Najzad u Turskoj

Imali smo sreće da je koreanska grupa, pun autobus turista, želela takođe da pređe ferijem u Tursku, a kasnije smo saznali da su ih juče vratili iz luke otkazavši plovidbu zbog oluje. Danas su talasi tek neznatno manji, ali Koreanci su bili uporni i feri je isplovio. A na njemu i nas dvoje, jedinih dvoje putnika van turističke grupe. Entuzijasti koji prvog februara, dok u Atini i mnogim gradovima na Sredozemlju pada sneg, hoće da pedalaju po turskoj obali.
U Češmiru je vetar neuporedivo slabiji, a sija i sunce, pa nam se vreme čini gotovo prolećnim iako je svega sedam stepeni. Raskravljeni, obilazimo češmirski zamak i arheološki muzej.
Brbljivi vodič, pravi Turčin i izgledom i po tome što se obraća isključivo Brajanu dok mene potpuno ignoriše, više je raspoložen da mog saputnika podučava turskom jeziku nego da nam ispriča nešto o češmirskoj istoriji. Srećom, tu su štampani vodiči a i objašnjenja uz muzejske eksponate veoma su iscrpna.

Zamak je sagrađen u 15. veku kao odbrambena kula od pirata, ali najburniji period beleži u vreme Rusko-Turksih ratova, odnosno vladara Katarine Velike i Bajazita II. Liku potonjeg posvećeno je pola muzejske izložbe, što ne čudi, ali zašto je ruskoj carici posvećena druga polovina? Zar nije čudno da se neprijatelju da toliko prostora?
Tim, očito dobirnim pitanjem, uspevam da privučem pažnju našeg vodiča. Na lošem enegleskom objašnjava nam da je uprava muzeja to uradila smatrajući da je Katarina bila zanimljiva ličnost, posebno zbog svojih seksualnih apetita — imala je 26 ljubavnika! I vodič nas upućuje na pano na kome su oni poimence pobrojani. Jedan je živeo svega šest meseci! uzvikuje Turčin. Na kraju nam pokazuje karikaturu nekog Francuza iz 18,. veka, na kojoj Katarina stoji jednom štiklom u Rusiji, a drugom nogom je iskoračila na tursku teritoriju, dok joj Francuzi, veselnici, vire ispod suknje i, očekivano, dvosmisleno komentarišu njenu veličinu.
Toliko o češmirskoj istoriji i detaljima koji se pamte.
***
Ako u Turskoj prihvatiš svaki poziv na čaj, nikada nećeš stići nikuda — rekao je neko, ko veoma dobro poznaje gostoljubivost ovog naroda.
Stali smo na pumpi samo da bih otišla u toalet i dok sam izašla, a jedan radnik je već bio pozvao Brajana na čaj.
Ušli smo u sobičak gde su dečkić i muškarac.
Merhaba! — pozdravismo ih.
Merhaba! — otpozdrave nam, sa širokim, srdačnim osmesima.
Ustupaju nam stolice pored grejalice i odmah prinose čaj i kutiju šećera.
Radnik koji nas je pozvao zove se Mehmed i uskoro se ispostavlja da je najstariji od svih zaposlenih, kojih ima pet, šest, sedam, deset… — samo ulaze, izlaze, zadržavaju se kraće ili duže, a Mehmed svakome, kako ga ugleda, pruži šolju čaja. On je kurd iz Merdena, mesta na tursko-iračko-sirijskoj granici, a i ostali zaposleni su iz istog grada i u srodstvu s njim. Pre dvadesetak godina napustio je Merden u kome s tada veoma teško živelo. Najpre je otišao u Istanbul, a potom došao ovde, u Ilidžu, pored Češmija. Na pomen truske prestonice, sav se ozari i brk mu se smeši. Ne krije da mu je tamo ostalo srce.
A Mehmed o srcu zna dosta. Kaže, nema srca u osoba koje kraj pune sofre i skupog ića s lica ne skidaju namršteni izraz; dok sa naših ne silaze osmesi iako je pred nas izneo samo čorbu, pastu i sos, a od pića čaj. I samo nam je ponudio da se istuširamo u njihovom kupatilu nakon što smo ga upitali da li u Ilidži postoji hamam. ‘Samo’!
Smejemo se, naravno. U neverici smo da smo se ugrajali, okupali i najeli iako ništa od toga nismo ni očekivali ni tražili. Kakav je ovo samo doček, Turska! Srdačnije i prijateljskije teško da može. Čok tešekur edijorum! Hvala, mnogo hvala!
 

