Sedam…
…dana do susreta sa Brajanom.
Dan sam iskoristila da se sretnem sa Zoranom, zvanim Legionar Isposnik, i njegovim prijeteljem Draganom. Pošto su oni iz Šapca, našli smo se negde na pola puta — u Obedskoj bari.
Zorana znam preko Limunda, gde je kupio jednu bici jaknu od mene i samoinicijativno je polatio duplo, kako bi potpomogao moj put. On je ujedno i prvi koji je “kupio” kilometre moje i Brajanove ture — čitavih 50 km ili 50 €.
A dan je prošao u znaku još jednog Zorana, Čubrila, koji mi je svojevremeno poklonio medu kao amajliju za put. Nazvala sam ga Skituljko, po Čubrilovom niku na mejlu. Danas je Skituljko imao svoje vatreno krštenje — prvu vožnju, i sada je spreman da sa mnom obiđe svet.
Lep dan, zaista. Vozila sam 120 km, provela par sati u veoma zanimljivom i prijatnom razgovoru sa Zokijem i Draganom, a sada me, kao šlag na torti, očekuje Skype sa Brajanom koji je pristigao u Prag.
Kakav radostan dan!
.
.
.
