Reših malo da se prisetim kako je lepo i zabavno crtati a možda će mi to koristiti i tokom ture (da zaradim neki evro). Ovo su moji prvi radovi nakon 25 godina koliko nisam uzela olovku u ruku!
A onda mi se dopalo, pa sam nacrtala i drugi…
Deo krovova koji se vide s moje zgrade. Nisu baš pariski, ali svejedno uživam gledajući ih:
Sigurno je prepotentno pokušati nacrtati portret nakon toliko vremena, a posebno ako nikada pre niste nacrtali nijedan (osim u osnovnoj školi). Ipak, nisam mogla da odolim. Rezultat je osrednji — najviše sam zeznula usta — ali to me je nagnalo da naručim dve knjige o crtanju portreta. Dakle, Brajanov portret:
Pa opet malo sicilijanskih motiva:
Sad sam prešla na grafitnu olovku. Slikarski ugalj je ipak za malo izverziranije.
Zamak Malfredoniko u Musomeliju, i moj prvi pastel:
Ih super!
Ovo sa grafitnom olovkom mi se svidja!
zaista fenomenalno!
Bravo!