Kiša, brda, izazovi i opet – dobri ljudi

* Kiša je sastavila dve noći i dan i po. Posledica tajfuna. Na blogu Nemice koju sam srela nedavno u Seulu čitam da je pljuskovi prate već sedam dana, neprekidno. Tačno toliko je i krenula pre mene, doduše, iz suprotnog smera. Sva garderoba mi je prljava i mokra. Ako nastavi još dan, neću imati ništa suvo da obučem. * Pomičem se između pljuskova. Grabim metar po metar, kao da se probijam kroz rovove. Kad se stušti, hvatam bilo kakav zaklon i onda čekam. Čim pljusak oslabi, nagazim pedale. Vozim nekoliko minuta, a onda opet provala. I traženje zaklona. Ovim [...]

By | 18. 9. 2018.|Južna Koreja|2 Comments

Voda, nevreme i dobrota

Srela sam ih na stazi koju sam najzad pronašla nakon dva sata lutanja. Već se hvatao sumrak, pa sam imala još samo malo vremena da pronađem dobro mesto za kamp. Prošli su iz suprotnog smera, neočekivano mi se javivši sa 'Hello!' 'Hello!', odgovorih ocu. 'Hi', osmehnuh se klincu iza njega.   U toaletu na parkingu nije bilo vode. A moje rezerve spale su na pola bidona. Uz to, vapila sam za tušem. Od vlage u vazduhu i uspona koji sam savlađivala više od sata mogla sam da cedim majicu na sebi. Gde da nađem vodu? Dovoljno vode za piće, [...]

By | 14. 9. 2018.|Južna Koreja|0 Comments

Tura povodom sedmogodišnjice (2. deo)

(Na kraju teksta, nalazi se i video sa najboljim trenucima ove ture. Možete ga pogledati pre čitanja, ili po završetku, da proverite slike koje ste zamislili sa stvarnim. Uživajte!)   1. Buđenje u hladovini, na prijatnoj temperaturi. Sunce je ovih dana ubistveno i ovo sada predstavlja retku blagodet. Čak mi ni tokom noći nije bilo vruće, verovatno zbog blizine reke.   Danas nemam planova. Vozikaću se okolo, ubijajući vreme. Sutra je subota, a vikendom je dozvoljeno staviti bicikle u brzi voz i metro. To mi je plan za povratak u Seul.   Radim sve natenane: pripremam kafu, pa doručak, [...]

By | 07. 8. 2018.|Južna Koreja|0 Comments

Biciklom po zemlji Kim Džong Una

Vozila sam bicikl u zemlji Kim Džong Una. :-) Sedam dana obilazila sam NDR Koreju u skoro privatnoj turi, budući da nas je bilo samo troje u grupi. Imali smo pratnju dva korejska vodiča, a prva četiri dana i organizatora iz agencije. Neumorno sam ih zapitkivala, a odgovore sam snimala na diktafon, zapisivala i pamtila. Napravila sam preko 2500 fotografija i oko dva sata video zapisa. Mnogo toga je bolje od onoga što sam zamišljala, ali mnoge stvari su gore od onoga što sam mogla i da naslutim. Nemoguće je to jednostavno izneti u nekoliko rečenica, jer je sve [...]

By | 02. 6. 2018.|Severna Koreja|0 Comments

Severna Koreja biciklom

Ovo je ruta kojom ću proći u Severnoj Koreji - oko 1.100 km tokom sedam dana ture. Nažalost, neće sve biti biciklom, ali svejedno će to biti avantura. Voziću ulicama Pjongjanga na kojima je bicikl i dalje osnovno prevozno sredstvo, prisustvovati velikoj proslavi Nacionalnog dana DNR Koreje i, nadam se, plesati sa Korejcima, preći ću Masik prevoj, gde se nalazi najveći koreanski ski-centar, obići internacionalni dečiji kamp u Songdowon-u, piknikovati na plaži, muvati se po dokovima Wonsan-a, zaći u unutrašnojst zemlje do Chonnae provincije i videti Ulim vodopade, ispenjati se biciklom na planinu Jangsu sa koje se pruža panoramski [...]

