O Angkor Vatu je teško pisati. Nakon stotine stručnih studija, hiljada turističkih priručnika i bezbrojnih sažetaka za brzo upoznavanje sa jednim od sedam svetskih čuda novog veka, nemoguće je napisati bilo šta a da ne bude ponavljanje. Ali paradoksalno — ili upravo zbog toga — dok sam se pripremala za obilazak kompleksa, pa tokom višednevnih poseta hramovima, i sada, kada sam sela da o tome nešto napišem, nisam uspela da nađem nijedno sistematizovano, kratko i uprošćeno objašnjenje sa praktičnim savetima u vezi sa Angkor Vatom i njegovim obilaskom. Ne mislim da mogu da nadoknadim taj propust, ali se nadam da će tekst koji sledi pomoći barem nekom budućem posetiocu Angkor Vata da se bolje snađe kada se nađe pred jednom od najfascinantnijih svetskih građevina, a onima koji tamo nikada neće otići, da steknu makar približnu predstavu kako sve to zapravo izgleda.


.

Šta je Angkor Vat

Angkor Vat je naziv za kompleks hramova u Kambodži, nedaleko od grada Siam Ripa, u blizini jezera Tonle Sap. Hramovi su građeni u čast hinduističkih božanstava Višnue i Šive, a po prelasku Kmera u budizam, i u čast Bude. 

Kompleks se prostore na površini od oko osamdeset kilometara kvadratnih. Čini ga oko hiljadu hramova, koji su podeljeni u nekoliko velikih skupina.

Najpoznatiji hram je upravo Angkor Vat, po kojem je kompleks i dobio ime. Za njim slede (ali ne obavezno ovim redosledom) Angkor Tom, Bajan, Bakong, Ta Phorm i brojni drugi.

Naziv Angkor Vat potiče od sanskrtskih reči ‘angor’ što znači ‘grad’ i ‘vat’ što znači ‘hram’ – te bi doslovni prevod Angkor Vata bio Gradski hram. Ovo ime ustalilo se od šesnaestog veka a za sada se ne zna kako se kompleks nazivao pre tog vremena.


.

Kratki kurs istorije

Hramovi u kompleksu podizani su od devetog do trinaestog veka.

Početkom devetog veka, kralj Jasovarman II uspeo je da ujedini brojne male kraljevine na teritoriji današnje severne Kambodže, južnog Laosa i istočnog Tajlanda na kojima su živeli Kmeri. Prema nekim hroničarima, bilo je pedeset četiri male države koje su se pod njim našle u sklopu velike kraljevine ‘Kambuja’.

Podigao je prvu prestonicu, današnji hram Bakong.

Njegovi naslednici nastavili su sa podizanjem ogromnih hramova. Shodno hidnuističkom verovanju, smatrali su da su naslednici bogova i da će se nakon smrti sjediniti sa božanstvom kome su posvetili hram.

Najpoznatiji hram — Angkor Vat — podignut je početkom dvanaestog veka u vreme vladavine cara Surjavarmana II.

U njegovo vreme, objedinjeno Kmersko kraljevstvo ekonomski je prosperiralo zahvaljujući brojnim sistemima navod-njavanja i veštačkih jezera, koji su omogućili žetvu pirinča čak tri puta godišnje. Višak hrane doprineo je bogaćenju kraljevine i Kambuja je uz Kinu postala najvažnija azijska sila.

Sredinom trinaestog veka, najveći deo kraljevine već je uveliko prihvatio budizam. Budističko učenje negira otelotvorenje božanskog u kraljevima, a uči jednakosti ljudi. Kao posledica toga, dojučerašnji pokorni radnici počeli su da odbijaju ropsku poslušnost svojim gospodarima, te su hramovi polako pustošili.

U četrnaestom veku su bili već prazni i prepušteni laganom propadanju. Vlažna tropska klima, bujanje vegetacije i konstantni napadi i pljačke Sijamaca (današnjih Tajlanđana) doprineli su da već u šesnaestom veku ovo mesto bude potpuno opustošeno.


.

Otkrića i reotkrića

Na Zapadu se za Angkor Vat prvi put saznalo upravo u to vreme, krajem šesnaestog veka, zahvaljujući portugalskom monahu Antoniju da Magdaleni.

