Sve o Putu za Santjago

*Šta je Put za Santjago?

Put za Santjago ili Put sv. Jakova je mreža hodočasničkih puteva i ruta koji vode do svetišta sv. Jakova Velikog u Santjago de Kamposteli, u Galiciji, u Španiji. Prema predanju, u tamošnjoj katedrali su pohranjeni njegovi ostaci.

*Da li je reč o religioznom hodočašću?

Iako je prvobitno, u srednjem veku, nastalo iz verskih motiva, danas se podjednako pešači iz duhovnih razloga, zbog avanturizma, a mnoge na Put pokreću i sportski motivi. Ima još na desetine drugih razloga zbog kojih ljudi kreću na to pešačenje: da bi oslabili, da bi našli partnera / partnerku, da bi sakupljali priče, da bi slikali, da bi stekli prijatelje…

*Koliko ima ruta?

Postoji na desetine ruta od kojih neke počinju u susednim zemljama – Francuskoj i Portugalu. Smatra se da pravo hodočašće zapravo počinje kad prekoračite prag svoje kuće i da bi trebalo pešačiti od svoje kuće do Santjaga.

*Koje su glavne rute?

Postoji ukupno devet zvaničnih ruta za Santjago.
Francuski put (French Way ili Camino Frances) je najpopularniji i najveći broj hodočasnika koji kreću prvi put opredeljuje se upravo za tu rutu. Neki započinju pešačenje iz Francuske, Le Puj rutom koja se od Pirineja nastavlja kao Francuski put.
Portugalska ruta (Camino Portugues) je na drugom mestu po popularnosti. Počinje u Lisabonu i vodi kroz Porto do Santjaga.
Severni put (North Way) je nešto manje popularan zbog njegove dužine i zahtevnijeg terena.
Primitivo put (Primitivo) ili Originalna ruta je najstariji put koji datira još od 9. veka. Najteža je od svih ruta.
Via de la Plata (Via de la Plata) je najduža ruta koja počinje u Sevilji.
Tu su i kraće rute: Portugalaska duž obale (Portuguese Coastal route), Put do Finistere (Camino Finisterre), Put do Mušije (Muxia), Engleski put (Camino Ingles).
Primitivo i Francuski put zaštićeni su kao Uneskova nematerijalna kulturna baština.

*Koja ruta je najlakša?

Smatra se da je najlakše ispešačiti poslednjih sto kilometara Francuskog puta, koji su ujedno i poslednji kilometri Severne i Primitivo rute pošto se one spajaju na završetku. Tih sto kilometara je i najmanja razdaljina koju treba ispešačiti da bi se dobio certifikat o uspešno ishodanom Putu za Santjago.

*Koja ruta je najteža?

Primitivo ruta slovi za najtežu, budući da vodi preko planina sa vrhovima i preko 1000 mnv, kroz nenastanjene predele, tako da pojedinih dana i po dvadeset kilometara nema nikakvog znaka civilizacije. Ujedno se smatra i za najlepšu rutu.

*Koja ruta je najduža?

Via de la Plata je najduža ruta koja počinje u Sevilji.
Ako se hoda Le Puj putem a potom nastavi Francuskom rutom, to je onda najduži zvanični Put do Santjaga.

*Koja ruta je najkraća?

Najkraći su takozvani produžeci od Santjaga do obale Atlantskog okeana – do Fistere i(li) do Mušije.

*Koliko kilometara su dugačke rute?

Rute su dugačke od 100 km do 1000 km.

*Da li mora da se ispešači cela ruta?

Ne mora. Sa pešačenjem može da se otpočne na bilo kojoj tački rute koju izaberete i da ga završite gde želite.
Ako neki deo rute ne želite da hodate, ili nemate dovoljno vremena, možete ga skratiti autobusom ili vozom – što rade neki hodočasnici.
Ali, da biste dobili certifikat o pređenom Putu za Santjago, potrebno je da hodate najmanje 100 km u kontinuitetu i da o tome priložite dokaze u vidu sakupljenih pečata.
Ako biciklirate, potrebno je da dokažete da ste vozili najmanje 200 km u kontinuitetu.

