Izašla!

Knjiga je izašla, odnosno, izašao je ovaj prvi primerak, a ostatak stiže do utorka 12. novembra (pošto je 11. novembar državni praznik).

Pretplatna cena važi do tog dana ako se uplati do kraja nedelje (do 15. novembra).

Od utorka šaljem knjige a svako će dobiti obaveštenje na mejl kad može da očekuje svoj primerak.

Tema ima 12 komenara.

  • Poslala/poslao: Amila | Objavljeno: 08.11.2019 17:34
    Super jedva cekam knjigu.Lijep pozdrav za Vas Snezana
    • Poslala/poslao: Snezana | Objavljeno: 08.11.2019 21:30
      Hvala puno! Otpozdrav!
  • Poslala/poslao: Miroslav | Objavljeno: 11.11.2019 18:33
    Srećan izlazak novoj zanimljivoj knjizi i srećan joj put ka mnogobrojnim čitaocima! Srećan put njenoj autorki na novome putu od Ognjene zemlje do Aljaske gde je čekaju nove avanture i doživljaji! Srećan rođendan velikoj putnici i neka je zdravlje i sreća prati! :-)
    • Poslala/poslao: Snezana | Objavljeno: 11.11.2019 20:56
      Hvala najlepše!
  • Poslala/poslao: IvaT | Objavljeno: 13.11.2019 19:37
    Snežana, uživala sam u intervjuu koji ste dali za Balkan Info. Da postavite link na sajtu?
    • Poslala/poslao: Snezana | Objavljeno: 14.11.2019 09:05
      Hvala, Iva. Nisam razmišljala o tome, a, iskreno, pre bih postavila moje gostovanje kod Tatjane Vojtehovski u "Život priča", mislim da je to bila mnogo bolja emisija. Možda to i postavim na neku stranicu, recimo, O meni. Hvala :) A da, evo i ovde da ga ubacima: LINK
    • Poslala/poslao: Snezana | Objavljeno: 14.11.2019 09:22
      Postavila sam jedan post o TV gostovanjima: OVDE
      • Poslala/poslao: IvaT | Objavljeno: 14.11.2019 15:22
        Snežana, ulepšali ste mi dan! Sve, što ste postavili ću pogledati ponovo. Treba mi malo vremena, da to skuvam u glavi. Imam neke ideje, koje mogu biti od koristi. Osim što ste izašli iz zone komfora, sve ste bolji i bolji. Kad skuvam, javljam se.
      • Poslala/poslao: Snezana | Objavljeno: 16.11.2019 11:20
        IvaT, drago mi je :) Tu sam za sve ideje!
  • Poslala/poslao: Sasa | Objavljeno: 16.11.2019 22:25
    Definitivno je mnogo zlih i pokvarenih ljudi danas na svetu i zaista je dosta opreza potrebno... Vaše svedočenje je samo dokaz da ste imali neverovatnu sreću da nailazite na većinu dobrih ljudi po svetu. Epizoda sa Fruške gore, gde je trebalo da bude sve u duhu dobročinstva i ljudske topline, ipak dokazuje ne tako ružičastu realnost, naročito ne kod nas. A što se tiče životinja - da, pametnije su od ljudi i sklanjaju se od njih, ali ako su gladne ili bolesne, to menja sve... Svakako se bez ličnog vatrenog naoružanja ne bih upustio u ovakav poduhvat, a dovoljna je samo jedna neprijatna situacija koja bi se otela kontroli. Želim Vam sve najbolje na predstojećem putu i da Vas sreća i dalje prati!.
    • Poslala/poslao: Snezana | Objavljeno: 17.11.2019 06:20
      Saša, nije to sreća. Svi putnici svedoče o tome istom - doslovno svi (pogledajte bilo koji blog bilo kog putnika). Ali sve kreće od nas samih - ono što nudite svetu i ljudima, to i dobijate zauzvrat. Ili, kako zračiš, tako privlačiš. Ako budete išli u neku avanturu sa oružjem, sigurno nećete privlačiti dobre ljude, to mogu da vam garantujem. Ako se plašite sveta, i ljudi i životinja, zašto biste putovali na ovj način? Čemu? Nema smisla kretati bilo gde sa zidovima oko svog srca. Ja sam 8 godina na putu. Osam godina pomnoženo sa 365 dana. Recimo da sam od toga 6 punih godina bila direktno na drumu i spavala u šatoru. To je preko 1500 dana i noći po kojekakvim nedođijama. U tih 15000 dana imala sam ukupno 10-ak negativnih iskustava, a nebrojeno pozitivnih. Ova negativna su, očito, a i matematički, samo izuzeci. Jeste, ginu ponekad cikloputnici u saobraćaju - ali mnogo više ginu ljudi na ulicama gradova. I jeste, desi se povremeno čak i ubistvo cikloputnika u opasnim regionima - ali se dešava neuporedivo češće običnim ljudima, koji nigde ne putuju. Ta