Sve je to od lošeg vina?
A sve je počelo prilično veselo, kada smo prethodne večeri kupili namirnice da spremimo grčku salatu; uz nju, naravno, crno vino, a desert nam je došao neplanirano, u vidu lubenice koju nam je poklonio prodavac ispred marketa. Šta od toga nije valjalo, ne znamo, ali usred noći Brajana su probudili jaki stomačni bolovi, a ubrzo za njim, i ja sam morala da trčim do kupatila u kamp-naselju gde smo bili smešteni.
Ujutru smo se osećali nešto bolje pa smo odlučili da krenemo. No, očito nismo stigli daleko.
Tri kilometra od Sigišoare, na livadi koja je šibljem i drvećem zaklonjena od glavnog puta, prespavali smo skoro ceo dan. Predveče smo se podigli koliko da postavimo šator i prebacimo se unutra, a onda smo ponovo pali u okrepljujući san iz kojeg se nismo budili šesnaest sati. Ali zato smo sutradan bili (skoro) kao novi.
I biće da je za sve krivo loše vino, jer u slučaju trovanja hranom ne bismo se provukli tako lako.
