Prvi bicikl za moje putovanje oko sveta poklonio mi je prijatelj. To je bio jedan maunti bajk, star trideset godina. Koštao je oko 40 evra – prema rečima mog darodavca. Iako su sa njega ponekad otpadali delovi, prešao je 33,000 km natovaren sa 40 kg tereta. Njime sam se popela na Himalaje, na 5,416 m visok Thorung La pas, i prepedalala pustinju Gobi. Ostao je u Irktursku, 2014, kod drugog mog prijatelja, gde čeka da ga jednog dana, kada opet budem imala svoju kuću, dopremim nazad.
Drugi bicikl kojim sam nastavila kotrljanje poklonio mi je isti onaj prijatelj sa početka. Napravio ga je od delova sa više bicikala i lepo ga ‘našminkao’ i spolja. Problem sa njim je preveliki ram – a biciklisti znaju da se to ne može srediti. Kako bilo, kotrljali smo se taj bicikl i ja preko 10,000 km po tropima, na monsunskim kišama, po pesku i šljunku između indonežanskih vulkana, kroz magle Bornea… i stigli smo do juga Kine. Tu sam ga ostavila, došavši na Balkan kako bih promovisala svoju novu knjigu.
I negde usred tih tribina po ex-Yu, slučajno sam nabasala na hrvatske distributere putničkih bicikala. Reč po reč, mejl po mejl, i iz nekoliko radnji ponudili su mi popuste za kupovinu specijalizovanih touring modela. Budući da svoje putovanje finansiram od prodaje knjiga i od male stanarine, te da nemam sponzore za opremu i delove, to sam napravila crowdfunding kampanju na Indiegogo. Nazvala sam je „Zrno po zrno – bajs“, ili “1000 x 1$”. Suština tih kampanja je da veliki broj ljudi donira mala sredstva, a ja sam se odlučila za najmanji mogući iznos od 1 $, u nadi da će biti 1,000 donatora. Akcija je krenula odlično i za jedan dan prikupila sam 35% sredstava.
Ukoliko želite da se uključite, kampanja se nalazi na ovom linku.
Hvala svima!