U šumi kaučuka

(Do sada sam uvek objavljivala samo (pre)dugačke blogove dok sam na moj FB profil kačila kratke priče ili crtice o epizodama koje su mi se upravo desile a ja ih zabeležila čim sam se dokopala interneta. Izgleda da je to lakše i zanimljivije za čitanje (trebalo mi je tri godine da to shvatim) pa hajde da probam s tom praksom i ovde. Znači, između regularnih blogova, kad god stignem, postavljaću ove kratke zapise.)

10857935_10203910136488595_3510352689015

Sinoć se skućim u šumi kaučuka. Pošto je tokom dana u dva navrata pljuštalo i dosta zahladnilo, postavim i dodatnu ceradu kao zaštitu od monsuna.

Zaspim mirno, budući da su na trista metara od mene kuće i benzinska pumpa koja radi celu noć.

Negde posle ponoći probudim se sama od sebe. Po staroj kamperskoj navici, osmotrim okolinu provirujući iz šatora i neko vreme pažljivo osluškujem. Sve deluje mirno pa se vratim da spavam.

10847904_10203910137728626_8748788788613

Ali ne prođe ni deset minuta a začujem zvuk motora koji ne dopire sa puta. Napregnem uši i uverim se da zvuk dolazi iz šume. I da mi se približava.

Vrlo brzo, osvetle me i farovi motora.

‘Oh, ko je sad i šta hoće?’, pitam se za sebe. A onome tamo, ko god bio, uputim jedno molećivo: “Mogu li da spavam, molim vas?”

“A, spavate?”, ponovi glas na engleskom.

“Da, ja samo želim da spavam.”

“Okej, okej!”, pohita da se izvini.

10801516_10203910144808803_7713875370638

“Ja putujem biciklom i ovde sam stala sinoć”, dopunim za svaki slučaj. Ljudi me obično ostave na miru kad vide bicikl.

“Okej, izvinite, laku noć!”, žurno mi doviknu čovek paleći motor.

“Laku noć”, odgovorim dok se on udaljava.

Vratim se u moju vreću ali nikako da ponovo zaspim. Nešto mi nepogrešivo kaže da nije kraj s noćnim posetiocima. Nemam nikakv loš osećaj, samo znam da će biti još nešto.

I zaista — možda pola sata kasnije, kad se pridignem da ponovo osmotrim okolinu, primetim svetlo od čeone lampe. Neko hoda šumom, vrlo polako, zastajući kod svakog drveta kao da se krije. Na momenat, svetlost lampe bljesne prema meni, pa onda prema drvetu, ka krošnji i nakon nekoliko trenutaka ka korenu. ‘

10386370_10203910144928806_8768296301118

Šta kog đavola izvodi?’, upitam se.

Očekujem da mi se prilika približi, ali kad dođe do drveta u leji u kojoj je i moj šator, neočekivano promeni pravac i vrati se nazad. I tako nekoliko puta – stigne do kraja pa se vrati u suprotnom smeru do početka, i onda krene iznova.

Unesem se u pokrete konture koje naslućujem pod svetlom njegove lampe: najpre nešto radi oko stabla na možda metar od zemlje, pa podigne neki štap ili nešto slično te obiđe stablo ukrug sa tako ispruženom rukom. Onda još neko vreme petlja na istoj visini od zemlje kao i na početku, pa se nagne prema drvetu, na momenat ostane u tom položaju i potom se udalji.

10846401_10203910326733351_1868874780814

Tek tada shvatim — pa on sakuplja gumu kaučuka, suze koje to drvo pušta iz kore kada se malo zaseče! Ali zašto noću? I kako da spavam kad se oko mene mota skupljač kaučuka? I što je najgore, nije jedini, jer na suprotnoj strani primetim još jedno svetlo čeone lampe.

Pogledam na sat: 01.20 h. Moram još da spavam. Ne mogu da presedim cele noći zato što mi je neprijatna pomisao da se neko mota u mojoj blizini. Jer taj neko – ti neki – žive od tog posla i ja sam gost na njohovom posedu. Znaju da sam tu i znaju da njihovom drveću neću naneti nikakvu štetu. I očito, vrlo uviđajno vode računa da ostanu dovoljno udaljeni od mog kampa.

Tako se nateram da zaspim.

Ujutru, kad se probudim oko 06.30, vidim da su još u šumi. Još sakupljaju dragoceni lateks. Tiho, podalje od mog šatora, kao pravi dobri domaćini koji brinu o mirnom snu svog gosta.

Tema ima 7 komenara.

