Bali (2. deo)

* Bali je malo ostrvo. U pravcu istok-zapad ima oko 153 kilometra, a po liniji sever-jug oko 110. To znači da bi se čak i biciklom celo ostrvo moglo prepedalati u jednom danu. Kad ne bi bilo planina. I svega zanimljivog zbog čega vredi zastati. Krećem sa ravničarskog juga, skoro u nivou mora, sa planom da se uspenjem na severozapadni vulkanski masiv Bendugul, na dve hiljade dvesta metara. Na samom vrhu nalazi se hram Pura Luhur Bandugul, jedan od najslikanijih balinežanskih hramova. Njegova slika na ostrvcu u vulkanskom jezeru stalno mi je pred očima dok lagano pedalam uzbrdo. Uspon [...]

By | 09. 7. 2015.|Indonezija|17 Comments

Povratak na drum ili Mjanmar

* Nakon tri meseca 'pauze' obrela sam se u Bangkoku, kao početnoj tački mog daljeg putovanja. Planirala sam da krenem na jug, spuštajući se istočnom tajlandskom obalom duž Sijamskog zaliva prema Maleziji, iz koje bih ušla u Singapur, nastavila kroz Indoneziju i naposletku, krajem zime, stigla na Filipine. Zavisno od viza, novca i ostalih okolnosti, tu bih se zaustavila na neko vreme, da napišem novu knjigu pre nego što se otisnem na sever, u Japan i Koreju. Ali posle nekoliko dana u tajlandskoj prestonici, shvatila sam dve stvari: Dobro je kada se prekinuto putovanje nastavi iz poznatog grada i poznate [...]

By | 04. 12. 2014.|Mjanmar|35 Comments

Himalajska tura, 15/16. (i kraj?)

(Dan petnaesti, 20. oktobar) Kako se spuštam od Muktinaha, tako i cene padaju, pa sam dan uoči dolaska u Tatopani ručala za svega dva dolara, što je bilo gde na planini nezamislivo -- toliko tamo košta kafa. Sasvim neočekivano, ta silazna linija cena zaustavlja se u Tatopaniju i ponovo vrtoglavo skače do možda najviše tačke na cenovnom grafikonu cele Anapurna rute. Iako sam odabrala sasvim običan hostel, najjeftinija porudžbina u meniju iznosi čak šest dolara. Kusam moj mo-mo s povrćem, a svaki zalogaj mi zastaje u grlu. Gledam prepune porcije drugih turista i razmišljam o tome koliko se, u [...]

By | 27. 10. 2013.|Nepal|7 Comments

'Nemogući' Vijetnamci

20-31. januar Pred svakom novom granicom osećam se kao na ulazu u nepoznatu kuću. Još od vrata procenjujem atmosferu tog doma – vremenske prilike, kvalitet puta, prizore oko njega – i tražim znakove dobrodošlice u ponašanju domaćina. I gotovo uvek, prvi utisci su nepogrešivo tačni -- ono što uočim odmah po ulasku, pratiće me posle sve vreme mog boravka u toj zemlji. Prvi utisci U Vijetnam ulazim na graničnom prelazu koji se smestio na vrhu planine. Dok pokušavam da povratim dah od pedalanja strmom uzbrdicom, carinik brzo pregleda moju vizu, udara pečat i vraća mi pasoš. Široko mi se [...]

By | 18. 2. 2013.|Vijetnam|10 Comments

Prašinarenje

28.12.2012—6.1.2013. Pa šta ako bih se za nedelju dana vraćala istim putem nazad? Kao da bi mi bilo prvi put da vozim istom rutom samo u suprotnom smeru. I kao da i to nema svojih prednosti – recimo tu što podrobno upoznaš pejsaže duž obe strane puta i obavezno se začudiš što si u prvoj vožnji toliko toga propustio da primetiš; a da ne govorim o psihološkom fenomenu zbog kojeg se povratak istim putem nazad uvek čini kraćim nego odlazak njime. Zašto sam onda tvrdoglavo htela da od Luang Prabanga do Vijentijana vozim sporednom, zaobilaznom rutom, umesto glavnom trasom, [...]

By | 28. 1. 2013.|Laos|23 Comments