Planina Lušan – Nacionalni park i Uneskova kulturna bašptina (II)

7. novembar Otkad sam u Kini, patim od nesanice. Nekad ne mogu da zaspim po celu noć. Ali čim pobegnem iz grada i nađem se u prirodi, makar i u ovako komercijalizovanom nacionalnom parku, svi moji problemi nestanu. Zaspim kako legnem i spavam kao beba, spokojnim i zdravim snom do kasnog jutra. Dan je zašao u deveti čas kada se budim od povika turista sa platoa ispred vodopada. Ne ustaje mi se još, ali moram. Uskoro će početi da stižu posetioci u velikom broju, te neće biti u redu ako zateknu moj šator, a ne raduje me ni pomisao [...]

By | 17. 11. 2017.|Kina|9 Comments

Sloboda ili ništa

* Od februara mirujem, živeći kao sav normalan svet. Kuća--škola – to je uglavnom moja maršruta. Imam dovoljno vremena da svakog dana odem makar do obližnjeg jezera, bilo da bih džogirala, bilo da bih se veoma strmim putem uspenjala biciklom do stupe na vrhu. Imam i sportske terene u sklopu kampusa u kome živim, sa profesionalnom stazom za trčanje, sa košarkaškim i odbojkaškim terenima... Rečju, postoje svi uslovi da održavam kondiciju.   Osim što me mrzi.   * Trebalo bi da se ozbiljno pripremam za Pamir. Za mesec i po krećem na turu. Zapravo je poslednji trenutak da počnem [...]

By | 21. 5. 2017.|Kina|0 Comments

Uprkos zimi

Prošle noći je mrzlo. Ujutru sam zatekla bele pruge od leda na majici koja je ostala da se suši na biciklu.   Jutro je sunčano i hladno. Vozim uzanim putem duž morske obale. Tišina i spokoj nad ribarskim kućama. Čujem samo galebove i talase.   Zatim dolaze usponi, i goredoliranje. Naizmenično preznojavanje, i osećaj lepljive majice na zagrejanom telu, pa jeza od mokre tkanine kad se mišići ohlade. Zimi, nikad ništa nije potoman.   * U poodmaklo podne sedim na osunčanoj klupi u 'mići no eki'. Otvorila sam gorionik da zagerjem vodu kojom ću se okupati u toaletu.   [...]

By | 02. 12. 2016.|Japan|4 Comments

Dobrodošli na Kjušu

Ostrvo Kjušu povezano je sa Honšuom mostovima i podvodnim tunelima. Ovi potonji građeni su još sredinom tridesetih godina prošlog veka. Prvi od njih nazvan je Kanmon, a svečano je pušten u rad 1942. Najpre železnički, pa automobilski, a na kraju i pešački tunel.   Na dubinu od skoro sedamdeset metara ispod nivoa mora silazi se liftovima. Dovoljno su veliki da i moj natovareni Surfi stane unutra. Jedan Japanac pritisne dugme B (basement), a lampica zatreperi kod slova G (ground), pa se ugasi. Krenuli smo u utrobu zemlje. Putovanje traje dva-tri minuta. Kada se vrata otvore, izlazimo u predvorje tunela. [...]

By | 14. 11. 2016.|Japan|0 Comments

Kjoto, ili savršeni sklad

Nerviraju me svi ti turisti koji su opseli Kjoto. Jer to je moj prvi utisak – da je grad pod opsadom. Na najjačem udaru su 'must see' mesta, koja trpe najezdu i stranih i domaćih posetilaca. Ne zna se ko se više folira: lokalci koji su obukli tradicionalna kimona I japanke sa drvenim đonom, u kojima, u, takođe tradicionalnim belim čarapama sa odvojenim palcem, nabadaju nesigurnim koracima po sitnom šljunku ili klizavoj kaldrmi, ili stranci koji uvek preglasno razgovaraju na svim tim raznim jezicima, sa držanjem koje vazda deluje izveštačeno, sa predvidljivim uzvicima oduševljenja na identičnim mestima, sa istim [...]