*Kako se dokazuje da je ispešačena cela ruta?

Na početnoj tački puta koji ste izabrali uzimate hodočasnički pasoš. Kroz svako mesto kroz koje prođete, ili na konacima, dobijate pečat sa datumom kad ste tu bili. Ti pečati potvrđuju da ste zaista hodali i na odredištu su oni dokaz na osnovu kojeg se dobija diploma o pređenom putu.

*Da li mora da se pešači ili može i biciklom?

Put se može preći peške, biciklom ili na konju, odnosno magarcu. Rute za pešake i bicikliste uglavnom nisu istovetne, pošto staze vode kroz prirodu, dok je za bicikle uglavnom predviđen asfaltni put.

*Da li je moguće otići sam?

Najveći broj ljudi odlazi u sopstvenom aranžmanu i solo. Odaberete rutu, polaznu tačku i izguglate kako da stignete do nje (avionom, autobusom, vozom). Možete rezervisati smeštaj u hotelu u tom gradu, ali je jeftinije da noćite u hodočasnikom hostelu, iz kog sutradan krećete na pešačenje.

*Ko može da pešači na Putu do Santjaga?

Svako ko se oseća dovoljno fizički sposobnim. Zakonski, maloletne osobe moraju imati pratnju odraslih. Ne postoji ograničenje za raspon godina. Ima hodoasnika od 80+, a i desetogodišnjaci hodaju poslednjih 100 km do Santjaga.

*Da li je neophodna fizička priprema pred polazak?

Nije neophodna, ali je svakako bolje ako ste navikli da pešačite jer ćete izbeći upalu mišića i veliki umor. Kondicija se stiče relativno brzo, obično je potrebno tri do sedam dana da uđete u formu.

*Da li osobe sa invaliditetom mogu da hodaju Camino?

Zavisi od vrste i stepena invaliditeta. U svakom vodiču i aplikaciji nalaze se grafički prikazi i opisi terena, uspona, spustova i težine staze, što će pomoći osobi sa invaliditetom da se odluči koji Put da izabere i koji deo tog puta. Završnih sto kilometara do Santjaga — koje mnogi jedino i pešače jer nemaju vremena za duže, ili snage, ili samo žele certifikat — moguće je preći i u invalidskim kolicima.

*Koliko dana traje pešačenje?

To zavisi samo od vas i vašeg vremena. Dužina pešačenja nije ničim uslovljena. Međutim, pojedine deonice duž manje popularnih ruta nemaju smeštaj po 20-ak kilometara, tako da morate da ispešačite tu razdaljinu ukoliko želite da spavate u krevetu. Ukoliko nosite svoj šator, onda ne zavisite od organizovanog smeštaja i možete hodati koliko vam prija.

*Koliko se sati dnevno pešači?

To je takođe individualna stvar. Prosečna brzina hodanja je između tri i pet kilometara na sat. Većina hodočasnika započinje hodanje između 7 h i 9 h ujutru, kako bi već do 14 h završili sa pešačenjem za taj dan i imali dovoljno vremena za odmor i eventualne obilaske. Ima i onih koji hodaju ceo dan, kreću pre svitanja i završavaju oko 20 h, do kada se može prijaviti u hodočasničkim hostelima za smeštaj.

*Kako je organizovan smeštaj?

