snezana | Objavljeno: 29.10.2013 02:37
    Milane, bravo za turu! Heh, ipak je najbolje lično iskustvo, mada i najskuplje u smisli vremena i svega :) Hvala!
  • Poslala/poslao: Ognjen | Objavljeno: 28.11.2013 15:05
    Snezo hvala na savetima za voznju , pratim tvoj blog od pocetka , kao knjiga kroz pustinju i prasumu , same avanture :))),
    • Poslala/poslao: Snezana | Objavljeno: 29.11.2013 13:18
      Molim lepo :) Uskoro ću postaviti i Kamperski priručnik, koji mnogo šire obrađuje stvari u vezi s kampovanjem koje sam ovde samo pretrčala.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *