Postavljanje šatora
Gde kampovati
Izbor mesta za kamp zavisi od mnogo činilaca:
- koliko vremena planirate da provedete na jednom mestu
- koje je doba godine i kakve su vremenske prilike
- koliko imate vremena da tražite mesto
- u kom delu sveta se nalazite
- da li ste sami ili u grupi
- koliko se bojite divljine i/li nepoznatih ljudi
Idealno mesto za kamp udaljeno je od saobraćajnica te je savršeno tiho i mirno, nalazi se na uzvišenju s kojeg imate dobar pregled okoline ali istovremeno, zbog drveća i rastinja koje ga okružuje, niste previše izloženi neželjenim pogledima ili vetru ukoliko počne nevreme, u blizini se nalazi izvor pijaće vode ili reka. Na takvom mestu možete ostati danima.
Ako imate dovoljno vremena da tražite mesto za kamp, sasvim je sigurno da ćete naći nešto nalik ovome, osim ukoliko niste usred pustinje.
Ako pak nemate mnogo vremena jer se smrkava ili ste umorni ili je vreme loše, zaustavite se na prvom mestu koje vam se učini zgodnim za postavljanje šatora. Zlatno pravilo u takvim situacijama je: ne propuštajte nijednu priliku. Možda se iza sledećeg prevoja, krivine, brda… nalazi najidealnije mesto na svetu, ali veća je verovatnoća (i to je gotovo uvek pravilo) da ćete provesti još ko zna koliko vremena tražeći drugu, približno dobru lokaciju kao onu koju ste olako propustili. A niko ne želi povratak nazad nakon pređenih ko zna koliko kilometara.
Ali čak i ako ste u velikoj žurbi, obratite pažnju na blizinu vode: tokom noći, vodostaj u reci/jezeru/moru porašće nekoliko centimetara, pa se možete probuditi plutajući na svojoj podlozi. Ako ste u divljini, prošetajte okolo u prečniku od nekoliko desetina metara, tek koliko da steknete predstavu o svom okruženju. Ukoliko ste u blizini sela, pomno pregledajte tlo gde ćete postaviti šator, da tu slučajno nije neki zasad jer ne želite da vas usred noći ili ujutru gnevni farmer isteruje motikom. U šumi, posebno obratite pažnju na količinu ptičjih peraja na tlu, da vas ne bi ispostavilo kako ste ušli u ptičji rezervat. Ako vas je dvoje ili više u grupi, i nekome se – iz bilo kog razloga ili čak bez obrazloženja – ne dopada mesto koj ste izabrali, ne razuveravajte ga, već potražite drugo. Mesto na kome se neko ne oseća spokojno, nije dobro za kampovanje makar to bilo i za jednu noć.
Gde ćete potražiti prenoćište umnogome zavisi i od toga koliko se bojite divljine, ljudi – svega. Iako će vas mnogi uveravati kako je strah nespojiv sa kampovanjem, ne verujte im. Strahovi nemaju nikakve veze sa ljubavlju prema prirodi. I nisu razlog da ne odete u divljinu ili makar blizu nje. Najgore što možete da uradite jeste da sebe prisiljavate da stanete negde usred ničega, gde nećete moći oka da sklopite. Mnogo uputnije je da prepoznate svoje strahove i da naučite kako da i pored njih uživate u kampovanju i prirodi (a granice će se, s vremenom, same pomeriti).
Tako recimo, ako se bojite životinja i divljine, nastojte da mesto za kampovanje potražite u blizini naselja. Gledajte da postavite šator na dva-tri kilometra od sela – to je dovoljno udaljeno od radoznalaca a opet blizu ukoliko vam zatreba bilo kakva vrsta pomoći.
Ako se pak bojite i životinja i nepoznatih ljudi, onda je najbolje da na vreme zastanete na obodu nekog sela i upoznate se sa vlasnikom nekog imanja koje ste već odmerili kao pogodno za prenoćište. Možete čak pitati i za mesto u bašti, ali budite sigurni da će to podrazumevati i ponekad veoma napornu društvenu aktivnost jer će znatiželjni vlasnik i njegova porodica, a možda i pola sela, želeti da vide šta vi to i kako radite, da sve opipaju, da vam postave stotinu pitanja…
Kad je o sigurnosti reč, najmanje bi trebalo da se bojite životinja. Zveri ne vole ljude i klone ih se, osim ukoliko nisu same ugrožene. Lokalci će vam uvek reći da tamo gde ste se uputili ima puno medveda, ili vukova, ili lisica, ili zmija – ali ne uzimajte to zdravo za gotovo. Lokalni žitelji uvek vole da preuveličavaju stvari, posebno kada vide strance pa još pridošle iz grada.
Ukoliko ste u opasnoj sezoni (uoči početka zime ili na samom početku proleća kada medvedi ali i druge životinje imaju najveći apetit a nedovoljno hrane) ili u rejonu koji jeste stanište neke od divljih vrsta, a nameravate da razapnete šator podalje od naselja, sve što treba da uradite je da preduzmete neophodne mere opreza. A to znači da ne jedete u šatoru ni blizu njega, da ne koristite nikakve dezodoranse, kalodonte ili hemikalije pored mesta gde ćete spavati, već na udaljenosti od najmnaje dvadeset metara ostavite sve namernice, kao i smeće koje odlažete u kesu, daleko od šatora i, ukoliko možete, podignite ih na neko drvo. I spavajte spokojno.