Međutim, popularizacija je usledila tek u drugoj polovini devetnaestog veka, nakon objavljivanja putpisa Henrija Muoa, francuskog biologa i istraživača. Henri je do otrkića došao gotovo slučajno, dok je lutao džunglom u potrazi za novim biljnim i životinjskim vrstama.

Restauracije su počele početkom narednog veka, ali su prekinute šezdesetih godina zbog političke situacije u Kambodži – građanskog rata, američkog bombardovanja, stvaranja Demokratske Kampučije. Tek nakon svrgavanja Crvenih Kmera 1998, postale su moguće ozbiljne sanacije.

Unesko je kompleks Angor Vata uvrstio na listu svetske kulturne baštine 1992. godine.

Najnovije otkriće desilo se sredinom juna 2013 (upravo u vreme kada sam stigla u Siam Rip) – zahvaljujući novoj laserskoj metodi, ispod današnjeg kompleksa hramova otkriven je čitav jedan grad. Ali proći će sigurno decenije dok ne bude otkopan i rekonstruisan, te dostupan turistima.

.


Kako su hramovi građeni

Svi hramovi u sklopu kompleksa Angkor Vata izgrađeni su od kamenih blokova. Neobrađeni blokovi krečnjaka dopremani su najčešće vodenim putem, zahvaljujući sistemu kanala, s obližnje planine Phnom Kulen. Kada bi bili poslagani, sledilo je njihovo klesanje. Klesani su čak i krovovi.

Još uvek se ne zna šta su Kmeri angkorskog doba koristili kao vezivni materijal za blokove. Pretpostavlja se da je to mogla biti smola ili kalcijum hidorksid.



.

Verovali ili ne

Angkor Vat je najveći verski kompleks na svetu.

Smatraju ga veličanstvenijim od svega što su antička Grčka i Rim ostavili iza sebe.

Zauzima površinu veću od današnjeg Pariza. U dvanaestom veku u njemu je živelo milion ljudi. U isto vreme, Pariz je imao jedva dvadeset hiljada stanovnika.

Sam hram Angkor Vat nazivaju ‘čitavom prašumom obrađenog kamena’ – napravljen je od većeg broja kamenja nego što imaju sve egipatske piramide zajedno. Samo za njegov kompletan obilazak, treba pešačiti preko dvadeset kilometara.

Porede ga sa Solomonovim hramom.

Za rekonstrukciju jednog drugog hrama – Baphuon, arhitekte i istoričari sastavili su najveću slagalicu na svetu tako što su spojili 300.000 kamenih blokova, od kojih nijedan nije iste veličine.


.

Hram Angkor Vat

Građen je da simbolizuje svemir u malom. Okružen je kanalom (širokim 200 m a dugim 6 km), koji predstavlja praokean. Glavni ulaz je sa zapadne strane. Kanal je premošćen širokom stazom od kamenih blokova. Sa istočne strane postoji zemljani nasip.

Na vrhu hrama nalazi se pet kula, oblikovanih kao lotosovi cvetovi, koji simboliziraju planinu Mehru, dom bogova prema starom kmerskom verovanju.

Najupečatljiviji detalj, ne samo na ovom hramu, jesu veliki bareljefi duž tremova. Na njima su ilustrovane najvažnije bitke kmerskih kraljeva, epizode hinduističkih epova i mnoge scene iz mirnodopskog, svakodnevnog života. Najzastupljenije figure su plesačice Apsare, nebeske nimfe. Iako ih je isklesano nekoliko hiljada, ne postoje dve identične.

.

Razočaranje

Najpoznatija fotografija ovog hrama svakako je ona na kojoj se odraz Ankora u zalasku sunca odslikava u vodi, kraj koje stoje budistički monasi. Moje razočarenje bilo je veliko kada sam shvatila da je to što na fotografijama liči na jezero, zapravo jedna bara. U suvoj sezoni verovatno presuši.

.

Angkor Vat na filmu

Prvi put, korišćen je kao scenografija za neke kadrove filma Lord Jim, sa Piterom O Tulom u naslovnoj ulozi, 1964. godine.

Planetarno ga je proslavio film Tomb Rider iz 2001, s Anđelinom Žoli u ulozi Lare Kroft.

