Moja Bottecchia
Ove subote su se njegovi titanijumski točkovi prvi put zakotrljali beogradskim ulicama. Ispod ružnog i neuglednog habitusa, od bezmalo neuništivog hrom-molibdena pretočenog u mišićave Columbus cevi, samo će cikloputnici prepoznati muskulaturu sazdanu za duga putovanja, ona do kraja sveta (a možda) i nazad. Ostali će ga pogledati prezrivo, zapitavši se ko još vozi takav krš. Ali, ko zna — zna.
Dakle, ovo je moj maunti bajk Bottecchia 883R, model Oasis:
S osmehom ponavljam to: „Botekija Oaza“, milozvučna imena koja me neodoljivo asociraju na neka mesta iz mašte, na strastvene operske arije, na beskrajnu pučinu, na pustolovne i viteške romane…
Zar nije simbolično, i ujedno obećavajuće, što će moja prva inostrana tura ovim biciklom biti baš na Siciliji?
.
.
.
titan
čim ste se ugledali
odmah ste se spazili
i za ljubav zaigrali
a od miline se i zaplakali
botekija, kao je to romantično
u srcu mišić zaigra haotično
osmeh sa lica siđe
dok moj dragi botekija ne dođe
hladan kao titan
lepo satkan
vodi me, tvoja sam
na kraj sveta a možda i nazad….
😀
moram da pitam,
sta je titanijumsko na tockovima?
Haha, dobro pitanje. Meni su rekli da su felne titanijumske pa sam to i napisala, po sistemu: ako su lagali mene, i ja lažem vas. S vremenom se ispostavilo da su me izgleda zaista lagali, jer su mi skoro svi serviseri rekli da nema šanse da su titanijumski. ali i pored toga se dobro drže, za sada 🙂
O draga moja beše to davno…sad sam te i prisvojila 🙂