Od vijetnameske granice do bangkoka promenila sam tri busa. Ovo je poslednji, tajlandski.
A ovako izgleda tipična upravljačka tabla u kolima tajlandskog taksiste.
Jedne od ulica u kojoj ima najviše hostela.
Tokom mog kratkog boravka u Bangkoku, bio je u toku neki veliki štrajk, pa su u velikom gradskom parku ljudi spavali, kampovali, a grad je organizovao da imaju struju, vodu, tuš, toalet pa čak i besplatne obroke kao u javnoj…
Bulevari su ogromni kao što je i sam grad ogroman.
I ima mnogo zelenih površina.
Demonstrant.
Demonstranti ispred svojih šatora.
Evo ga i kamion-toalet-tušionica koji tamo stoji sve vreme.
A mogu da se kupaju i na ulici, u otvorenim ili zatvorenim improvizovanim kupatilima.
Krpica kol'ko hoćeš 🙂
Kupila sam dve marame sa zastavama sveta.
Šarm Bangkoka krije se i u tome što leži na obalama reke i što se transport sa jedne na drugu obalu odvija ferijima. Feri prevoz je jeftin i veoma intezivan. Rečni prevoz, uz laki metro, omogućava da Bangkok ipak bude…
Terasa kuće u kojoj sam odsela.
Ulica u kojoj se nalazi kuća gde sma bila smeštena i takođe privatna škola moje domaćice.
Izgled kuće spolja. Ne može lepo da se vidi, ali na spratu je zasebna drvena kućica, sa svih strana okružena terasom, koja je izgrađena pre 200 godina i danas ima ogromnu vrednost.
Unutrašnjost moje sobe. Supavan, moja domaćica, renovira kuću.
Mnogo debelih ljudi na ulicama Bangkoka. Debljina, bela koža, dugi nokti - ovde su znak prestiža.
Na jednom od ferija.
Kontrasti, kao i svuda u Aziji, posebno u Jugoistočnoj Aziji.
Supavan, moja domaćica i vlasnica privatne skole.
Ulaz u školu
Panoi sa dečijim radovima i fotografijama bivših đaka.
Bio je prvi školski dan pa je bilo dosta bumbara, klinaca predškolskog uzrasta. Tradicinalno, tog dana sva deca dolaze u tajlandskoj narodnoj nošnji.
Moja 'omiljena' pčelica -- Inge, kojoj je ovo bio prvi školski dan.
Postrojavanje i slušanje himne Tajlanda, pa himne škole, pa molitve.
Predškolsko je zapravo vrtić 🙂
Narednog dana dobila sam vodiče kroz školu. Već na prvi pogled je jasno da je reč o deci iz bogatog staleža - jer su sva dobro uhranjena.
Iznenadila sam se da se mnoge aktivnosti, najnormalnije, odigravaju napolju i da deca jednostavno sede na podovima. Izgleda d aje to normalno u ovom delu sveta kao što je normalno da se u svim zatvorenim prostorijama ide bos.
A ovo je čas fizičkog!
Supavan, mala Inge i ja, dan pred moj odlazak.
Jedna od kanala koji su turistička atrakcija.
Supavan me je povela u obilazak starih tajlandskih kuća duž kanala, ali s obale. Tu su kilometri ovakvih drvenih terasa kojima s emože šetati.
Ima i zanimljvih modela bicikala i bisaga 🙂
snezana: Divno!...
Bibinik: E, Snežo, ista ljubav prema stripovima i grofu Monte Kristu! Uživsm u čitanju...
snezana: Da, neverovatan dozivljaj kad se to vidi. Ali kazu da je Zion bolji, a tamo idem...
snezana: Bilo je moćno i lepi, ali i kao deja vu na momente....
snezana: Znači, da nastavim u istom stilu 😄...