  • Poslala/poslao: Orion | Objavljeno: 18.12.2014 12:51
    YES! YES! YESSSS! To se traži! Izdržaćeš sigurno (pročitala sam i ogradu, podrazumeva se) :-D I pametno, mislim. Više ljudi će znati kako ide, i da li šta treba. Manje-više pravovremeno. Smart ass ili Prof. Baltazar mode start: rekla bih da noćno skupljanje ima veze kombinovano sa fiziologijom biljke i ljudi. Ovo biljno moguće da se tokom noći povećava produkcija tečnosti ili se lakše cedi; ovo za ljude - mogu da zamislim koliko je teže raditi na +30-40C i/ili pri 80-100% vlažnosti vazduha. Otići ću i do Gugla, naravno, ovo ide iz glave i sećanja na odlazak na branje planinskog čaja pri izmaku noći i povratku sa vrećama punim aromatičnog bilja kad se sunce promoli iza vrha planine. Poredila svojevremeno arome čaja nabranog u toku dana (opcija lenjivac tinejdžer pun pobune A što moram da ustajem u 3?!) i sa te noćne berbe - nisu bile ni prineti, neuporedivo. End mode.
    • Poslala/poslao: Snezana | Objavljeno: 18.12.2014 13:14
      Obožavam tvoje komentare, uvek mi vrate osmeh na lice. :) Pravovremeno rečeno, uhvatila sam neki gripčić. Biće da su za to krive te vlažne šume i dnevne temperature udružene sa ledenim napicima. A i lilo je ko blesavo poslednje dve nedelje. Dokotrljala se u Krabi i spavam u krevetu noćas i sutra. Nadam se dotle i izlečenju. Napiši šta saznaš za biljke, ja sam lenja a i ne 'vata net na 4. spratu gde je dorm nego moram da silazim u parter a sad mi se baš ne diže iz horizontale. Hvala unapred na vremenu i trudu :)
      • Poslala/poslao: Orion | Objavljeno: 22.12.2014 10:37
        Hm, ne znam kad je sajt opet podignut, do sada si već i mogla da siđeš sa četvrtog sprata ;-) ali, evo ipak šta sam napisala pre par dana, da se ne baci ~~~ Ah, koja priča, prvo Kolumbo, pa posle industrijska špijunaža (PK rečnik, inače lopovluk, veliki) Hevea Brasiliensis, Rubber tree (kako mi ovo prevodimo, Kaučuk drvo?) - ali da premotam ubrzano do pitanja. Ovako, što se fiziologije tiče, mogli bi oni da kupe kaučuk/lateks i tokom dana, ali bi gubili oko 33% prinosa (izvor procene FAO, Food and Agriculture Organization of the UN). Plus bi posao bio i rizičniji tj. pipaviji. Evo i zašto. U poprečnom preseku drveta imamo drvo/srž, onda zaštitna opna eng. cambium, pa kora. Izvor lateksa je tkivo unutrašnje polovine kore u kojoj se nalaze te mlečne žlezde. Zaštitna opna ne sme da se povredi, budući da postoji opasnost od trajnog oštećenja drveta - opipljiv finansijski gubitak. Kora je debela oko 6mm, a najsigurnije je da je usek ne dublji od 4.5mm. Tokom dana drvo zbog fotosinteze sebe zapravo isušuje, a tokom noći se vrši rehidratacija (Mirror, mirror on the wall... What the heck happened? Orione, magarčino, eto ti one pojačane arome čaja, V.O.D.A.). Količina vode u drvetu ima i dosta dobro izmereni dnevni ciklus, tokom dana se drvo skuplja, tokom noći širi, na visini zaseka jedno tipično merenje daje 550+/-50 mikrona na dan. Definitivno dovoljno da se primeti razlika. Ako je pravilno sečeno, zasek inače zaceljuje, i lateks prestaje da teče, a koliko brzo 'rana zarasta' zavisi od dostupne količine vode i temperature. Nagledaćeš se tih plantaža, Tajland je najveći svetski proizvođač prirodne gume. I prikupljanje obično počinje par sati po zalasku sunca, oko ponoći, i traje čak i do zore. Ljudi koji rade na plantažama su među siromašnijima, i izgleda da većini to nije jedini posao. Što povlači za sobom i verovatnoću da moraju da posegnu za nekim stimulansima, da bi po potrebi izdržali u budnom stanju koliko se traži. Nego, kaže da je novembar početak sušne sezone, stade li ta kiša već jednom? Da se i ti prosusiš ;-) A ako se lokalni uzgajivači drže preporuka, onda šume kaučuka ostavljaju u mirovanju tokom suše, možda budeš mogla i češće da spavaš na miru.
      • Poslala/poslao: Snezana | Objavljeno: 23.12.2014 01:05