By | 26. 10. 2016.|Japan|8 Comments

Svet je mali

* Keniči je bio jedini preko liste Warmshowers koji mi je odogovorio na molbu za smeštaj u Saporou. Načelno se slagao sa tim da me ugosti, ali ukoliko se desi da u vreme mog dolaska bude zauzet, moraće da me odbije. Ok, složila sam se. U njegovom profilu pisalo je da je svojevremeno napravio četvorogodišnju turu oko sveta biciklom, a u spisku zemalja kroz koje je prošao nalazila se i Srbija. Uz zahvalu svim ljudima koji su ga ugošćavali tokom njegovog četvorogodišnjeg pedalanja po svetu, napisao je i da sada želi da se oduži za tu dobrotu tako što [...]

By | 07. 9. 2016.|Japan|3 Comments

Od Pacifika do Japanskog mora (Kobe-Maizuru, Japan)

30. avgust Razvlačile smo se do skoro deset moja domaćica Dragana Tintor i ja, odlažući rastanak. Za dva i po dana, zbližile smo se kako se to dešava sa srodnim dušama. Osećala sam se prihvaćeno i voljeno, trudeći se da bez zadrške i ja njoj pokažem svoju naklonost. Otud smo i jutros morale da najpre popijemo kaficu, pa da doručkujemo, na japanski način, naravno, mada prilagođen mojoj navici da ujutru jedem nešto slatko. Nisam se bunila kada mi je GPS iscrtao rutu okolo-naokolo, uglavnom zaobilazeći planine na putu do druge obale, one na Japanskom moru. Cilj mi je da [...]

By | 01. 9. 2016.|Japan|0 Comments

Hanojski dani, 1. deo

Iz raznih razloga, mesecima nisam postavila nijedan blog, ali nameravam da to nadoknadim, pošto ima mnogo novih utisaka i događaja. Planiram da napišem nekoliko tekstova u kojima ću stići do sadašnjeg trenutka, a onda nadalje opet sinhronizovano putovati i pisati o tome :) Prvi blog govori o tome kako sam došla baš u Hanoj i kod koga sam se tu smestila, kao i o mojim početnim utiscima o Hanojcima/Vijetnamcima i upoznavanju stvarnog života u već osamdeset godina dugom komunističkom režimu...    * Već duže vreme planirala sam da opet negde stanem radi pisanja nove knjige. Tropske zemlje poput Indonezije i [...]

By | 31. 1. 2016.|Vijetnam|7 Comments

Cvet Indonezije

* Od Larantuke, gde sam se iskrcala na Floresu, do Maumerea, najvećeg grada na ovom ostrvu, vode dva puta – jedan prati istočnu a drugi zapadnu obalu. Sasvim slučajno, odabiram onaj prvi. I nakon nepunih deset kilometara, kada najpre odličan a potom solidan asfalt zameni zemljani put, shvatim da ću prvi put otkako sam u Indoneziji voziti po takvoj podlozi. A to znači truckanje, prašinu, sporo okretanje pedala. Ali i ugođaj vožnje kroz malo naseljenu oblast i, povremeno, divljinu. Smenjuju se džungla, palminjaci, peščane plaže zatrpane vulkanskim kamenjem, pojasevi mangrova u moru pa onda otvorena pučina. Satima nema ni [...]

By | 09. 9. 2015.|Indonezija|14 Comments

Od puna srca

25-27. april; 24. maj – 1. jun * Moje odredište je Kampot, mali grad na jugoistoku Kambodže, na obali Tajlandskog zaliva. Do tamo imam oko dva dana vožnje. Nameravam da noćas kampujem, ne toliko da bih uštedela – jer sobe se skoro svugde mogu naći za oko pet dolara – već radi slobode da stanem u trenutku kad osetim umor ne razmišljajuci o tome da li se u blizini nalazi neko naselje sa gostrinskom kućom. Negde oko tri, nebo stade da se oblača. Iako je tek počinjala kišna sezona – ovde zvana predkišna -- već sam naučila da to [...]

