I'm not rich enough to buy cheaply

‘Eebeš više Kineze i večite improvizacije. Zadatku treba pristupiti krajnje ozbiljno i finansijski (ne)odgovorno, jer ako se sama za sebe i opremu svoju ne postaram — ko će, budući da se i u mom slučaju obistinjuje ona davnašnja: „Svi sponzori nikom ponikoše“.
Izbor neophodnih komada dobre opreme za dugo pedalanje počinjem, logično, od izbora dobrog bicikla. Za njega će se pobrinuti moj drug Aleksandar Erski. Čim saznam koji bajk  — i to za DŽ! — mi je namenio, kačim fotke i detalje.
Što se ostalog tiče, razmišljala sam shodno onoj našoj staroj listi prioriteta: „u se, na se i poda se“.  O „u se“ ću razmišljati „sutra na Tari“, hoću da kažem, tokom svakodnevnog pedalanja. Ali, šta mi je to baš, ali baš neophodno za „na se“ i „poda se“?
Najpre, a ne odmičući se od bicikla mog nasušnog, dobro sedalo. A tu nema šta mnogo da se razmišlja — Brooks je jedan, kao i Gluteus Maximus koji treba sačuvati od osipa, žuljeva i kojekakvih drugih boljki. Dakle, preko prijateljice prijateljičine prijateljice, koja živi u Londonu, iliti na licinom mestu izrađivača ovih glasovitih sedala, naručila sam model B17 Special. Šta reći na cenu od 120 €, osim — blagoguzje iznad svega!
I dalje ostajući pri biciklu i neophodnoj opremi za Njega, kupila sam apsolutno i ultimativno vodonepropusne bisage. Ne, ne Orltieb, jerbo za njih ipak nemam dovoljno novca, nego Crosso, skoro identični proizvod naše slovenske braće Poljaka. Preko druga Igora Ralića, naručila sam prednje i zadnje Dry bisage, što zajedno dođe oko 140 €. Dvoumila sam se oko boje budući da je srcu mome crvena neuporedivo draža jer, ajmo svi u glas: „Crvena je boja  ljubavi“.
Međutim, setila sam se jednog starog komentara Oca Ciklonauta, druga Joneta, usmeno izrečenog: „Treba biti što neprimetniji“ zbog divljeg kampovanja i svačega-nečega još što će mi se kasti samo. Priupitah  i pomenutog Igora i još neke ciklo-skitnice belosvetske, i svi se složiše. Znači, crne bisage. Pa dobro, crna itekako ide uz moj škorpionski karakter, a nije od zanemarljivog značaja ni to što će mi se bisage uklapati sa bilo kojom bojom bicikla — žensko ostaje žensko, čak i kad hoće da pedala oko sveta.