By | 14. 4. 2018.|Beleške, Severna Koreja|1 Comment

Tajvan, dan prvi

1. Hostel u Kaošangu prevazilazi sva moja očekivanja. Za dvanaest americkih dolara, koliko sam platila jednokrevetnu sobu sa upotrebom zajednickog kupatila, u Tajvanu se tesko moze naci i dormitory. A ovo ovde je toliko dobro - pocevsi od ogromnog hola koji je uredjen sa mnogo stila, preko zanimljivih putokaza koji gosta vode do jedanaestog sprata, potom murala koji odvajaju ulaze za muskarce i zene, do kupaonica i toaleta, vesernica, zajednickog boravka, a naposletku i same sobe - da i Dzordz ostaje u neverici. Uzima vizitkarticu hostela, posto planira da jednom, kada se njegov otac upokoji, a njemu u cast, [...]

By | 15. 2. 2018.|Uncategorized|5 Comments

Planina Lušan – Nacionalni park i Uneskova kulturna bašptina (II)

7. novembar Otkad sam u Kini, patim od nesanice. Nekad ne mogu da zaspim po celu noć. Ali čim pobegnem iz grada i nađem se u prirodi, makar i u ovako komercijalizovanom nacionalnom parku, svi moji problemi nestanu. Zaspim kako legnem i spavam kao beba, spokojnim i zdravim snom do kasnog jutra. Dan je zašao u deveti čas kada se budim od povika turista sa platoa ispred vodopada. Ne ustaje mi se još, ali moram. Uskoro će početi da stižu posetioci u velikom broju, te neće biti u redu ako zateknu moj šator, a ne raduje me ni pomisao [...]

By | 17. 11. 2017.|Kina|9 Comments

Sloboda ili ništa

* Od februara mirujem, živeći kao sav normalan svet. Kuća--škola – to je uglavnom moja maršruta. Imam dovoljno vremena da svakog dana odem makar do obližnjeg jezera, bilo da bih džogirala, bilo da bih se veoma strmim putem uspenjala biciklom do stupe na vrhu. Imam i sportske terene u sklopu kampusa u kome živim, sa profesionalnom stazom za trčanje, sa košarkaškim i odbojkaškim terenima... Rečju, postoje svi uslovi da održavam kondiciju.   Osim što me mrzi.   * Trebalo bi da se ozbiljno pripremam za Pamir. Za mesec i po krećem na turu. Zapravo je poslednji trenutak da počnem [...]

By | 21. 5. 2017.|Kina|0 Comments

Uprkos zimi

Prošle noći je mrzlo. Ujutru sam zatekla bele pruge od leda na majici koja je ostala da se suši na biciklu.   Jutro je sunčano i hladno. Vozim uzanim putem duž morske obale. Tišina i spokoj nad ribarskim kućama. Čujem samo galebove i talase.   Zatim dolaze usponi, i goredoliranje. Naizmenično preznojavanje, i osećaj lepljive majice na zagrejanom telu, pa jeza od mokre tkanine kad se mišići ohlade. Zimi, nikad ništa nije potoman.   * U poodmaklo podne sedim na osunčanoj klupi u 'mići no eki'. Otvorila sam gorionik da zagerjem vodu kojom ću se okupati u toaletu.   [...]

By | 02. 12. 2016.|Japan|4 Comments

Dobrodošli na Kjušu

Ostrvo Kjušu povezano je sa Honšuom mostovima i podvodnim tunelima. Ovi potonji građeni su još sredinom tridesetih godina prošlog veka. Prvi od njih nazvan je Kanmon, a svečano je pušten u rad 1942. Najpre železnički, pa automobilski, a na kraju i pešački tunel.   Na dubinu od skoro sedamdeset metara ispod nivoa mora silazi se liftovima. Dovoljno su veliki da i moj natovareni Surfi stane unutra. Jedan Japanac pritisne dugme B (basement), a lampica zatreperi kod slova G (ground), pa se ugasi. Krenuli smo u utrobu zemlje. Putovanje traje dva-tri minuta. Kada se vrata otvore, izlazimo u predvorje tunela. [...]