jedna neprijatna situacija vam se može desiti i u životu, na ulici, i od toga ne možete da se zaštitite. Ali je razlika da li živite sa stalnim strahom, kao vi, ili sa verom, kao ja i ostali putnici, verom u ljude i svet. U dobrotu koja nam se na svakom koraku potvrđuje. Ako želite da je vidite. I malo je smešno da iskustvo nekog ko živi na drumu osam godina vi nazivate pogledom kroz ružičaste naočari. Ne znam koliko ste svesni kako izgleda takav života i koliko u njemu nema mesta za bilo kakav nerealan pogled. Sve što ja čitam iz vaših redova jeste strah i nastojanja da se taj strah po svaku cenu oprevda, čak i kad mu se suoči neosporno iskustvo koje je potpuno suprotno. Ukratko, vi biste možda da putujete i da se upustite u avanturu, ali samo ako bi vam neko garantovao isključivo dobre ljude duž puta i isključivo lepa iskustva, kao i bezopasne životinje. Ali ni tada ne biste verovali. No hard feelings, ulažem vreme da bih vam predočila šta ja, sa svim mojim iskustvom iz prve ruke o tom svetu, vidim o vama iz vašeg pisanja. Ne iz namere da vas kritikujem, već da možda pomognem da to vidite iz drugog ugla. Ali sve je do vas i vaše spremnosti za promene i otvorenosti za svet. Bez toga, nema mnogo smisla kretati bilo gde. Pozdrav.
  • Poslala/poslao: Sasa | Objavljeno: 17.11.2019 09:40
    Draga Snežana, hvala puno na komentaru. Nisam ja nešto mnogo mladji od Vas, jedva nekih par godina, a ovo pišem iz ličnog iskustva. Samo nije ovde reč o strahu, već o oprezu. Pripremiti se na najgore, a očekivati najbolje. Ko se plaši svega, ostaje u četiri zida, u svojevrsnom zatvoru ceo svoj život. Neko je sa "otvorenim srcem" konstantno doživljavao ono što nije očekivao, imao izuzetno loša životna iskustva, pa je normalno da je oprezan i sve analizira, drugima se naprotiv dešavalo većina dobre stvari... Naravno, rekreativni put biciklom od 50 km nedeljno poznatom rutom nije isto što i 56 000km tokom 8 godina svakodnevno po 50-90km po svakavom vremenu, put u naseljenom mestu nije isto što i šumom... Nekome ko je odlučio nešto loše da uradi ne mogu se pročitati misli pre nego što i to započne da uradi, životinja koja je gladna ili besna ne mogu se predvideti postupci, od toga nema adekvatne odbrane golim rukama... A dovoljna je Jedna jedina zaista neiskontrolisana situacija. Svet je onakakv kakav je, a iz nekog neobjašnjivog razloga ljudi se dele i na one koji imaju sreće i na one koji stalno naleću na neprilike ničim izazvane. Ipak nije ovde mesto o tome pričati. Jedna mlada devojka odavde iz Srbije putuje svetom autostopom bukvalno bez dinara (možda je čak imala par komentara na ovim Vašim blogovima) - da to je njen put, kao i ovo Vaš, ali nadati se najboljem nije dovoljno ako čevek nije pripremljen na najgore, pa i smrt i zna dobro šta mu je u tim trenucima adekvatno potrebno činiti, ali i da bude svestan posledica. Ako na sve to nije pripremljen, na neku zaista po život opasnu situaciju obuzme ga nekontrolisana panika i strah i baš tada reaguje onako kako nije ni adekvatno ali ni poželjno... Ovo je ključno u svemu: "To je stvarna avantura, koja vam daje osećaj da ste živi svakog trenutka, da svakog minuta samo vi i niko drugi upravljate svojim životom, da donosite odluke, da birate." i u tome je suština, bez toga je čovek zaista u svojevrsnom zatvoru, ima utisak da ga izjeda kolotečina takozvanog života, da ga nešto sputava, da nije ništa uradio u životu (i sami ste govorili i pisali o tome). Ali kreatati se i kampovanje u minskim poljima Kambodže...? Ko nije spreman na rizik, svakako nije za takav put, ali peper sprej nije dovoljan. Ni ja takodje ovim nemam nikakvu lošu nameru, niti da bilo koga razuveravam u sličane poduhvate (iz ma kojih pobuda) i to da takav put sa "velikom željom, dobrom namerom i otovorenim srcem" nije razlog da se na njega krene, ali svakako nije dovoljan.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *