Na cilju

Oko spa-kompleksa tlo je ravno, a trava uredno pokošena. Idealno je za kampovanje. Nisam primetila kapije na prilazima, ali verovatno postoje. I kompleks se verovatno zaključava tokom noći. A meni se baš tu ostaje. Izbanjala sam se i sad mi se ne preznojava ponovo, vozeći do nekog drugog mesta. I mrak je već pao, a ja izbegavam da podižem kamp noću. Ovo mesto koje sam odabrala primetila sam još za dana, prilikom dolaska u onsen. Nalazi se iza poslednjih parkinga, u uvalici iznad koje prolazi put. Ali pogled odozgo je odvojen visokom živicom, pa su male šanse da me [...]

By | 06. 12. 2016.|Japan|2 Comments

Tri susreta sa stanovnicima Kumamotoa

  * Prvi susret: u perionici veša. Vraćam debele čarape i jaknu u sušilicu, ubacujući i i novi novčić od sto jena. Prvi put mašina nije dobro osušila za onih deset minuta na koliko je programirana. To me je malo iznerviralo. Htela sam da pođem, ali sad ću morati da sačekam.   U perionicu stiže serviser. Nije ništa u kvaru, već je došao zbog redovnog dnevnog održavanja. Otvara neka (meni dotad) skrivena vratanca na mašinama i odande izvlači gomile dugačkih sivih grinja. Ide redom, i upravo je stigao do mašine iznad one sa mojim stvarima. Ova baš tad završava. [...]

By | 28. 11. 2016.|Japan|0 Comments

Teški dani na Honšuu

21. septembar Iskrcala sam se u mokro jutro bez neba, koje je sasvim prekrilo teško sivilo. Prethodnog dana, tajfun je pogodio jug pacifičke strane Japana. I kao što sam se već u dva-tri navrata osvedočila, to se na ceo arhipelag odrazi u vidu obilnih kiša i naglog zahlađenja. A ja sam stigla bolesna. Poslednjih dana na Hokaidu uhvatila me je jaka prehlada, pa sam se gušila od kašlja i kijala sam kao da sam alergična na sam vazduh. Na feriju sam dobila i temperaturu, valjda od onsena u koji sam otišla ne bih li tu prehladu što pre izbacila [...]

By | 20. 10. 2016.|Japan, Uncategorized|2 Comments

Malo više morem i malo manje kopnom, za početak

2. septembar: Japanski feri U Japanu je sve dobro organizovano i precizno funkcioniše, pa nisam ni sumnjala da će tako biti i sa ukrcavanjem na feri. No, ovoga puta ta već poslovična japanska tačnost nije mi išla naruku, pošto je po rasporedu, trebalo da uđem na feri tek u 4.30 h ujutru; da sam pešak, već od 2.15 h mogla bih da se ispružim u svom krevetu ili da se banjam u onsenu... Oči su mi se sklapale od umora dok sam odbrojavala vreme. U dva navrata, pokušavala sam da spavam u čekaonici. Postavljala sam podlogu na pod, naduvavala [...]

By | 05. 9. 2016.|Japan|2 Comments

Plan za 2016/17.

'Provetravanje mozga' na šestodnevnoj turici (uskoro ću napisati blog o tome) nije mi značilo samo kao pauza od pisanja, već mi je pomoglo i da najzad odlučim kuda dalje. Ovo je prilično precizan plan, ukoliko me i vi koji me pratite budete podržali sa svoje strane, kupujući moje naredne knjige – jer na taj način se finansiram. 2016. Februar-mart – Hanoj, Vijetnam, rad na rukopisu nove knjige. 2016. April-maj – nastavak pedalanja: Halong Baj (Vijetnam), Naning (Kina), Makao i Hong Kong. U Makaou apliciram za tajvansku vizu. Ako ima naših koji žive na Tajvanu, molim da mi se jave, jer će [...]

By | 15. 2. 2016.|Beleške|9 Comments

Super, hvala na pitanju

Otkad sam zastala na Baliju, ne oglašavam se na blogu pa dobijam dosta poruka u kojima me ljudi pitaju kako sam. „Super!“, uvek otpišem. Nekako me sramota da se žalim sa rajskog ostrva. Koliko će njih ikada stići ovde. Ali kao i uvek, istina je za nijansu-dve drugačija…. *- Imam pacova u krovu sobe – kažem vlasniku hostela u kome sam odsela.Vlasnik se zove Kevin i on je Kinez sa Balija, u kasnim dvadesetim ili ranim tridesetim. Nosi frizuru koja me najviše podseća na hitlerjugend fazu Lajbaha. Na obe ruke ima tatue do ramena. Ne volim tatue pa nisam ni pokušala da [...]

By | 18. 5. 2015.|Indonezija|16 Comments

Kad imaš/nemaš druga

O pedalanju zapadnom Sumatrom u društvu pa potom opet bez njega. O vezivanju i usamljenosti. O izloženosti i zasićenju. O planovima i životnoj (ne)izvesnosti. Ostavite neki komentar, znači :) * Mog novog saputnika Mišu iz Nemačke zatičem u bašti hostela u Bukitingiju. On mi je i poslao GPS koordinate za to mesto. Zvučalo je primamljivo: pet dolara za zajedničku sobu, u cenu je uračunat doručak i neograničena količina kafe i čaja tokom dana, u hostelu imaju wifi a kupaonice su opremljene čak i toplim tušem! Od Kine pa na jug, bojler je privilegija mahom zapadnjačkih žitelja. Pa iako su ovde [...]