Postoje državni hodočasnički hosteli (albergue) i privatni. U državnim hostelima kreveti su na sprat i najčešće je reč o jednoj velikoj spavaonici.
Kad je reč o plaćanju, postoje dva tipa državnih hostela: oni koji rade na principu odgovornih donacija i hosteli sa utvrđenom cenom smeštaja. Razumna donacija podrazumeva deset evra za noć. U većini ‘donativo albergues’ neće gledati koliko ste tačno ostavili novca (ubacuje se u kutiju), ali u nekima hoće. Poželjno je donaciju dati odmah po dolasku.
U državnim hostelima sa unapred utvrđenom cenom za krevet se plaća od 5 evra do 12 evra.
Državni hosteli rade po principu: ko prvi dođe, dobije krevet. Dešava se, posebno u top-sezoni, da sporiji hodočasnici ostanu bez kreveta. U tom slučaju, moraju da odsednu u nekom od privatnih hostela, ili da pešače do narednog mesta u kome postoji državni albergue.
Pravilo u državnim hostelima je da ih morate napustiti ujutru do 8 h. Vreme dolaska zavisi od hostela do hostela, a tu informaciju možete naći u svakom vodiču ili aplikaciji. Pravilo je i da se ne može ostati dve noći zaredom, osim u slučaju bolesti.
Privatni hosteli su organizovani slično, takođe je reč o krevetima na sprat, ali obično imaju i nekoliko jednokrevetnih i višekreventih soba. Prosečne cene za krevet u zajedničkoj spavaonici je 12 evra, dok se cene za privatni smeštaj kreću od minimum 25 evra za jednokrevetnu, odnosno minimum 35 evra za dvokrevetnu sobu. Kreveti se mogu rezervisati unapred, čak i kreveti u zajedničkoj spavaonici. Rezervacije se vrše telefonom, mejlom ili SMS-om.
Prijavljivanje u privatnim hostelima je obično 24/7, a odjavljivanje narednog dana do 10 h. Ali, za razliku od državnih hostela, u privatnom možete ostati onoliko dana koliko želite, odnosno platite.

*Da li se može kampovati?

Kampovanje nije zabranjeno, a postoje i hosteli koji nude i kamp mesta ukoliko imate svoj šator. Obično naplaćuju upola od cene kreveta. Imate pravo da koristite sve u hostelu kao i hodočasnici koji su platili krevet, jedino što spavate napolju.
Takođe možete kampovati na divlje, dalje od hostela, a u ovima se samo tuširati. Cena tuširanja varira od 2 evra do 5 evra. U nekim hostelima nemaju odvojene tušionice od soba, te vam neće dozvoliti da se okupate jer biste morali da ulazite u sobe.

*Kako za hranu?

U nekim državnim hostelima, posebno ako su tip donativo, u cenu je uračunat i doručak.
Tokom pešačenja, možete se hraniti ispred prodavnica ili u restoranima. Prvo je jeftinije, i za manje od deset evra možete kupiti dovoljno namirnica za ceo dan.
Restorani su dosta skuplji. U većini restorana duž ruta postoji takozvani hodočasnički meni, prilagođen potrebama hodočasnika. Minimalna cena jednog takvog obroka, koji uključuje i pivo, iznosi oko deset evra.

*Koliko novca treba dnevno?

Ako spavate u državnim hostelima i hranite se ispred prodavnica, 20-ak evra dnevno je uglavnom dovoljno. To se može smanjiti, pa i prepoloviti ukoliko kampujete.
Ukoliko plaćate za privatnu sobu i jedete u restoranima, minimalno računajte na 50 evra dnevnog troška.

*Da li treba nositi gotovinu ili postoje bankomati?

U svakom većem gradu postoje bankomati.

*Kako planirati kilometražu?

Uz pomoć mape, štampanog vodiča, ili neke od brojnih app, poput Buen Camino ili sajtova poput http://Gronze.com, a od domaćih, najpotpuniji je hravstki sajt http://putsvjakova.com
U prvih nedelju dana steći ćete kondiciju i znaćete koliko kilometara možete da pređete. Planiranje će zavisiti od toga, kao i od vašeg načina putovanja: da li kampujete ili spavate u državnim / privatnim hostelima, koliko hrane nosite i sl.

*Kako planirati zalihe namirnica?

Preporučljivo je da uvek nosite dovoljno namirnica za ceo dan uključujući i doručak sutradan. Naime, u mnogim španskim selima ne postoje prodavnice. Takođe, radno vreme prodavnica je većinom od deset do dva, kada se zatvaraju do četiri – a hodočasnici pešače uglavnom od 7 ujutru do 2 popodne. Nedeljom, prodavnice ne rade, tako da morate da mislite unapred.
Dobra stvar je što u skoro svakom selu postoje barovi, a u njima uvek možete da kupite i hleb, sendviče, grickalice, sokove, slatkiše. U mnogima postoje i mini-prodavnice.

*Kako planirati zalihe vode?

