Preko preče naokolo bliže

U zelji da u ovim blogovima napokon sustignem vreme sadasnje, ovaj i naredni tekst, koji cu postaviti vec za nekoliko dana, bice znatno duzi od dosadasnjih. Ali kako su iseckani na mnogo malih epizoda, nadam se da nece biti prevelik napor za citanje. Smogovci Ulazim biciklom u Bangkok što je savim drugačiji doživljaj nego kada sam ovde došla autobusom, u maju. Kao i prvog puta, i sad mi je glavni utisak da je grad ogroman. Pridružuje mu se i drugi – da je toliko zagađen da mi se na momente čini kako ću se bukvalno ugušiti. Već sam sličan [...]

By | 02. 9. 2013.|Tajland|15 Comments

Južno, još južnije

28. februar-17. mart 2013. * Od Vientiana na jug Laosa, putem niz Mekong, sve je ravno. Februar je na izmaku, a sa njim i zima, pa seljaci pale polja i rastinje pored puta. Njive su prekrivene gareži, ostaci visokog žbunja, palmi i drveća koji nisu izgoreli izgledaju kao jadno pramenje kose nad oćelavelim površinama. Sve deluje prilično tužno, pogotovu kada se prisetim slika severnog Laosa – i nepreglednih planinskih predela obraslih u džungle. Već su počele velike vrućine i između podneva i tri sata veoma mi je teško da vozim. Problem je što se približavam Ekvatoru pa dan traje [...]

By | 10. 5. 2013.|Laos|18 Comments

Povratak u Laos

20-25. februar 2013. Verovatno najbolji način za proveru koliko nam se neka zemlja dopala jeste kada moramo da se neplanirano vratimo u nju. Kada sam shvatila da ću morati nazad u Laos kako bih odatle ušla u Kambodžu, osetila sam radost kao pri povratku kući. Radovala sam se tihoći Laošana nakon prebučnih Vijetnamaca, njihovoj blagosti nasuprot srdačnoj napadnosti potonjih, sreći koju sam tamo osećala za razliku od svakodnevnog stresa kod njihovih suseda. Posebno me je veselilo što ću voziti južnim delom zemlje, jer sam to želela još prvog puta, ali mi se nije uklapalo u tadašnji plan. Ako sam [...]

By | 27. 4. 2013.|Laos|8 Comments

'Nemogući' Vijetnamci

20-31. januar Pred svakom novom granicom osećam se kao na ulazu u nepoznatu kuću. Još od vrata procenjujem atmosferu tog doma – vremenske prilike, kvalitet puta, prizore oko njega – i tražim znakove dobrodošlice u ponašanju domaćina. I gotovo uvek, prvi utisci su nepogrešivo tačni -- ono što uočim odmah po ulasku, pratiće me posle sve vreme mog boravka u toj zemlji. Prvi utisci U Vijetnam ulazim na graničnom prelazu koji se smestio na vrhu planine. Dok pokušavam da povratim dah od pedalanja strmom uzbrdicom, carinik brzo pregleda moju vizu, udara pečat i vraća mi pasoš. Široko mi se [...]

By | 18. 2. 2013.|Vijetnam|10 Comments

Prašinarenje

28.12.2012—6.1.2013. Pa šta ako bih se za nedelju dana vraćala istim putem nazad? Kao da bi mi bilo prvi put da vozim istom rutom samo u suprotnom smeru. I kao da i to nema svojih prednosti – recimo tu što podrobno upoznaš pejsaže duž obe strane puta i obavezno se začudiš što si u prvoj vožnji toliko toga propustio da primetiš; a da ne govorim o psihološkom fenomenu zbog kojeg se povratak istim putem nazad uvek čini kraćim nego odlazak njime. Zašto sam onda tvrdoglavo htela da od Luang Prabanga do Vijentijana vozim sporednom, zaobilaznom rutom, umesto glavnom trasom, [...]

By | 28. 1. 2013.|Laos|23 Comments

Slobodna deca Laosa

17-21. decembar 2012. – Laos, Vijetnam, Kambodža, Tajland – ti ćeš se raspametiti! Kad jednom tamo uđeš, nećeš izaći godinu dana! – predskazao mi je Vlada u Šangaju. Iako su mi njegove fotografije sa odmora u tim zemljama oduzimale dah – u najdoslovnijem smislu te reči – htela sam da zadržim rezervu. Velika očekivanja koštala su me brojnih razočarenja u Kini, te ne bih želela da mi se to ponovi u jugoistočnoj Aziji, kao ni bilo gde ubuduće. Zato sam, koliko god mogu, odbacila njegove sugestije i ne nadajući se ničemu, osim još toplijem vremenu, zapedalala ka kinesko-laoskoj granici. [...]

By | 08. 1. 2013.|Laos|17 Comments

Kineski zid i Điguanski prolaz

„Ako se niste popeli na Kineski zid, niste videli Kinu“ – tvrdi turistički slogan. I s pravom, jer da bi se ova zemlja razumela, da bi se shvatilo kako je bilo moguće da najmnogoljudniji narod na svetu vekovima ostane izolovan – a to je i do današnjeg dana – mora se posetiti Veliki zid. Ni fotografije ni video snimci napravljeni tuđom kamerom tu ne pomažu mnogo: ništa ne može da prenese utisak koji posetilac ima kada se uživo nađe na najvećem odbrambenom objektu na svetu, za koji mnogi (pogrešno) veruju je jedina građevina koja se vidi s Meseca. Continue reading “Kineski zid i Điguanski prolaz” »

By | 20. 11. 2012.|Kina|10 Comments

U gradu umišljenih veličina

19-22. avgust * Očekujući istu srdačnost na koju sam naišla na severozapadu zemlje, po izlasku iz voza uputih se pravo kod prodavačice SIM kartica. Hitno mi je trebao kazahstanski broj da bih poslala poruku Emilu, mom poznaniku i domaćinu preko Serbian travelers foruma, koji se ponudio da me ugosti u Alma Ati. No devojka za pultom delovala je kao da joj je svega preko glave. Ne stigoh ni da izgovorim pitanje do kraja, a ona me prekide s obrazloženjem da me ne razume. I okrenu glavu na drugu stranu jasno mi stavljajući do znanja da joj ne pada na [...]

By | 03. 9. 2012.|Kazahstan|4 Comments

Intezivne boje, česme i lekcije u Korleoneu

17. mart Ako nas nešto na ovom ostrvu ostavlja bez daha, onda je to nestvarno zelenilo. Ne samo što sve cveta i buja usred marta nego su i boje tako intezivne kao da se neko poigrao u Fotošopu pojačavši zasićenost do maksimuma. Tajna je zapravo u svakodnevnim padavinama – premda su se nama zalomile i svakonoćne – i dugim sunčanim intervalima. Osim sveopšteg zelenila, raduju nas i česme kraj puteva – obične, kamene česme, često sa vodom koja nije dobra za piće, što na njima uvek uredno piše. Na onim pak drugima neretko su uklesane kletve protiv onih koji [...]

By | 17. 4. 2011.|Sicilija|0 Comments