        Samo ću brzo jer imam net na pola sata: ovde lije ko blesavo jer je tajfun sa Filipina sj... ceo jug južne Azije. Od Bangkoka naviše je sušno a južno je haos.
      • Poslala/poslao: Snezana | Objavljeno: 24.12.2014 04:30
        Pročitala. Lepo si ti to sve istražila, hvala ti. Primećujem da izbegavam šume kaučuka, nešto mi se ne mili da opet vilenišu pored mog šatora :) * Za one koji nisu na FB-u, današnja 'jadikovka': A sad malo iz drugog ugla kako izgleda voziti ovih dana (meseci) na jugu Tajlanda i generalno na jugu južne Azije: - Kiše svaki dan i svaku noć. Pada skoro non-stop. Nema nikakvog pravila kad će početi da pljušti, kad će se stuštiti ili će samo prsnuti. Kad krene, jedina zaštita je krov nad glavom. Tokom poslednjih nekoliko nedelja možda sam ukupno imala deset sati sunca. Sve to, naravno, nije uobičajeno za ovo doba godine jer je sad zapravo sušna sezona. Ali tajfun na Filipinima napravio je haos u celom južnom delu južne Azije. - Vrućina - kada napokon grane sunce, sve se usija za manje od pola sata. Temperatura bude i preko 40 stepeni Celzijusa, pa mozak ključa. Iako nosim dugačke rukave i pantalone s dugim nogavicama i štitim se šeširom sa širokim obodom, UV zraci prolaze i kroz odeću. Za tmurnih dana ovde je stepen zračenja preko 10! Mackam se kremama sa SPF 50. - Vlaga. Vlaga je tolika da najpre nisam mogla da dišem. Trebalo mi je oko mesec dana da se naviknem. Kada se istuširate, već nakon 30 sec ponovo ste mokri. Odeća je skoro sve vreme vlažna i smrdi na vlagu. Taj miris ne može da se istera čak ni kad grane sunce i stavri se osuše. - Mravi. Ima ih svuda, u svim veličinama i bojama. I uglavnom svi ujedaju. Nisu to ne znam kako bolni ubodi, ali kad desetina ili stotina malih crnih ili žutih krene da vas bocka po nogama, uvuče vam se pod nogavice, popne se do ruku i trupa - nije baš priajtno. - Komarci - ima ih svuda, kao i mrava. Mažem se nekim kremama koje imaju po 30 i više % DTI-ja, što je naravno štetno po kožu ali nemam mnogo izbora. Kad se namackam time, osećam kako mi koža gori od hemije u kremi. Često ni to ne pomaže nego ispred šatora palim i one kineske štapiće, koji takože nisu dobri po zdravlje i udisanje dima dok sagorevaju smatra se vrlo štetnim za pluća. - Zmije bih preskočila, otkako mi je ona jedna umalo prešla preko bosih nogu pojavivši se tamo gde joj nikako mesto nije, udesetostručila sam mere opreza. - Paukovi i razni insekti - pročitati ono o mravima jer isto važi i za njih. Sve u svemu -- nije ovde baš sve tako divno kako možda deluje kada se pogledaju fotke.
      • Poslala/poslao: Orion | Objavljeno: 24.12.2014 10:10
        Molim, i drugi put. Vremena se nađe uvek, i naučiti ponešto novo nikad nije naodmet. Ovo je bilo jedno od prvih pretraživanja Interneta/Mreže, a da nije na nešto što mene inače zanima, u čemu se lako snalazim i gde je ''šum'' mali. Hoću reći, zaprepastilo me je koliko đubreta ima, i kroz kakve sve smetove polustina, izmišljotina, copy-paste poluinformacija i bezveznih interpretacija čovek mora da se probije e da bi našao ono što valja. Dotkla si temu o kojoj sam htela da te priupitam čim sam videla onaj šator u udolini u Mjanmaru i kućice na štulama tj. izdignutih podova - zmije. Kao life long ofidiofobu, teško mi i da napišem zmije, a i sada me žmarci prolaze dok ovo pišem. Šta možeš da uradiš da šansu za bliski susret svedeš na što manju? Oko insekata, nadam se da malarija nije previše veliki problem u krajevima kuda si se uputila. Pa i ako se nisi vakcinisala, da nije frka. Ali osim DDT-ja kontam olakšalo bi ti malo stanje ukoliko imaš pri ruci neke antihistamine? I kači, bre, i te slike blata i kišnih zavesa. I to je tvoj put... bar još neko vreme sudeći po radarskim mapama oblasti. :-(
  • Poslala/poslao: maja | Objavljeno: 22.12.2014 23:42
    Yessss, opet si tu

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *