Predivno! Srecne porodice zasluzuju da se o njima pisu price. 🙂
Saznala sam za tvoj blog bas skoro, i trebalo mi je vremena da procitam sve postove unazad. Oni predeli u Gruziji su me ostavili bez daha. Pozeleh da prosetam onim valovitim zelenim rajem. Tvoja iskustva po Turskoj, me jako podsecaju na ono sto sam i sama dozivela tamo putujuci sa muzem po njoj pre tri godine.
Drzim ti fige, da do cilja stignes bez vecih problema 🙂
Anci, drago mi je. U jednom trenutku sam pomislila: Bože, pa neke od mojih priča su melodramatične, ali mislim da je divno ako mogu da toliko duboko taknu da se neko rasplače. Hvala na tome.
Predivno! Srecne porodice zasluzuju da se o njima pisu price. 🙂
Saznala sam za tvoj blog bas skoro, i trebalo mi je vremena da procitam sve postove unazad. Oni predeli u Gruziji su me ostavili bez daha. Pozeleh da prosetam onim valovitim zelenim rajem. Tvoja iskustva po Turskoj, me jako podsecaju na ono sto sam i sama dozivela tamo putujuci sa muzem po njoj pre tri godine.
Drzim ti fige, da do cilja stignes bez vecih problema 🙂
MArice, drago mi je što si me našla 🙂 Dobro došla i hvala na čitanju. Sigurno je trebalo vremena, tio je godinu dana putovanja.
Hvala na podršci!
Divna prica.
@Marica
Pa nema cilja… cilj, to je ono što ti se desi usput.
Divno! 🙂
Retko me nesto rasplace, kao lepe price
Anci, drago mi je. U jednom trenutku sam pomislila: Bože, pa neke od mojih priča su melodramatične, ali mislim da je divno ako mogu da toliko duboko taknu da se neko rasplače. Hvala na tome.