.

Ulaznice za Angkor Vat

Postoje tri vrste ulaznica: za jednodnevnu, trdonevnu i sedmodnevnu posetu. Prva ulaznica košta 20$ i mora se iskoristiti u periodu od tri dana od dana kupovine; druga košta 40$ a važi sedam dana od dana kupovine; treća košta 60$ i važi čak mesec dana.

Prilikom kupovine ulaznice, fotografišu vas i tu sliku odštampaju na ulaznici. Na njenoj poleđini su sasvim jasna pravila na engleskom.

Turisti ne smeju da se nađu na terotoriji kompleksa bez ulaznice. Ukoliko ih neko iz redarske službe zatekne bez nje, kazna koju će platiti iznosi 100$.

S koje god strane da pristupate nekom od hramova, nalaze se portiri. Svi govore engleski toliko da će vas zamoliti da im pokažete svoju ulaznicu, koju će potom probušiti pri obodu. U toku istog dana možete neograničen broj puta ulaziti i izlaziti iz svakog hrama ili iz kompleksa.

Vreme poseta je od 5.30 h do 17.30 h.

.


Koliko dana odvojiti za posete?

Jedan dan je nedovoljan. Postoji takozvana ‘kratka tura’ u sklopu koje ćete obići tri-četiri najvažnija hrama, ali to je zaista prekratko vremena da biste išta dobro videli.

Tri dana je dovoljno za većinu posetilaca. Što se mene tiče, rekla bih da je to ‘knap’, čak i ako hramove obilazite motorom ili u tuk-tuku a ne biciklom kao ja.

Sedam dana je pak previše za prosečnog posetioca, ali ne i za ljubitelje arheologije, istorije umetnosti, za one kojima su to profesije, kao i za fotografe koji vrebaju idealnu dnevnu svetlost i boju neba da bi napravili umetničke fotografije.

Ja sam kupila sedmodnevnu ulaznicu. U prva četiri obilaska posetila sam sve što sam smatrala da treba videti; četvrti, peti i šesti dan iskoristila sam da neke od hramova obiđem ponovo, kada je vreme lepše i kada su gužve manje. Sedmog dana samo sam se vozikala okolo, pokušavajući da zamislim kako je sve to nekada zaista izgledalo. Drvene kuće u kojima je živeo običan narod verovatno se nisu mnogo razlikovale od ovih današnjih, štaviše, sigurna sam da se u načinu života Kmera malo toga promenilo. Kmeri su i dalje veoma religiozni, a ono što im se dešavalao u skorašnjoj istoriji, u vreme vladavine Pola Pota, govori o tome da su, po svemu sudeći, zadržali i idolopoklonički odnos prema svojim vlastodršcima.


.

.

Saveti

U Angkor Vatu gužve su ogromne i svakodnevne. Čak i kada pljušti, svuda ima na hiljade posetilaca.

Jedino vreme kada možete uživati u skoro potpunoj samoći i napraviti fotografije bez drugih turista u kadru jeste vrlo rano ujutru. Od kada se hramovi otvore pa do osam, gužvi nema. Nakon osam, sve počinje da liči na ogromni vašar.

Ponesite vodu i hranu jer su ispred samih hramova cene dva i tri puta više.

Za obilaske udaljenijih hramova (izvan Angkor Vata i Angkor Thoma) ne morate nositi ništa. Duž puta se nalaze brojna sela a lokalni stanovnici prodaju sve po uobičajenim cenama.

Obilazak biciklom ili motorom bez vozača nije najidealniji za Angkor Vat kompleks. U mnoge hramove ulazi se sa jedne strane sveta a izlazi se na suprotnoj, odakle se put nastavlja do narednog hrama. Zato je mnogo bolje ukoliko imate vozača koji će vas tamo čekati kako ne biste morali da se vraćate istim putem natrag, po svoj dvotočkaš.

Sam hram Angkor Vat bolje je obići sa stražnje, istočne strane, odakle ulazi veoma mali broj turista. S te strane i svetlost je bolja za fotografije.

Ukoliko ste u mogućnosti, platite vodiča. Cena po danu iznosi oko 20$, bez obzira na veličinu grupe. Ja nisam bila u mogućnosti da ga platim, ali sve što sam ‘pokupila’ od vodiča u prolazu, bilo je veoma zanimljivo i korisno.

