Ne dâ mi se

Viza Bližilo se šest meseci mom pedalanju i boravku u Indoneziji. To je maksimalno vreme za ostanak u toj zemlji na osnovu inicijalne dvomesečne vize koja se može produžiti do četiri puta. Nakon toga, za one koji planiraju duži ostanak, jedina mogućnost je da pređu u neku susednu zemlju i izvade novu vizu. Za nosioce srpskog pasoša, izbor je sužen na Singapur i... upravo to 'i' sam pokušavala da pronađem iščitavajući vizna pravila za države na krajnjem jugu Jugoistočne Azije i u pacifičkom regionu. Gde nam to ne treba viza? „Istočni Timor – ako se u zemlju uđe vazdušnim [...]

By | 29. 7. 2015.|Indonezija, Istočni Timor|10 Comments

Bali (2. deo)

* Bali je malo ostrvo. U pravcu istok-zapad ima oko 153 kilometra, a po liniji sever-jug oko 110. To znači da bi se čak i biciklom celo ostrvo moglo prepedalati u jednom danu. Kad ne bi bilo planina. I svega zanimljivog zbog čega vredi zastati. Krećem sa ravničarskog juga, skoro u nivou mora, sa planom da se uspenjem na severozapadni vulkanski masiv Bendugul, na dve hiljade dvesta metara. Na samom vrhu nalazi se hram Pura Luhur Bandugul, jedan od najslikanijih balinežanskih hramova. Njegova slika na ostrvcu u vulkanskom jezeru stalno mi je pred očima dok lagano pedalam uzbrdo. Uspon [...]

By | 09. 7. 2015.|Indonezija|17 Comments

Bali (1. deo)

  * Svako indonežansko ostrvo je svet za sebe, kažu poznavaoci. I još dodaju da se nekada toliko razlikuju da, po prelasku s jednog na drugo, imate osećaj kao da ste u drugoj državi, među drugim narodom. Te tvrdnje čine mi se tačnim, iako ni na jednom ne ostajem dovoljno dugo da bih smela da kažem kako sam ga upoznala. Osim Batamija gde sam samo zanoćila, na Sumatri i Javi provela sam nešto manje od po mesec dana, sve vreme vozeći prema jugoistoku. Ipak, na osnovu onog što sam videla i osetila, za prvo ostrvo mogla bih da vežem [...]

By | 20. 6. 2015.|Indonezija|13 Comments

Super, hvala na pitanju

Otkad sam zastala na Baliju, ne oglašavam se na blogu pa dobijam dosta poruka u kojima me ljudi pitaju kako sam. „Super!“, uvek otpišem. Nekako me sramota da se žalim sa rajskog ostrva. Koliko će njih ikada stići ovde. Ali kao i uvek, istina je za nijansu-dve drugačija…. *- Imam pacova u krovu sobe – kažem vlasniku hostela u kome sam odsela.Vlasnik se zove Kevin i on je Kinez sa Balija, u kasnim dvadesetim ili ranim tridesetim. Nosi frizuru koja me najviše podseća na hitlerjugend fazu Lajbaha. Na obe ruke ima tatue do ramena. Ne volim tatue pa nisam ni pokušala da [...]

By | 18. 5. 2015.|Indonezija|16 Comments