Zavisi od toga koliko vode pijete. U svim vodičima, i štampanim i u aplikacijama, naznačeno je kad treba poneti veće zalihe jer desetak ili više kilometara nema ničega. Voda u Španiji je dobra i može se piti sa česme. U selima i duž puteva postoje izvori sa pijaćom vodom (ako nije za piće, postoji upozorenje).
Tokom pešačenja Severnom rutom, potom Primitivo putem i duž oba produžetka do Finistere i Mušije, nikada nisam nosila više od litar vode. Ali sam dopunjavala flašicu na svakom izvoru.
Litar i po vode je dovoljan da budete bezbrižni ceo dan.

*Lična higijena i pranje stvari tokom pešačenja

U svakom hostelu postoje tušionice, i u većini ima tople vode (izuzetak su samo neki manastiri adaptirani u hostele). Higijena u Španiji je na dosta visokom nivou, hosteli se čiste se svakog jutra.
Svi hosteli imaju veš mašine, u mnogima postoje i mašine za sušenje veša, ali su cene visoke. Možete se udružiti sa nekim i podeliti trošak, a možete prati stvari i ručno, što najveći broj hodočasnika radi. U hostelima postoje i posebne kade za ručno pranje, kao i sapun za stvari.
*Šta treba poneti od odeće?
To zavisi od sezone i od vaših navika, kao i od toga koliko možete da nosite na leđima.
Ako pešačite van sezone, u proleće ili na jesen, moraćete da ponesete garderobu za sva tri godišnja doba. Naime, zbog blizine Atlantskog okeana vreme na Iberijskom poluostrvu je veoma promenljivo. U jednom danu sredinom maja, recimo, možete da imate temperaturu od 30 C, potom oluju i zahlađenje do 10 C ili čak 5 C, a noću može i da mrzne.
Ono što bi svakako trebalo da ponesete je sledeće:
Dugačke pantalone, najbolje sa nogavicama koje mogu da se skinu.
Drugi par pantalona ili bermuda ili šorts.
Dve majice koje ćete takođe nositi naizmenično, ili u jednoj hodati a drugu oblačiti kad ste u hostelu i za obilaske nakon dnevnog hodanja.
Jedan polar ili duks srednje debljine.
Perjana jakna – lagane su a čuvaju toplotu tela.
Kišna jakna, kabanica ili pelerina.
(Neki umesto ova tri zasebna komada nose jakne sa tri sloja.)
Dva-tri para čarapa, od kojih jedne treba da budu deblje, poželjno vunene.
Dva-tri komada donjeg veša.
Šešir protiv sunca.
Kapu za hladno vreme.
Tanje rukavice.
Pidžamu ili odeću u kojoj ćete spavati.
Papuče ili sandale – praktično je imati sandale u kojima može da se pešači u slučaju problema sa žuljevima.
Nosite samo najneophodnije. U prva tri dana preko 70% hodočasnika pošalje kući višak nepotrebne garderobe. Ako vam nešto bude nedostajalo, u svakom gradu naći ćete neku sportsku radnju, a u svim većim gradovima postoji Dekatlonova prodavnica.
(Video o opremi koju sam ja nosila možete pogledati na ovom linku: http://tiny.cc/0l3c9y)

*Ostala oprema

Vreća za spavanje ili ćebe kojim ćete se pokriti. U većini hostela dobijete jednokratnu posteljinu – čaršav i jastučnicu, jastuk postoji, ali često nema pokrivača. Zbog toga je poželjno imati svoju vreću.
Štap ili štapovi, mada je moguće ishodati i najteže rute bez njih. Štap se može naći i usput, ili možete kupiti bambusov ili pravi hodočasnički štap od drveta.
Peškir, sredstva za održavanje lične higijene.
Štipaljke, pošto ih nikad nema dovoljno.
Čepići za uši, pošto će u svakoj spavaonici sigurno neko hrkati.
Maska za oči, za spavanje, ukoliko vam smeta svetlo jer će uvek neko imati uključenu lampu, a i dani su dugački, mrak pada tek posle 22 h, dok većina hodočasnika spava već od 21 h.

