Anamur i Mamurije kalesi
5-6. mart
Naziv Anamur zvučao mi je francuski i ljubavno, ali nakon guglanja, ispostavilo se da je u pitanju grčka reč za vetrenjaču – “anemourion” (aνεμούριον), koja je mutirala. Tačni razlozi za takvo ime izgubljeni su u vremenu, a ono što danas ne podleže nikakvoj sumnji je da je Anamur najjužnija tačka Turske i nezvanična prestonica banana i kikirikija.
Put dovde bio je dosta naporan, sa mnogo strmih uzbrdica, po podlozi prekrivenoj zemljom i šljunkom, budući da su u toku radovi na proširenju magistrale. Stoga sam odlučila da ću pauzirati jedan dan.
Kamp naselje Dragon (a tu je i Paradiso) nalazi se šest kilometara jugoistočno od grada, tik uz tvrđavu Mamurije Kalesi. Cena za šator za jednu osobu, sa upotrebom kupatila i vajrles konekcije, ista je kao i svuda na obali — 10 TL (1 evro = 2,35 TL), ali uz malo cenjkanja, ugovorila sam dve noći za 15 TL.
Provera vremenske prognoze na internetu uverila me je da sam donela pravu odluku, jer su za naredni dan predviđene obilne padavine a turski meteroolozi ne greše.
I sutradan, dok kiša dobuje po mom šatoru, ja se izležavam na dobroj podlošci (koja, nuto čuda, ne ispušta vazduh) surfujući. Otpisujem na mejlove (hvala svima koji mi pišu), sređujem galeriju fotografija, čitam onlajn Andrićevu priču “Panorama” o dečaku koji mašta o dalekim zemljama i gradovima (čudno da je nikada ranije nisam čitala).
Kad leđa počnu da me bole od izležavanja, prihvatim se čišćenja Primusovog gorionika. U tome mi pomaže vlasničin muž koji ima najveću kolekciju alata što sam je ikada videla. Potom svi zajedno ispijamo čaj i kafu, tek testa radi.
Utom prestaje i kiša, čini se nakratko, pa zato požurim da iskoristim vreme da obiđem utvrđenje. Po savetu vlasnice kampa, na kulu se penjem s plaže, zaobilazeći zvanični ulaz gde bih morala da platim.
[title size=”2″]Mamurije Kalesi[/title]
[images lightbox=”yes”]
[image link=”https://lh4.googleusercontent.com/-AgToOHAeaQg/T1YW9xm-q8I/AAAAAAAAglM/lJkShc9727s/s512/DSCF5667.JPG” linktarget=”” image=”https://lh4.googleusercontent.com/-AgToOHAeaQg/T1YW9xm-q8I/AAAAAAAAglM/lJkShc9727s/s512/DSCF5667.JPG”]
[image link=”https://lh4.googleusercontent.com/-nXpjVHb-gLs/T1YWuVMolsI/AAAAAAAAgk0/PtcN0LXCk9w/s512/DSCF5662.JPG” linktarget=”” image=”https://lh4.googleusercontent.com/-nXpjVHb-gLs/T1YWuVMolsI/AAAAAAAAgk0/PtcN0LXCk9w/s512/DSCF5662.JPG”]
[image link=”https://lh4.googleusercontent.com/-UiohdRqebVQ/T1YWxdR0PtI/AAAAAAAAgk8/gEffARy3WU4/s512/DSCF5663.JPG” linktarget=”” image=”https://lh4.googleusercontent.com/-UiohdRqebVQ/T1YWxdR0PtI/AAAAAAAAgk8/gEffARy3WU4/s512/DSCF5663.JPG”]
[image link=”https://lh3.googleusercontent.com/-vIipx40iZ-s/T1YWaPTMaQI/AAAAAAAAgkQ/FycoyQ4BBKs/s512/DSCF5655.JPG” linktarget=”” image=”https://lh3.googleusercontent.com/-vIipx40iZ-s/T1YWaPTMaQI/AAAAAAAAgkQ/FycoyQ4BBKs/s512/DSCF5655.JPG”]
[image link=”https://lh3.googleusercontent.com/-OZqtOFlSCPc/T1YYnibqQTI/AAAAAAAAgm4/QB8fjEhDPRc/s512/DSCF5681.JPG” linktarget=”” image=”https://lh3.googleusercontent.com/-OZqtOFlSCPc/T1YYnibqQTI/AAAAAAAAgm4/QB8fjEhDPRc/s512/DSCF5681.JPG”]
[/images]
U trećem ili četvrtom veku, u vreme Rimljana, ovde se nalazilo utvrđenje. Kasnije, u doba Vizantisjkog carstva, ono je dograđeno i prošireno za potrebe krstaša koji su ga koristili kao stanicu u svojim pohodima ka Svetoj Zemlji. Godine 1221. preuzeli su ga Seldžuci koji su ga obnovili i dali mu današnji izgled.
A on je impresivan. Duž zidova u dva reda kojima je opasan izdižu se čak 39 kula, a unutra su tri ogromna dvorišta. U jednom od njih početkom 14. veka podignuta je džamija s minaretom, iz koje pett puta dnevno slušam imamovo pevanje, zapravo snimak, koji je verovatno jedan od najdužih poziva na molitvu koje sam čula u Turskoj — traje više od pet minuta. A kako hodža nimalo nije muzikalan, to me njegovo falširanje prilično iritira.
Šetam okolo, zagledam i fotografišem duže od sata, sve dok ponovo ne počne kiša. A onda se spustim na plažu pa natrag u moj šator, moj kalesi.
Fotografije su ovde.
Pet puta se poziva na molitvu, ne šest 🙂
[ako je bilo šest javljanja, onda je jedno bilo ili objava smrti ili nešto kao pomen]
Do sada sam živeo u ubeđenju da mi imamo najnemuzikalnijeg imama, ne znam da li si onomad obratila pažnju na njega. Srećom taj naš je istovremeno vozač dolmuša (mini busa, za one koji ne znaju), pa uglavnom zbrza ezan (poziv na molitvu), koji ne liči ni na šta. Vidim ima i gora kombinacija nemuzikalan, ali uporan 🙂
Hvala na ispravci, izmeniću sad.
A pamtim vašeg imama, no ovaj odavde je zeznuo vek. Da se ne bojim da ne povredim nečija verska osećanja, rekla bih da se dernja ko da ga kolju. I lepo se čuje da uživa u tom urlanju. Mislim, grrrrr 😛