By | 14. 11. 2016.|Japan|0 Comments

Kjoto, ili savršeni sklad

Nerviraju me svi ti turisti koji su opseli Kjoto. Jer to je moj prvi utisak – da je grad pod opsadom. Na najjačem udaru su 'must see' mesta, koja trpe najezdu i stranih i domaćih posetilaca. Ne zna se ko se više folira: lokalci koji su obukli tradicionalna kimona I japanke sa drvenim đonom, u kojima, u, takođe tradicionalnim belim čarapama sa odvojenim palcem, nabadaju nesigurnim koracima po sitnom šljunku ili klizavoj kaldrmi, ili stranci koji uvek preglasno razgovaraju na svim tim raznim jezicima, sa držanjem koje vazda deluje izveštačeno, sa predvidljivim uzvicima oduševljenja na identičnim mestima, sa istim [...]

By | 26. 10. 2016.|Japan|8 Comments

Svet je mali

* Keniči je bio jedini preko liste Warmshowers koji mi je odogovorio na molbu za smeštaj u Saporou. Načelno se slagao sa tim da me ugosti, ali ukoliko se desi da u vreme mog dolaska bude zauzet, moraće da me odbije. Ok, složila sam se. U njegovom profilu pisalo je da je svojevremeno napravio četvorogodišnju turu oko sveta biciklom, a u spisku zemalja kroz koje je prošao nalazila se i Srbija. Uz zahvalu svim ljudima koji su ga ugošćavali tokom njegovog četvorogodišnjeg pedalanja po svetu, napisao je i da sada želi da se oduži za tu dobrotu tako što [...]

By | 07. 9. 2016.|Japan|3 Comments

Od Pacifika do Japanskog mora (Kobe-Maizuru, Japan)

30. avgust Razvlačile smo se do skoro deset moja domaćica Dragana Tintor i ja, odlažući rastanak. Za dva i po dana, zbližile smo se kako se to dešava sa srodnim dušama. Osećala sam se prihvaćeno i voljeno, trudeći se da bez zadrške i ja njoj pokažem svoju naklonost. Otud smo i jutros morale da najpre popijemo kaficu, pa da doručkujemo, na japanski način, naravno, mada prilagođen mojoj navici da ujutru jedem nešto slatko. Nisam se bunila kada mi je GPS iscrtao rutu okolo-naokolo, uglavnom zaobilazeći planine na putu do druge obale, one na Japanskom moru. Cilj mi je da [...]

By | 01. 9. 2016.|Japan|0 Comments

Hanojski dani, 1. deo

Iz raznih razloga, mesecima nisam postavila nijedan blog, ali nameravam da to nadoknadim, pošto ima mnogo novih utisaka i događaja. Planiram da napišem nekoliko tekstova u kojima ću stići do sadašnjeg trenutka, a onda nadalje opet sinhronizovano putovati i pisati o tome :) Prvi blog govori o tome kako sam došla baš u Hanoj i kod koga sam se tu smestila, kao i o mojim početnim utiscima o Hanojcima/Vijetnamcima i upoznavanju stvarnog života u već osamdeset godina dugom komunističkom režimu...    * Već duže vreme planirala sam da opet negde stanem radi pisanja nove knjige. Tropske zemlje poput Indonezije i [...]

By | 31. 1. 2016.|Vijetnam|7 Comments

Cvet Indonezije

* Od Larantuke, gde sam se iskrcala na Floresu, do Maumerea, najvećeg grada na ovom ostrvu, vode dva puta – jedan prati istočnu a drugi zapadnu obalu. Sasvim slučajno, odabiram onaj prvi. I nakon nepunih deset kilometara, kada najpre odličan a potom solidan asfalt zameni zemljani put, shvatim da ću prvi put otkako sam u Indoneziji voziti po takvoj podlozi. A to znači truckanje, prašinu, sporo okretanje pedala. Ali i ugođaj vožnje kroz malo naseljenu oblast i, povremeno, divljinu. Smenjuju se džungla, palminjaci, peščane plaže zatrpane vulkanskim kamenjem, pojasevi mangrova u moru pa onda otvorena pučina. Satima nema ni [...]

By | 09. 9. 2015.|Indonezija|14 Comments