Subscribe
Notify of
guest
6 Comments
most voted
newest oldest
Inline Feedbacks
View all comments
Nevena
Nevena
10 years ago

U komentarima jednog od prethodnih postova si rekla da si mislila da ovo čitaju samo tvoji najbliži. Grešiš!
Pratimo tvoje putovanje od kada si ga najavila na blogu B92. I zavidimo ti. Mnoogo!
Ja sam svoj avanturistički duh kanalisala kroz neke druge, manje zahtevne, po pitanju porodice, aktivnosti, ali mi još tinja želja za tim u šta si ste se vi upustili. U lepim momentima uživajte sami. A kada vam je baš teško, mislite na nas koji vas pratimo preko ovih izveštaja i želimo, zajedno sa vama, da vam poduhvat uspe. Zbog vas, a malčice i zbog nas.

Snezana
Snezana
10 years ago
Reply to  Nevena

Nevena, hvala puno na ovim recima podrske. Ceo dan su me drzale u ekstra optimistickom raspolozenju. Ne umem da objasnim koliko mi znace ovakvi komentari. Radim ovo zbog sebe, naravno, ali zaista je podsticajan osecaj da to znaci jos nekome, da ljudi vole to sto radis i da te podrzavaju. Hvala veliko!
Lep pozdrav iz Izmira

nikola
nikola
10 years ago

Draga, hrabra ženo, Pratim svaki tvoj korak kao i mnogi drugi koji bi to isto radili, ali nisu mogli, smeli, znali… Iskreno sam ponosan što si i pre ovoga postala deo moga univerzuma. Nisam ti pomogao pre polaska, nešto mi se nije dalo ili sam opet, po običaju, lako poverovao da sve mogu. Ali, znao sam, sigurrno, da si ti odlučila. I znao sam da te ništa neće zaustaviti. Čak ni odsustvo velikih sponzora i zanimanje “važnih” ličnosti. To će sve doći na kraju puta. Tamo oni čekaju. Da nagrade, da se slikaju, da ti okače znamenja i prošetaju po… Read more »

Snezana
Snezana
10 years ago
Reply to  nikola

Hvala, Nikola, na lepim recima.
Pozdrav iz Izmira

Vesna
Vesna
9 years ago

Са великим закашњењем, ако се тако може рећи, сазнала сам за тебе, али од тада свакодневно надокнађујем пропуштено. Читам, као и сваки штребер, све редом, од почетка. Стигла сам до Турске 🙂 Путописи су феноменални, фотографије такође, али мени је најбоље од свега то што ти стварно постојиш и возиш тамо негде далеко, на крају света… Свакодневно ти упућујем најлепше жеље и молитве, за тебе, одлично здравље, племените људе да ти се нађу на путу, за добро време, ветар у леђа, за сву срећу да буде уз тебе.. Желим да те упознам једнога дана… у Београду, или негде у свету,… Read more »

Snezana
Snezana
9 years ago

Draga Vesna, ovo je mnogo lep i podsticajan mejl! Hvala ti veliko na čitanju i ovim rečima. Mnogo mi je simpatična opaska “da negde postojim” – znaš kako se kaže u šali: ludo to pa živi (negde) 🙂
A poruka koju pominješ je od mog poznanika Nikole i zaista jeste jedna od najlepših koje sam dobila tokom putovanja. Čovek me poznaje i gotivi a i pisanje mu je struka 🙂 Drago mi je što si me podsetila na njegovu poruku — pročitana s ove vremenske distance, znači mnogo.
Hvala ti još jednom na lepim željama

6
0
Would love your thoughts, please comment.x