Skoro svi hramovi su građeni u visinu i do poslednjeg, obično trećeg nivoa, gde se nalaze i svetišta bogovima treba se uspenjati strmim, visokim (često i po trideset ili više centimetara!) stepenicama koje su pri tom veoma uske, glatke i klizave zbog viševekovne izloženosti kamena stopalima i rukama hodočasnika koji su se peli uz njih. Preko mnogih su sagrađne drvene stepenice sa ogradama, ali i one su podjednako strme. Zato pazite šta obuvate kada krećete u obilazak.

Po obilasku Angkor Vat hrama ili po završetku svih obilazaka, obavezno otiđite u neki restoran u Siam Ripu da vidite apsara plesačice. Predstave su besplatne, ali morate sesti na večeru. U siamripskoj operi, cena je bezobrazno skupa – 40$. Međutim, u Ulici pabova, u restoranu Temple, možete jesti za pet-šest dolara i odgledati sasvim solidnu apsara predstavu.

Ukoliko imate vremena, posetite u Siam Ripu Umetničku školu za apsara plesačice i muzičare u apsara plesovima, koja radi pod pokroviteljstvom italijanske vlade.

.

Lični utisci


Prvi utisak – ljubimac

Moj apsolutni ‘ljubimac’ je hram Bajon. Podigao ga je legendarni kambodžanski kralj Jaiavarman VII, krajem dvanaestog veka, i posvećen je Budi. Sagrađen je u tri nivoa, a ono što ga izdvaja od svih ostalih su pedeset četiri tornja u ‘gotičkom stilu’, sa 216 uklesanih ženskih lica koja se osmehuju. Zapravo, neka se osmehuju, neka su ozbiljna, neka tužna. U mnogim vodičima navodi se da su to zapravo glave Avalokiteshvare, koja predstavlja kombinaciju Bude i samog kralja Jaivarmana VII, dok se u drugima može pročitati kako se još uvek ne može reći sa sigurnošću da li je reč o njemu, ili pak o Loksvari, koji je u mahajana budizmu žensko oličenje Bodhistave.

Što se njihovog broja tiče, pretpostavlja se da je reč o pedeset četiri male kraljevine koje su se ujedinile u jedinstvenu Kraljevinu Kambuju, a da ove glave, koje gledaju i ka spolja i ka središtu hrama, zapravo nadgledaju Kmersko kraljevstvo. (Neodoljivo mi se nametnulo poređenje sa našim, slovenskim bogom Svetovidom, koji je uvek prikazivan sa dve glave spreda i dve straga.)

Kako god, bez daha me je ostavilo toliko orgomnih (preko dva metra), u blokove kamena uklesanih ženskih lica, koja iz skoro svakog ugla imaju drugačiji izraz. Neminovno, nametalo mi se poređenje sa osmehom Mona Lize i pitala sam se šta bi veliki Leonardo mislio da je ovo video. I da li bi onaj zagonetni osmeh bio još zagonetniji?

A da li zbog sličnosti imena Bayon – Byron, zbog monumentalnosti ženskih glava u kojoj ima muževne snage, a koje su mi prizvale u sećanje Bajronov kao isklesan lik s crnom grivom, ili ko zna kojom igrom asocijacija, tek, britanski pesnik nikako mi nije silazio s pameti.

Spoljašnji zidovi kojima je Bajon okružen izrezbareni su verovatno najlepšim prikazima iz svakdonevnog života Kmera a posebno apsara plesačica.

Nakon obilaska prvi put, vratila sam se tri dana kasnije, ranom zorom, da bih ponovo sve videla i napravila nove fotografije. A kako put u unutrašnjost kompleksa Angkor Vata neminovno vodi pored Bajona, uvek bih zastala i ‘za svaki slučaj’ usnimila još neku fotografiju.

.

Drugi utisak – najnestvarnije

Nedaleko od hrama Bajon, nalaze se ostaci Terase gubavog kralja. Iako naziv ne obećava, a i terasa ne liči na terasu nego na ostatak lavirinta sa zidovima visokim čak sedam metara, krenula sam da je posetim.