*Da li se može izbeći nošenje ranca?

Duž najpopularnijih ruta na Putu za Santjago postoji Camino taxi. Njime se može poslati prtljag do sledećeg konaka, a cena je 5 evra.

*Izbor obuće?

Za pešačenje na Putu za Santjago dovoljne su vam trekking patike sa tvrđim đonom. Bez obzira koju rutu izaberete, imaćete i asfaltni put i šljunak kao podlogu, kao i zemljane puteve. Na nekim rutama više je prvih, na nekim je više potonjih.
Možete hodati u dubokim gojzericama, mada vam one u tehničkom smislu nisu neophodne za Camino rute – sve zavisi od toga na šta ste navikli i u čemu vam je ugodnije.

*Žuljevi i prevencija

Istina koju će vam većina prećutati je da je nemoguće izbeći žuljeve kad iz konvencionalnog načina života, bez obzira na pripreme, počnete da svakodnevno prelazite po 20-30 ili i više kilometara sa desetak kilograma na leđima, i tako mesec-dva. Žuljevi su skoro neizbežni. Ipak, možete ih značajno ublažiti ukoliko se pridržavate sledećeg:
Obuća mora da bude za broj ili broj i po veća, kako bi noga disala.
Treba da bude razgažena – ne krećite u novim patikama ili gojzericama.
Đon mora da bude odgovarajući za taj tip terena (uvek je bolji tvrđi nego mekši đon, ali ni preterano tvrd nije dobar).
Čarape od merino vune. Najbolje je nositi jedne sasvim tanke, koje mogu da budu i pamučne, a preko njih vunene deblje.
U svakoj prilici izzuvati cipele i čarape i provetravati noge.
Čarape moraju da budu suve.
Uveče i ujturu masirati stopala vazelinom.
Postoje trake za prevenciju žuljeva koje se mogu kupiti u Dekatlonu i drugim outdoor prodavnicama. To je zapravo lepljiva traka koju stavite na suvu, čistu kožu, na mestima gde očekujete žuljeve. Traka sprečava da dođe do trenja, koje i izaziva žuljeve.
Menjajte obuću u kojoj hodate – barem deo dana hodajte u papučama.

*Da li je bezbedno za same devojke i žene?

Španija je veoma bezbedna zemlja za žene i devojke koje putuju same. Posebno se to odnosi na Camino rute, jer je stanovništvo duž njih naviklo na hodočasnike i niko neće biti iznenađen niti će pomisiliti bilo šta loše kad vidi samu devojku ili ženu kako hoda kroz šumu. Čak ima mnogo više solo devojaka na Camino rutama nego solo muškaraca.

*Da li može da se izgubi?

Može da se izgubi i to se svima dešava. Međutim, nikada se ne gubi tako da ne možete da nađete put do prave rute ili do nekog naselja. Rute su veoma dobro obeležene žutim strelicama. Na svakoj raskrsnici, na svakoj krivini, na svakom mestu gde biste mogli da zastanete neodlučno nalazi se žuta strelica koja pokazuje kuda dalje. U prirodi, one su na drveću, na kamenju, na tlu. U gradovima, potražite ih na trotoraru, na saobraćanim znakovima (stubovima znakova), banderama, kućama…
Zapravo se najviše gubi u gradovima, jer u njima nije najlakše slediti strelice.
Lokalno stanovništvo će i pre nego što upitate da vas uputi kuda dalje, ako vide da ste zastali neodlučno. Čim imate ruksak na leđima i (verovatno) šešir i štap, vi ste bez dileme hodočasnik.
Nijedna od ovih ruta, čak ni Primitivo, ne vodi kroz divljine u kojima biste mogli da se izgubite i da lutate danima.

*Da li može da se pešači u suprotnom smeru od Santjaga?

Može, i to rade neki, samo nije uvek najjednostavnije pratiti oznake koje pokazuju suprotan smer.

*Da li može da se nađe društvo za hodanje?

Ako želite društvo, lako ćete ga naći, bilo duž puta, bilo u albergue. Tokom hodočašća sklopljena su mnoga prijateljstva, kao i ljubavi.

*Kako izbeći nepoželjne saputnike tokom pešačenja?