By | 12. 6. 2013.|Kambodža|15 Comments

Kad je kralj gej, a monasi školuju intelektualce

22-24. mart 2013. * U stvari je dobro što sam u Pnom Pen morala da dođem autobusom. Da sam stigla biciklom, nikad ne bih prisustvovala dočeku koji turistima priređuju tuk-tuk vozači. Minibus u kojem sam bila još se nije ni zaustavio, a dvadesetak muškaraca potrčalo je za njim. Iako sam već nekoliko meseci u ovom delu sveta, među Azijatima, nisam potpuno prihvatila njihove običaje. Još uvek me zbunjuju razlike u odnosu na belog čoveka i njegovo ponašanje. A u ovakvim slučajevima, kada je nešto neočekivano, što do tada nisam doživela, te razlike me i onespokojavaju. Tako, u jednom kratkom [...]

By | 02. 6. 2013.|Kambodža|26 Comments

Zemlja Kambinih potomaka

17 –22. mart 2013. Granični prelaz između Laosa i Kambodže. Dok stojim u redu za izlaznu overu pasoša, opazim natovareni putnički bicikl nedaleko od reda za ulaz u zemlju. Potražim pogledom vlasnika i zadržim se na visokom muškarcu u pedesetim, u biciklističkim bermudama. I nehotice se zagledam u njegovu protezu na levoj nozi, od polovine butine. Naježih se. Kakav duh!, pomislih s udivljenjem. Nakon overe mog pasoša, požurim da mu se javim. Njegovo ime je Martin i Belgijanac je. Turu je započeo u Bangkoku i napraviće krug po Jugoistočnoj Aziji koji prave mnogi cikloputnici: Tajland—Kambodža—Laos—Tajland. Za to ima tri [...]

By | 22. 5. 2013.|Kambodža|13 Comments

Južno, još južnije

28. februar-17. mart 2013. * Od Vientiana na jug Laosa, putem niz Mekong, sve je ravno. Februar je na izmaku, a sa njim i zima, pa seljaci pale polja i rastinje pored puta. Njive su prekrivene gareži, ostaci visokog žbunja, palmi i drveća koji nisu izgoreli izgledaju kao jadno pramenje kose nad oćelavelim površinama. Sve deluje prilično tužno, pogotovu kada se prisetim slika severnog Laosa – i nepreglednih planinskih predela obraslih u džungle. Već su počele velike vrućine i između podneva i tri sata veoma mi je teško da vozim. Problem je što se približavam Ekvatoru pa dan traje [...]

By | 10. 5. 2013.|Laos|18 Comments

Povratak u Laos

20-25. februar 2013. Verovatno najbolji način za proveru koliko nam se neka zemlja dopala jeste kada moramo da se neplanirano vratimo u nju. Kada sam shvatila da ću morati nazad u Laos kako bih odatle ušla u Kambodžu, osetila sam radost kao pri povratku kući. Radovala sam se tihoći Laošana nakon prebučnih Vijetnamaca, njihovoj blagosti nasuprot srdačnoj napadnosti potonjih, sreći koju sam tamo osećala za razliku od svakodnevnog stresa kod njihovih suseda. Posebno me je veselilo što ću voziti južnim delom zemlje, jer sam to želela još prvog puta, ali mi se nije uklapalo u tadašnji plan. Ako sam [...]

By | 27. 4. 2013.|Laos|8 Comments

Sve svoje sa sobom kotrljam (3. deo)

Kamperska pravila Mesto za kamp Ukoliko morate da postavite šator na nečijem imanju, potrudite se da nađete vlasnika i da ga pitate za dozvolu. U većini slučajeva odgovor će biti potvrdan. U mnogim evropskim zemljama pomoći će ako naglasite da nećete ostaviti smeće za sobom niti napraviti štetu na njegovom imanju. Gledajte gde postavljate šator da ne biste oštetili neki zasad. Ako postoji mogućnost da birate između livade i golog tla, uvek izaberite potonje. Težina šatora neminovno će povrediti floru i biće potrebno neko vreme da se ona na tom mestu oporavi. Ako niste u kamp-naselju, a želite [...]

By | 17. 4. 2013.|Putovanje biciklom|9 Comments