By | 12. 3. 2015.|Indonezija|56 Comments

Balkane moj

Dok sam bila u Srbiji i u susedstvu, nisam stizala da pišem. Svakoga dana sam putovala, uglavnom biciklom a kasnije malo i autobusom, gotovo svake večeri sam imala tribine, a pre i nakon njih susrete sa starim i novim prijateljima. Na kraju dana, kada bismo se moji domaćini i ja razdvojili, umesto na spavanje, sedala sam za kompjuter i odgovarala: na mejlove, poruke, davala intrevjue... Tako se za tri meseca skupilo materijala i materijala za najmanje jedan podebeli roman. Koji ću možda napisati, jednog dana. A nakupilo se i teškog umora. Za tri meseca na Balkanu fizički i psihički [...]

By | 27. 11. 2014.|Beleške, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Srbija|4 Comments

Kroz pustinju Gobi (I deo)

Sredinom aprila ove godine prešla sam biciklom pustinju Gobi, vozeći od Zaum Uda, pograničnog mesta uz kinesku granicu, do mongolske prestonice Ulan Batora, u dužini od 765 kilometara. (Prethodno sam vozila od samog južnog oboda pustinje u oblasti Unutrašnja Mongolija u Kini, što je još oko 200 kilometara.) U ovom i narednom tekstu prenosim moje dnevničke beleške, sređene i priređene za blog, o desetodnevnom kotrljanju kroz najseverniju i najhladniju pustinju na svetu. Tokom tih deset dana doživela sam temperaturne raspone od plus trideset do minus deset, smrzla se kao nikada do sada, imala neke neobične susrete i našla se [...]

By | 28. 4. 2014.|Mongolija|8 Comments

Bolnički mir

(Ili još jedna priča na temu: „Ko kuca, otvoriće mu se“)   Ne znam za ostale pisce, ali kada bi mene neko pitao kakvi uslovi su mi potrebni za pisanje romana, odgovorila bih: „bolnički mir“. Tokom dve i po godine života na drumu, odvikla sam se od bilo kakvog komfora, pa sam skoro sve moje blogove – a među njima ima, sklona sam da verujem, i nekoliko sasvim dobrih priča – napisala u šatoru, sa notbukom na kolenima, iskrivljena od bola u leđima, i katkad u velikoj buci jer sam kampovala blizu puta, naselja a nekad i aerodrosmkih pista. [...]

By | 07. 1. 2014.|Nepal|5 Comments

U susret svitanju

Za razliku od Evrope, Azija živi napolju. Od trenutka kad otvori oči pa do polaska na počinak, i mlado i staro nalazi se na ulicama. Napolju se radi, druži, uči, obeduje, drema. Zapadnjaka može da nervira nedostatak bilo kakve privatnosti, jer i njegova je ugrožena radoznalošću ljudi koji bi sve da vide, taknu, omirišu. Ali ako želi da sazna nešto o ovdašnjem životu, dovoljno je samo da izađe i pokupi gotove priče. Toga ponovo postajem svesna kada nakon mesec i po dana napravim pauzu od pisanja i krenem na kratku turu do obližnjeg vidikovca. Vrh na koji sam se [...]

By | 10. 12. 2013.|Nepal|25 Comments

Himalajska tura, 13/14. deo

(Dan trinaesti, 18. oktobar) Pre nego što napustim Muktinah, suočavam se sa vrhuncem gramzivosti nepalskih ugostitelja. Pošto nemam dovoljno rupija da platim za noćenje i obede u hostelu, odem u gostionicu gde se ujedno vrši i zamena novca. Prema zvaničnom kursu, za jedan dolar dobija se 98 rupija. Nepalac u menjačnici mi za sto dolara, koliko hoću da promenim, proizvoljno ponudi 7 000. U taku planem, „Da li vi mislite da su turisti trezori koje treba opljačkati? Kako vas nije sramota! Da stavite trideset dolara sebi u džep na račun transakcije!“ Nepalac se nimalo ne uzbuđuje. „Idite na drugo [...]

By | 20. 10. 2013.|Nepal|20 Comments

Himalajska tura, fotografije

By | 17. 10. 2013.|Nepal|11 Comments

Himalajska tura, 11. deo

Dan jedanaesti, 16. oktobar * Sa poslednjeg konaka na Anapurna kružnoj ruti svi kreću veoma rano, već oko četiri ujutru. Do prevoja Thorung La ima oko pet sati pešačenja i onda slede tri sata spusta do prvog sela na suprotnoj strani planine. Trpezarija gostionice u Thorung Pediju, gde sam odsela, puni se planinarima koji su spremni da krenu samo dok doručkuju. Ja sam sve to već obavila u mojoj sobi samo čekam na mog nosača Kimala da mi da znak pa da pođemo. Ali vreme prolazi, planinari odlaze, a mi čekamo na Kimalove prve klijente. Ispostavlja se da je [...]

By | 17. 10. 2013.|Nepal|9 Comments

Od Triglava do Katmandua

10-11. septembar 2013. Skoro je ponoć a iz susednog hostela pevaju na sav glas. Veselo neko društvo, pripito sudeći po glasovima. Nemam ništa protiv, samo bih da ipak malo dremnem. Taman se mašim za one čepiće za uši, kad začujem: "Živi sretna u slobodi... Jugoslavijo, Jugoslavijo!" Ustajem kao zombi, oblačim se, izlazim iz sobe i pokušavam da izađem napolje. Vrata hostela su zabravljena a onaj što dežura verovatno spava. Budim ga. Na pitanje zašto želim na ulicu u ponoć, odgovaram mu da sam gladna. Gde da mu objašnjavam da sam pošla za pesmom o zemlji koje nema, da nađem [...]

By | 12. 9. 2013.|Nepal|4 Comments