Izuzetak će biti srednja vreća. Opet po savetu Joneta, umesto Crossove srednje vreće, opredelila sam se za Ferrino Aquastop XL.  Razlika u ceni je neznatana u korist Ferrina, ali presudila je dužina — čak je 15 cm duža! A u Gori su mi, kao članu Planinarskog saveza, odobrili i 10% popusta (nisu primetili da mi je knjižica ove godine ostala neoverena).
Toliko za sada o „na se“ za Njega.
Da vidimo šta ću ja to „poda se“ dok budem spavala. A spavaću veći deo vremena na Majčici Zemlji, ispod šatora.  Zato mi treba dobra podloška, ne dobra, nego najbolja —  što deblja kad se naduva i što lakša kad se izduva.
U slučaju Mamutovog novog podmetača zauvek je opovrgnuta ona stara „Nikad dva dobra zajedno“. Debljina je 7,5 cm, a spakovan teži svega 570 gr. Ni oko toga se nisam mnogo premišljala, jer — sve dajem za dobar san. Otišla sam u Iglušport, kupila ga i već prve noći isprobala (u stanu, na podu, dakako). I sad pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću tvrdim da vredi svaki cent od 150 € koliko sam ga platila. Evo i videa o tome „čemu to služi, a uz to i radi“: watch?v=LAsUPwRj0Nw
Mada se nadam da neću pedalati sama, jer toliko luda ipak nisam, treba misliti i o sopstvenom krovu nad glavom, iliti: „Sve svoje (sa) sobom nosim“. Čak i u slučaju eventualije da se srećno zaljubim u nekog druga s kojim ću pedalati, treba imati svoja četiri zida, dvoslojna, sa dobrim temeljom (čak 5.000 mm vodonepropusnosti), laganom samonosećom konstrukcijom (sve đumle teži 2,58 kg) i, zlu ne trebalo, dva ulaza / izlaza. A mesta za još jednog, nakon srećnog zaljubljivanja / mirenja, koliko hoćeš. Naziv doma moga je Sande / TO1005 (napravili opet braća Sloveni, ali ovog puta Česi), a koštao me je oko 55 €, računajući i onih 10% popusta. Gde to ima? Bilo u Gori, ali više nema, a ka’će biti ponovo — ne znamo.
Negde usred svih ovih kupovina, podsetih se i toga da sam ja kao neki spisatelj, s objavljene dve tanušne knjižice za dve decenije, što će reći — fakultativni, ali s čvrstim obećanjem datim sebi da ću ubuduće revnosnije beležiti svoje neprocenjivo vredne misli i sve one indijanadžonsovske avanture koje (ne)ću doživeti u budućnosti, nadam se. Čerez ili radi toga, neophodan mi je jedan laptop. Naposletku, treba negde pohranjivati i silne fotografije koje ću tijekom putešestvija praviti, a kojih će izvesno biti (što za pisanija baš ne smem sa sigurnošću ustvrditi). Dakle, laptop, ali što manji i što jeftiniji. Ko god nešto iole zna o elektronskim napravama, jasno mu je da je to dvoje nespojivo, jer što je manji, uređaj mislim, to je skuplji. Ali Srbi svemu dohakaju, pa i odnosu veličina-cena,  te tako, zahvaljujući aukcijskom sajtu Limundo, izlicitirah ja Asus Aspire One, 2008. godište, za celih 110 €. Mali je baš sladak (je**te!), ama nestašan, jer samo gleda kako da negde ukrade vajrles signal.
O ostalim prekopotrebnim sitnicama, koje odeću, obuću i koješta još znače, nakon narednog izvlačenja mene kao glavne dobitnice Lota.
.
.
.

Subscribe
Notify of
guest
6 Comments
most voted
newest oldest
Inline Feedbacks
View all comments
Snežana
Snežana
10 years ago

Hvala, Čedo. Nadam se da ću uskoro na ovim stranicama pisati prve izveštaje sa puta 🙂

Mirjana Kambodža
Mirjana Kambodža
5 years ago

Oooo valjda sam konačno našla početak 🙂

darko
darko
4 years ago

i ja vala jedva nadjoh pocetak

igor
igor
10 years ago

Svaka čast na detaljnom opisu opreme, ovako nešto mi je trebalo kao početni vodič, a ovo je više nego dovoljno! 🙂 Hvala.

Cheda
Cheda
10 years ago

Vrlo smeo poduhvat,zelim ti uspeh u ovom hrabrom poduhvatu.

Snežana
Snežana
10 years ago

Drago mi je, Igore, da ti je pomoglo. Ja sam zaista stalno nešto improvizovala, tipa: jednoslojni šator težine 0,9 kg + cerada za slučaj kiše, pa mi se onda hvatao kondenz, da ne govorim što mi je šator bio premalen i uvek sam morala da spavam dijagonalno :o) A koliko sam tek imala probušenih kineskih dušeka koje sam koristila umesto podloški! Imala sam i neke solidne podloge, od 3 cm, ali su bile teže i kabastije od ove. I tako, da ne nabrajam… Na kraju, jeftinije bi mi bilo da sam odmah kupila kvalitetne, iako skupe, osnovne stvari.

6
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x