Pogled iz kamioneta u koji su me strpali na granici ne dozvolivši mi da vozim kroz džunglu do Daweia.
Kao, opasno je. Džaba sam im pričala da sam sama prešla Himalaje i pustinju Gobi.
Pri pogledu na te pejzaže, zaista mi je dolazilo da istrčim iz kamioneta ali pokušaji da nagovorim vozača da me naprosto negde ostavi, nisu pomogli.
U zemlji u kojoj vlada vojna hunta, svako mora da obavlja povereni mu zadatak, pa tako i moj vozač kome su na granici dali jasnu isntrukciju da me sprovede do Daweia i ostavi u hostelu.
Devojčica u malom restoranu u Myiti, mestu na pola puta do Daweia, gde smo stali da večeramo.
Večera sa pivom - 2$
Jutro u Daweiu
Jedan od desetine hramova
Aleja kojom se stiže do budističkog hrama. I muškarac u sarongu.
Hram
Na putu ka plaži
Od svih budističkih zemalja koje sam posetila, u Mjanmaru sma prvi put videla ove statue monaha gotovo ispred svakog hrama.
Pogleda na Andansko more u dlajini.
Kokosi, tj. ostaci od kokosa
Deca se ovde rado fotografišu i ne traže za to novac.
Plaža je gotovo prazna.
Linija plime i oseke.
Kilometri praznih plaža.
Pogled iz vode prema bungalovima-restorančićima na obali.
A sad - idem i ja u vodu!
Poziranje 🙂
Skoro sve prodavačice hrane i suvenira nose poslužavnike ili korpe sa robom na glavi.
Disciplina kičme 🙂
Pohovani rak i pivo = 2 $
Povratak sa plaže u hostel.
Gotovo svi hramovi su na vrhu brda.
Južno od Daveija, preko mosta.
Stupa
Čisto da se stekne utisak o veličini. A i d amahnem kad mi s eukazala prilika 🙂
Tzv. 'magistralni' put je po širini kao naši seoski putevi a i po kvalitetu. Ali sada se proširuje i duž celog puta mogu se videti radnici koji tucaju kamen, nasipaju ga, mešaju asfalt i kopaju na 39 C.
Policajac me je zaustavio da bi me legitimisao.
Teret na pikapovima se diže nekoliko metara uvis a odozgo sede putnici.
Magistralni put na jug.
Prva noć skrivenog kampovanja u džungli pošto je kampovanje strogo zabranjeno.
Jedno od najsiromašnijih naselja.
Sve spremno za proširenje puta.
Školarke u uniformama za školu. One stidljivije zaklonile su se kišobranima-suncobranima.
Ovi školarci su pak bili vrlo radoznali i raspoloženi za fotkanje 🙂
Nije mi dao da dremnem usred dana u njegovoj blizini, grrrrr
Dušica: Hvala Snežo za sve što nesebično dijeliš sa nama. Nego, idemo redom: - “U...
snezana: Upravo zbog toga što svi imamo unutrašnja previranja, o kojima se skoro nikada...
Tiva: Draga Snezana, mi smo deca svojih roditelja, a oni svojih. Matrice su slicne, al...
Assa: Ja sam prosto oduševljen tobom i svime ovim što radiš. Hvala ti što pokušav...
Alinga: Draga Snežana, sjajan tekst! Hvala za unutrašnji svet koji nesebično delite s...
