Da je ovo roman…
Kad dole, u Astakosu, naletim pravo na Brajana. Stoji i priča s nekim Grkom ispred kafića. Mislila sam da je već uveliko na Peleponezu, kako je i planirao. Imao je dva dana prednosti u odnosu na mene, tako smo se bili dogovorili rastajući se. Jer oboje moramo obalom, zbog zime.
Da je ovo roman, sada bi usledile stranice i stranice koje govore o našem ponovnom susretu: slikovito bih opisala naše izraze lica, gradirala dijaloge vešto biranim rečima, zabeležila svaki detalj prepun nagoveštaja i značenja; dramatizovala bih scenu u kojoj me pita da li želim da te večeri kampujemo zajedno, te drugu, sutradan, kada mi predlaže da narednih dana ponovo vozimo skupa; prenela bih moje unutrašnje monologe dok se kolebam i onda prihvatam, zabeležila duge razgovore koji su potom usledili, rekla koju o strahu od ponovnog povređivanja, kao i o naporima da odbacim sujetu i ponos; posebno poglavlje posvetila bih novogodišnjoj noći u kojoj smo ponovo postali par, naglašavajući simboliku prvojanuarskog početka. I svašta bih još napisala na stranicama tog romana.
Za stranicu bloga dovoljno je reći da oboje želimo da nastavimo dalje zajedno. Dokle — ko to može da zna. Ne znamo čak ni kako — jer ni u običnom životu često nije lako a nekmoli u ekstremnim uslovima, svakoga dana po dvadeset četiri sata, i tako mesecima. Ali izgleda da polako učimo.
Woooow!
Ko zna zasto je to dobro! Imaj vere da sve ima svoj razlog! Srecno na dalje!
Hvala, Anonimus 🙂
Ja u šali kažemm da je moj život počeo da liči na pr(a)vu biciklističku sapunicu 😉
Sjajno pises! Nadam se da cemo u ovoj sapunici jos duuugo dugo da uzivamo i verujem u happy-end.
Haha, prava sapunica. Hvala na čitanju i komentaru. Delimo ista nadanja.
Hristos se rodi!!!
Kada ste se pre desetak dana razišli pomislio sam da je to, sasvim izvesno, kraj puta. Onda sam se par dana čudio tvojoj upornosti da nastaviš, mislio sam da nastavak i nije baš dobra ideja… a onda preokret. Valjda zbog ovakvih stvari kažu da hrabre prati sreća… ili ipak hrabri sami prave svoju sreću??? Kako god, iskreno se radujem što nastavljate dalje… pozz & say hello to Brian.
Vaistinu se rodi!
“Valjda zbog ovakvih stvari kažu da hrabre prati sreća… ili ipak hrabri sami prave svoju sreću???”
Dobro pitanje, ali ko će ga znati. Ja sam samo mislila i osećala da od nečega tako velikog kao što je san ne smem tek tako da odustanem.
Joooj! <3 divno! Hrabra Snežano!
Samo napred!!! 😉
Ljubice, hvala!
Draga Sneki, Odnedavno tek (zafaljujuć’ Amitzu) pratim tvoj blog i hvala mu na tome. Neću ti pisati koliko je super to što radiš jer si to čula milijardu puta do sada. Ali super je 🙂 i u ime svih nas majki koje ne možemo da ostavimo naša čeda i otisnemo se ja sam ti zahvalna što slediš tvoj san. Nego ovo… negde pre tri posta (oko Lefkade, jer sam sad tu stigla…) mi pade na pamet kako nigde nisi napisala šta bi od Brajana, kad ono on ovde opet ispliva :). Pa za mene neupućenu, samo u tri crtice –… Read more »
Svetlana! pa ne možeš da preskačeš stranice 🙂 Sad ide najzanimljivije :p Šalu na stranu, ništa ne biva odjednom ni preko noći. Mi smo raskinuli još u Rumuniji pa nastavili skupa jer tehnički nismo mogli da se odvojimo zbnog opreme, da bismo se do Beograda opet smuvali i onda produžili zajedno. Potom me je opet ostavio tad u Albaniji, bez objašnjenja, a nakon ovog slučajnog susreta bili smo zajedno još dva meseca i onda definitivno raskinuli. Ja do danas ne znam njegove razlog(e). Koliko znam, on je još uvek u Antaliji gde smo se i razišli. Ispostavilo se da ima… Read more »
Sneki, milice 🙂 ne preskačem ništa više veruj mi 🙂 🙂 🙂
Sedim i čitam sve po redu, još nisam stigla tako daleko (krenula sam od početka, kao i ti).
Što se Brajana tiče, samo je on bio na gubitku bejbi 😀
Čitam dalje (taman sam prošla Kapadokiju!) pa se javljam ponovo!
Hvala na tome 🙂
Brajan je imao drugacije planove od pocetka, samo sto ja to nisam odmah shvatila. Ne znam da li je on na gubitku, ali meni je neuporedivo bolje otkad sam sama. Mnogo me je iscimao.
Pozz!
Kakve je planove imao od pocetka, moze li pojasnjenje molim? Da li je hteo samo da se poigra as tobom zbog mini avanture bez namere da u tome istraje?
Kako ja to mogu da znam? 🙂
Rekoh idem malo do Sneže na blog vidjeti ima li novosti. 🙂 Pažnju mi privuče novi komentar na staru objavu s kraja, sada već davne 2011, iz vremena kad ti je Brian malo bio, pa malo nije bio suputnik. Koliko si kilometara, ljudi i iskustava nakupila od tada, cijeli jedan kontinent! 🙂
hej-hej, pa lepo je videti i tebe ovde 🙂
Ja sam se nešto baš ulenjila kad je reč o pisanju. Ali uskoro idem na turicu na Tajvan, pa će biti novih putopisa.
I da, daleko je ta 2011… vekovima daleko 😉
Pa napisa iznad da je imao drugacije planove od pocetka
Mrzi me da čitam svoj tekst od pre šest godina, ali ne verujem da sam to tvrdila, to je bila jedna od pretpostavki ostavljene i povređene žene. Potpuno uobičajena i za konvencionalne relacije.
Snezana 6. 9. 2013 at 10:12 – Reply
Hvala na tome 🙂
Brajan je imao drugacije planove od pocetka, samo sto ja to nisam odmah shvatila. Ne znam da li je on na gubitku, ali meni je neuporedivo bolje otkad sam sama. Mnogo me je iscimao.
Pozz!
Goxi, a šta je poenta ovoga? U čemu je štos i zašto si se uhvatio toga?
Evo, da ponovim šta sam napisala pre nekoliko dana, a ne pre 4-5 godina:
“…to je bila jedna od pretpostavki ostavljene i povređene žene. Potpuno uobičajena i za konvencionalne relacije.”
Akcenat je na boldiranim rečima. Sigurna sam da imaš više od 15 i da baštiniš slično iskustvo u svom životu, samo u odnosu na neku devojku/ženu.