Ako ste u oblasti gde ima mnogo zmija, uvek zatvarajte šator, makar ga napuštali samo na dva minuta. A pre nego što nazujete cipele ili zavučete ruku u torbu, izvrnite ih.
U Srbiji, na Balkanu i u većini zemalja u Evropi kampovanje je dozvoljeno. Ipak, ako ostajete na nečijoj zemlji, uvek pokušajte da nađete vlasnika i da ga pitate za dozvolu da tu prenoćite.
Kako se postavlja šator
Često je nemoguće naći idealno ravnu površinu od dva-tri metra kvadratna koliko nam treba za postavljanje šatora, ali sasvim je zadovoljavajuće i ako je tlo malo neravno, sa omanjim ispupčenjima, ili pod nevelikim nagibom – položaj šatora i podloga za spavanje kompezovaće te nedostatke.
Ukoliko imate dodatni pod šatora ili koristite ceradu u tu svrhu, prvo to prostrite. Potom postavite unutrašnji sloj šatora. Pre postavljanja spoljaščnjeg sloja i fiksiranja šatora klinovima, lezite unutra i proverite da li je dovoljno ravno kao i s koje strane je bolje da vam bude uzglavlje. Ne budite lenji u tome, već ako treba, proverite i nekoliko puta okrećući šator u različitim pravcima – mnogo više vremena utrošićete ako legnete da spavate, i tek onda utvrdite kako će vas cele noći probadati vrh nekog kamena ili kako ćete kliziti na jednu stranu. U tom slučaju, ili ćete trpeti, ili ćete sve morati da ispraznite iz šatora i da ga premestite. Nikada, ali nikada, ne vucite i ne premeštajte šator sa stvarima u njemu!
U slučaju da ste na maloj kosini, najbolje je da šator postavite dijagonalno u odnosu na nagib. Ukoliko pratite pravac spusta, pa glavu okrenete na uzvišenje, klizićete cele noći.
Manje neravnine na tlu uglavnom će potreti podloga na naduvavanje standardne debljine od tri centimetra. Ako imate dovoljno mesta u šatoru, pokušajte da je okrenete tako da izbegnete da vam gornja polovina tela leži na ispupčenjima; nogama pak ona neće smetati.
Ako nađete dobar polažaj šatora, gledajte da glavni ulaz okrenete ka strani gde je otvoren pogled na okolinu.
Bez obzira na to koliko ste u svakodnevnom životu neorganizovani ili neuredni, pokušajte da prilikom kampovanja utvrdite redosled kojim obavljate pojedine radnje i da tačno znate gde vam se šta nalazi. To je veoma važno u situacijama kada hitno morate da spakujete kamp ili da ga napustite.
Kako se pakuje šator
Šator se pakuje obrnutim redosledom od onoga kojim ste ga postavili: na dnu torbe u kojoj ga nosite treba da se nalazi spoljašnji sloj koji se postavlja poslednji, a na vrhu unutrašnji. Iako mnogi smatraju da nije važno da li ćete sve samo zgužvati ili pak uredno presaviti i složiti, verovatno je bolje potonje, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog toga što će vam biti lakše kada ga ponovo budete postavljali, posebno ukoliko to budete radili u lošim vremenskim uslovima, po kiši i vetru.
Ukoliko je šator vlažan, bilo bi dobro da ga osušite pre nego što ga spakujete. Ispraznite ga i pomerite na sunčano/vetrovito mesto (ako je potonje previše vetrovito, fiksirajte ga kočićima da se ne bi prevrnuo ili odleteo). Ako ne postoje mogućnosti da se šator osuši a morate da krenete, spakujte ga mokrog. Možete ga staviti u veću plastičnu kesu (uvek je dobro imati kod sebe crne kese za smeće koje su male gramaže a velike zapremine i višestruko su praktične) ili uviti u neki nepromočivi materijal da prilikom nošenja ne bi ovlažio ostale stvari. Neće se desiti ništa ukoliko ga naredne večeri budete postavljali vlažnog – osušiće se vrlo brzo ako su vremenski uslovi dobri.
No ako ga nećete ponovo postavljati narednog dana ili duže vremena, obavezno ga prvom prilikom osušite. Šator koji dan-dva ostane mokar u torbi počeće da buđa, a kada se buđ uhvati na materijalu, možete samo da ga bacite.
Pre nego što zatvorite šator pakujući šipke a nakon što ste ispraznili sve iz njega, možete ga podići, okrenuti naopačke i istresti iz njega zemlju, lišće, mrvice i koješta što ste hteli-ne hteli uneli unutra.
Potom otkačite šipke. Povremeno, proverite elastični kanap na mestu gde se spajaju dve šipke – obično su to najslabije tačke na kojima se kanap prvo iskrza. Ukoliko primetite da se stanjio, možete ga prespojiti vezujući čvor na tom mestu. Nikada nemojte seći kanap da biste ga prespojili ukoliko prethodno niste obezbedili da sa obe strane ne sklizne u šipke. Reč je o lastišu i ukoliko ga ne fiksirate lepljivom trakom za šipku, čim ga budete presekli, „pobećiće“ vam unutra. Veoma je teško izvući ga odatle bez odgovarajućeg alata.
Prebrojte kočiće pre nego što ih spakujete. Proverite mesto gde se nalazio šator, da nešto niste zaboravili. Najviše stvari izgubi se upravo oko šatora.