Prema nepisanom Bontonu na Putu za Santjago, pre nego što vam se neko pridruži na duže, trebalo bi da vas pita da li ste saglasni sa tim da hodate zajedno. Ukoliko (više) ne želite nečije društvo, dopuštano je na pristojan način reći kako biste želeli da imate vreme za sebe i da se posvetite svojim mislima. To je prilično često, jer većina ljudi i dolazi da hoda Camino da bi imali vremena za sebe i svoje misli.

*Šta je najbitnije znati o ponašanju na Putu?

Svi hodočasnici se javljaju jedni drugima sa: Buen Camino!, na šta se odgovara istim pozdravom.
Pre nego što se pridružite nekome u hodanju, pitajte da li bi mario/la ako budete išli zajedno.
Ukoliko ne želite nečije društvo, nemojte ga izbegavati, već ljubazno recite da želite da se pozabavite svojim mislima i da treba da budete sami.
Na ovom pešačenju živećete nedeljama ili i mesecima izvan zone komfora. Za mnoge će to biti jedinstvena prilika da iskorače iz svakodnevice, živeći u trenutku i rešavajući i dobre i loše stvari u trenutku. Budite strpljivi jer ćete morati da čekate u redu za kupatilo, za prijavljivanje u hostel, za korišćenje aparata i uređaja, kao i da slušate brojne ljude oko sebe. Na Caminu pojam privatnosti gubi značenje, jer živite, spavate, jedete, hodate i družite se sa stotinama nepoznatih ljudi.
Delite, pomažite drugima i primajte od drugih bez ustezanja kad vas nečim ponude. Na Putu za Santjago sve je oko deljenja – i to ćete čuti mnogo puta od hodočasnika. Nema veze što se verovatno nikad više nećete videti (ili upravo zbog toga).
Put za Santjago je prilika da budete najbolja verzija sebe, jer će se i svi drugi truditi da budu najbolji što mogu. Ali i kad iz vas izađe nešto loše, biće prihvaćeno ako se izvinite. Na Putu za Santjago svi su mnogo tolerantniji jer i sami žive u nekonvencionalnim okolnostima, boreći se sa svojim slabostima.

*Da li se može sporazumeti sa lokalcima i bez znanja španskog?

Bez problema. Lokalno stanovništvo uglavnom pretpostavlja šta biste mogli da pitate kao hodočasnik, a pomoći će i ako upamtite osnovne reči na španskom, poput prodavnica, hleb, voda, pivo…

*Za koji španski običaj ili za koje običaje treba znati?

U Španiji kelneri skoro nikada ne izlaze izvan šanka da bi uslužili goste. Naručujete sami i sami nosite do svog stola.
Uz sve što naručite u baru dobijate neki gratis: kolač uz kafu, mini-snedvič ili grickalice uz pivo…
Tip se ne očekuje.

*Koji su glavni pojmovi vezani za ovo pešačenje, koje treba znati?

Peregrino – Peregrina (hodočasnik / hodočasnica)
Albergue (hostel)
Donativo (donacija)
Credential (hodočasnički pasoš)

*U koje doba godine je najbolje pešačiti?

Top sezona za pešačenje je u julu i avgustu, ali je tada najviše hodočasnika.
U aprilu i maju je kišna sezona, vreme je veoma promenljivo, ali je proleće generalno najlepše vreme za hodanje.
Septembar i oktobar su takođe dobri meseci, iako su ponovo velike oscilacije u dnevnim temperaturama i vremesnkim prilikama.

*Zašto školjka mora da se nosi na ruksaku?

Ne mora da se nosi. Na Putu za Snatjago ništa ne mora, ali se neke stvari podrazumevaju ili očekuju. Jedna od njih je da ćete, kao hodočasnik, želeti da to i vizuelno označite, noseći simbol Camina – školjku. Tako ćete se razlikovati od drugih turista u gradovima.

*Koji sajtovi i app su najbolji?

Najpopularnija aplikacija je Buen Camino (plavi kvadrat sa žutom strelicom) i sajt https://www.gronze.com/, te hrvatski http://putsvjakova.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *