Izbor šatora
Šator je kamperski krov nad glavom, nekoliko metara kvadratnih veštačkog materijala razapetog preko nosećih šipki ili ispod njih. Njegova prvenstvena namena je da nas sačuva i zaštiti od različitih vremenskih prilika, a prateća da nas sakrije od radoznalih pogleda. Sa njim u prtljagu, putnik je uvek nezavisan i slobodan. Dobar šator je lak za nošenje, jednostavan za rasklapanje, otporan na vremenske uslove i komforan čak i za duži boravak.
Šatori se obično dele prema nameni, strukturi, konstrukciji i veličini – što su ujedno i elementi koje treba da razmotrite pre nego što se upustite u kupovinu.
Namena
Namena se određuje prema dobu godine u kojem ćete koristiti šator.
Ako ćete kampovati samo u letnje vreme, na plažama i u topljim krajevima, tamo gde nema čestih padavina i jakog vetra, treba da izaberete letnji šator. Ovi šatori dizajnirani su za vruće i vlažne vremenske prilike, imaju mnogo mreža za ventilaciju i obično dve šipke koje nose konstrukciju.
Ako ćete kampovati tokom većeg dela godine, sve dok ne počnu visoki snegovi, tada izaberite trosezonski šator. Ovi šatori se konstrukcijski gotovo i ne razlikuju od letnjih modela, samo što su stabilniji i uvek dvoslojni. Mogu da izdrže veliku količinu padavina, snažne vetrove i oluje, a funkcionalni su i topli i tokom manjih snežnih padavina.
Postoje još i sezonski šatori za kampovanje tokom cele godine, na niskim temperaturama i u ekstremnim vremenskim uslovima. Kako su oni namenjeni iskusnim kamperima (visokogorcima, alpinistima, učesnicima ekspedicija), a kojima ovaj priručnik nije potreban, u daljem tekstu biće reči samo o prva dva modela.
Struktura
Po strukturi, šatori se mogu podeliti na jednoslojne i dvoslojne.
Letnji šatori su najčešće jednoslojni, zbog čega su veoma lagani. Tako će jednoslojni šator za jednu osobu najčešće biti lakši od kilograma, a za dve osobe iznosiće kilogram do kilogram i po.
Prednost jednoslojnog šatora je u njegovoj težini. Mane su brojne: ne može da izdrži obilne padavine, jake vetrove, veće hladnoće. Međutim, uz neke imprpovizacije, jednoslojni šator može postati skoro podjednako funkcionalan kao i trosezonski dvoslojni.
Trosezonski šatori obično imaju spoljašnji i unutrašnji deo, mada se proizvode i jednoslojni šatori sa „kapom“ – drugim slojem koji ih prekriva samo do pola. Njihova težina zavisi od veličine, ali za dve osobe se obično kreće od dva do tri kilograma.
Dvoslojni šator se sastoji od unutrašnjeg i spoljašnjeg sloja.
Unutrašnji sloj može biti od vazdušnog poliestera, poliamida, pamuka ili mešavine materijala. Neki modeli su mrežasti, delom ili u celini untrašnjeg sloja, od krova do poda. Na skupljim modelima unutrašnji sloj je vodootporno impregniran, što sprečava kondezaciju.
Iako se spoljašnji sloj može izrađivati od različitih materijala, svima im je zajednička jedna stavka – vodonepropusnost. Ako na etiketi na šatoru piše da je vodonepropusnost 1000 ml/mm3 ili veća, to znači da je taj šator nepromočiv. Da bi šator bio sto posto suv i pri najvećim padavinama, potrebno je da njegovi šavovi budu lepljeni.
Veličina
Šatori se izrađuju za jednu do pet (ili više) osoba. Najčešći modeli su za dve osobe, dok je veoma teško naći kvalitetan šator za samca. Prilikom određivanja veličine šatora, osim broja osoba koje će boraviti u njemu, treba da uzmete u obzir i to koliko ste visoki, kao i da li ćete samo spavati u njemu ili ćete ponekad provoditi vreme sedeći unutra.
Visoki ljudi trebalo bi da obrate pažnju na dužinu i visinu šatora, kako se ne bi desilo da spavaju dijagonalno ili sa nogama izvan, i da sede pogrbljeni. Tako, na primer, osobe preko 190 centimetara treba da izaberu šator čija je osnova poda preko 210 centimetara.
Bitan je i ugao pod kojim se šator sužva od poda do krova. Ukoliko je on veoma oštar, raspoloživi prostor unutra znatno se smanjuje. Tako će se desiti da spavajući, tarete glavom o bočni zid ili da sedeći, ramenima pridržavate krovnu konstrukciju.
Konstrkucija
Šatori se mogu podeliti na samonoseće, polusamonoseće i nesamonoseće.
Prvi su obično u obliku igloa, sa dve šipke polukružnog oblika koje se ukrštaju i preko njih se postavljaju slojevi šatora.
Polusamonoseći mogu da stoje sami ali da bi dobili svoj puni oblik, što znači prostor za kampera, moraju da se pričvrste kočićima u tlo. To nekad nije moguće na tvrdim podlogama, asfaltu, betonu, kamenju.
Nesamonoseći šatori su oblikom mnogo više prilagođeni telu spavača, pa su niži i uži, najčešće sa izdignutim delom za glavu a niskim delom za noge.
Prednost prvih je što se mogu postaviti svugde: na zemlji, pesku, asflatu, podu, dok se polusamonoseći i nesamonoseći šatori moraju kočićima pričvrstiti za podlogu.
Snežo priručnik je odličan . I ja planiram da nabavim opremu kako bih mogao da idem na višednevne bajs ture . Trenutno sam stao da sve kupim u intersportu najviše zato što često imaju popuste i mogućnost beskamatnog plaćanja na odloženo . Što se tiče šatora veoma se dvoumim . Odlučio sam se za McKinley šatore , ali prosto ne znam koji da odaberem . Dvoumim se izmedju modela Kea 3 , Nevada 3 , Flinduka 3 . Svi su dvoslojni sa istom nepropustivošću od 2000 mm direktno i 10000 mm na zemlji . Razlika im je u težini (… Read more »
Ako su svi isti, onda onaj najlakši, Zavisi od toga koliko nosiš tereta, ali kilogram i po nije mala razlika. I 3 kg je mnogo za šator za jednu osobu. Sva tri modela koja si naveo su za tri osobe. To je premnogo. Ako sad nije neki izbor šatora za dve osobe, biće na proleće, vredi sačekati. Moje mišljenje :
Hvala na pohvali. poogledaj i https://www.snezanaradojicic.com/korisno/saveti-za-cikloturing/
Zaboravio sam da kažem da uvek vozim sa drugom ,a možda bi nam se još neko priključio pa rekoh da pazarim šator za 3 osobe 🙂 Hvala na savetu .
Onda okej, podelite šator na dva-tri dela: jedan nosi spoljašnji sloj, drugi unutrašnji a treći šipke – tako rade cikloturisti kad ih je više.