Biciklom oko sveta za pomoć — kome?
Dragi moji svi koji me pratite i podržavate,
Raduje me što mogu da vas obavestim da sam zahvaljujući angažmanu kod Q-sphere najzad u mogućnosti da samu sebe finansiram tokom ove avanture, pišući za njih.
Sada sam prvi put u mogućnosti da ovo što radim proširim u smislu da dobije i humanitarnu dimenziju. Naime, želim da najmanje nekoliko narednih meseci vožnje (po svoj prilici na Tajlandu i potom na Nepalu) namenim prikupljanju sredstava za neku humanitarnu svrhu.
Da definišem ovo “neku”:
1. Mora da bude u vezi sa našom zemljom i ljudima u njoj.
2. Mora da bude u vezi sa nečim konkretnim, poput kupovine nečega: medicinskog uređaja, nameštaja za neku zdravstvenu/edukativnu ustanovu, kompjutera;
3. Poželjno je da ima veze sa decom ili pak sa starima i nemoćnima o kojima se, nažalost, najmanje brine u Srbiji.
4. Mora da bude namenjeno većem broju korisnika, a ne jednoj osobi.
5. Mora da bude tačno određena suma koju treba sakupiti.
Pre polaska na turu, moja ideja je bila da sakupljam priloge za kupovinu bicikala za decu iz socijalno ugroženih porodica i iz srpskih sirotišta. Išla sam s tom idejom na razne TV stanice, pričala o njoj i sa nekim čuvenim TV voditeljima, ali niko nije želeo da me podrži. A sama to nisam mogla da izvedem.
Nakon dve godine otkako je počela moja avanutra, situacija se promenila nabolje. Pišem blog koji čita nekoliko hiljada ljudi, na portalu koji ima veliki odjek u javnosti. Moje matično biciklističko udruženje, Ciklo Svet Srbija, otvorilo je svoje prostorije i pokrenulo niz zapaženih akcija. Ja imam taman dovoljno za sebe da bih mogla da razmišljam i o pomoći drugima, kojima je potrebna.
Ono kako ja zamišljam da to izvedem je da vozim tačno određeno vreme (mesec ili dva, il duže, ili pak u više navrata) samo u svrhu prikupljanja potrebnih sredstava. Ljudi koji žele i mogu, uplaćivali bi na račun koji bi bio otvoren preko Ciklo Svet Srbija, oji je registrovan kao udruženje građana. Stanje na tom računu bilo bi transparentno i na nihovoj FB stranici i na mom blogu, kao i imena donatora.
Od vas koji me pratite ipodržavate želim da čujem ideje i predloge — za konkretnu humanitarnu akciju. Molim vas da se potrudite jer ja sam već dve godine na drumovima i slabo pratim dešavanja u zemlji. Vi bolje znate kome je i kakva pomoć zaista neophodna. Predložite i obrazložite, javno. Ja vozim i voziću ionako radi sebe i mog sna, ali bila bih ponosna da osim podsticaja koji sam dala mnogima da se trgnu i učine nešto za sebe i svoje zaboravljene snove, pomognem i onima kojima treba nešto drugo — zdravlje ili možda tek mali dar, poput onih dečijih bicikala o kojima sam najpre razmišljala. Pomozite mi da bih pokrenula nešto dobro i da bismo zatim svi zajedno pomogli nekim drugim ljtdima.
Ovakve akcije odavno su praksa svuda u svetu. Zašto ne bi postale i kod nas?
“Ja imam taman dovoljno za sebe da bih mogla da razmišljam i o pomoći drugima, kojima je potrebna.”
Moram priznati da ne znam lično nikoga sa takvim stavom. Svaka čast i sretno!
Zdravo Nevena, Neću se složiti da je to toliko retko i sigurna sam da znaš još mnoge. Jedina je razlika u tome – koliko je kome taman dovoljno, šta ko pod tim podrazumeva. Kada živiš konvencionalnim životom i imaš porodicu, onda ti je “taman dovoljno” tek kad si deci kupila sve što im treba, poplaćala sve račune, odvojila za osiguranje i za štednju za njihovo školovanje… mnogo toga ima za sasvim prosečnu porodicu. A mnogi su, pre ispunjavanja tog “minimuma”, meni pomagali donirajući me. Ne znam da se ikome od vas, koji ste “kupovali” kilometre da biste mi pomogli, presipa… Read more »
Evo predloga:
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/387844/Revolucionarni-potez-americkih-hirurga-Superlepkom-spasli-zivot-bebi-staroj-tri-nedelje/komentari
“Kapa dole kolegama. Kod nas bi dete preminulo i pre postavljanja dijagnoze, jer npr. radi jedan CT aparat u celom urgentnom centru koji dnevno pregleda oko 400 pacijenata, a decija bolnica ga i nema. ”
Ako ima neko iz lekarske branše može da nam objasni znaćaj CT skenera i koliko bi bilo bitno da dečja bolnica dobije jedan.
Da, svaka im čast!
Hvala ti an predlogu, još razmišljam šta da to bude, ali svakako mora biti nešto što je samoodrživo, ili već razrađeno, ili što će neko da radi tamo od kuće jer ja to odavde ne mogu.
Meni prvo pade na pamet Dom za decu bez roditelja u Zvecanskoj…
Mislim da će to ipak biti prikupljanje bicikala, sa akcentom na poklanjanju već postojećih, odbačenih, koji stoje i rđaju po nekim podrumima i terasama. Što manje veze sa novcem jer u ime humanitarnih akcija a koje su vezane za novac načinjene su neke od najvećih prevara i svi smo skeptični po tom pitanju — prva ja. Ciklo Svet Srbija ima troje mladih volontera koji u njihovim prostorijama u cnetru, na Dorćolu, popravljaju besplatno svima bicikle. Oni bi sređivali poklonjene bicikle i tako sređene ih uručivali do dece iz sirotišta. Uporedo bi išla i ta druga akcija, verovatno preinačena moja akcija… Read more »
procitah ovaj tvoj gest koji je za pohvalu. vidim da si vec odlucila kako i sta…no ipak nikad nije kasno da se cuje neko misljenje pride 🙂 mozda nebi bilo lose da se to negde skuplja i gomila do dana kada ces se vratiti i licno uvideti kome i sta je najbolje. nesto kao humanitarni fond. eto srece da se nakupi da se moze rasporediti na dve tri strane… u svakom slucaju svidja mi se i tvoja odluka jer nema nista lepse i iskrenije od decijeg osmeha. jos jednom svaka cast na ovome jer u zemlji u kojoj svi koji… Read more »
Ćao Gorane, Dobar predlog, ali ima tu nekoliko “Ali”. Prvo i najveće je što ja nemam predstavu kada ću se vratiti, Ne znam ni da li ću se ikada vraćati. Ovo nije putovanje, već način života. Za sada i ne razmišljam o povratku. Bilo bi teško negde zadržavati novac deset godina recimo. Pa čak i da je samo 3-4, to je dugo. Sa Ciklosvetom Srbije ugovaram detalje. Biče dve paralelene priče: jedna sa starim biciklima a druga sa novim. Dobili smo super niske cene od nekih distributera. Ideja je da se štampaju majice sa nekim mojim logom (u vezi s… Read more »