I od ulaska — ostala zaprepašćena. Duž celog jednog zida, koji se pod pravim uglom lomi na svaka dva-tri metra, uklesano je na hiljade demona i mitoloških bića. U nekoliko redova, od tla do vrha zidova, posmatraju me sedeći u lotosovom sedu. Iako sam ušla usred dana, iako sam videla da su pre mene ušli troje turista sa vodičem, na trenutak sam se upitala – a šta ako se izgubim u ovom lavirintu, ostajući nasamo sa svim tim zastrašujućim licima koja me posmatraju?

Na vrhu zida nalazi se statua gubavog kralja. Kao i mnogo toga u kompleksu Angkor Vat, i ona je još uvek misterija. Koga predstavlja? Postoji teorija da je reč o jednom od dvojice kmerskih kraljeva za koje se sasvim sigurno, na osnovu pisanih svedočenja, zna da su oboleli od gube. Prema drugoj teoriji, statua predstavlja Jamu, boga smrti, a terasa i ovaj prolaz bili bi zapravo ulaz u krematorijum.

Ali sa spoljašnje strane reljefi deluju mnogo ‘pitomije’ jer su na njima predstavljene apsara plesačice i nagasi. A da se opustim, pripomogli su i majmuni kojima se izgleda veoma mnogo dopada da se veru baš po ovim zidovima i glatkim reljefima.

.

Treći utisak – najavanturističkije

Ako se izuzme kompleks Sambor Srei Kuk hramova koje sam obišla pre dolaska u Siam Rip, najudaljenija znamenitost Angkora jeste Kbal Spean ili Reka hiljadu linguasa. Nalazi se na skoro pedeset kilometara udaljenosti od hrama Angkor Vat, nakon kojih posetioca očekuju još oko dva kilometra pešačenja kroz džunglu.

Utabana zemljana staza vodi kroz prebujno tropsko rastinje. Penje se uzbrdo i veoma je strma, a kako treba preskakati džinovsko korenje drveća i kamenove, prolazak kroz nju predstavlja ozbiljan planinarski poduhvat. Ne treba zanemariti ni ogromnu sparinu u džungli a ni pritajenu bojazan – šta ako se izgubim? — budući da rano ujutru, kada sam stigla, gotovo i nema posetilaca.

Ali na kraju, sav trud i neizvesnost se isplate.

Najpre, čujem huk omanjeg vodopada a potom ugledam i reku. Voda teče preko ogromnih kamenova u kojima su isklesani simboli plodnosti – linguasi, figure Višnua, Šive i Bude, kao i životnjskih figura pauna, žabe, krave… koje imaju religijsku simboliku, To mešanje hinduističkih i budisitčkih elemenata objašnjava se time što su figure uklesivane između jedanaestog i trinaestog veka, od vremena kad je Kraljevina Kmera bila hinduistička do vremena kad je prešla na budizam.

Kako pratim instrukcije iz štampanog vodiča, krećem od vrha reka nizvodno, i obilazak završavam ispod vodopada u kome dahćem od zadovoljstva što sam se najzad osvežila. Još samo kad ne bih sad morala da vozim pedeset kilometara nazad…

.

Ipak postoji — NAJ

Skoro uvek u intervjuima novinari su me pitali šta je tokom mog dosadašnjeg putovanja ostavilo na mene najjači utisak. I uvek sam pokušavala da im objasnim da kategorije ‘naj’ gube smisao kada svakoga dana doživljavaš nova uzbuđenja, posećuješ nove spomenike i zanimljiva mesta.

Međutim, postoje spomenici civilizacije koji ostavljaju bez reči čak i pomalo blazirane svetske putnike, koji su se nagledali toliko toga da ih je teško impresionirati nečim novim. Jedan od njih, prvi koji sam posetila, nesumnjivo je Angkor Vat. Ostala sam tamo čak dvadeset dana, praveći velike pauze između obilazaka kako bi mi se utisci slegli i oslobodili mesto za nove. Ali i pored toga, imam osećaj kao da ništa nisam dovoljno dobro videla ni jasno sagledala – toliko je sve u Angkor Vatu impoznatno i neshvatljivo.

.

.

.

Fotografije Angkor Vata su ovde.

.

.

A ovde je i nekoliko video-klipova:

.

.

.