pratim ovo Vaše pedalanje ….i iskreno “svašta se susreće” …za par dana Vama se dogodi …što statični “ceo život” napabirčit’ neće …gđo Radojičić ….alal!
Južnoamerikanci u generalu, često žele da te upozore na opasnost, a onda se to zbog loše komunikacije pretvori u paranoju. Nisam imala takva iskustva u Čileu, ali jesam u Argentini i Kolumbiji. I baš znam taj osećaj, kad pomisliš “ma nema šanse, vidi kako su svi divni”, ali ti crv sumnje ne da mira i onda si sva kao na iglama i čekaš samo da ti se neko sranje desi. Baš je čudan taj osećaj. Ne znam šta je razlog tome… možda što su te zemlje i predeli toliko divlji, da negde podsvesno pomisliš da i ljudi mogu takvi biti…… Read more »
Ja uvek menjam mesto na najmanji znak mogućih problema ili sumnju. Ovde čak nisam odmah ni poverovala, a inače bih uvek odmah poverovala (ako bih tako razumela poruku, kako sam je razumela). Na ta upozorenja kao što si ti dobila isto nikad ne reagujem. A to što kažeš za Latinsku, ja bih rekla da je najveći doprinos filmova koji upravo to imaju kao opšte mesto: zbližili se sa tobom, a onda te opljačkali. Sinoć mi lik odavde, iz Talke, priča da tako i rade lokalci, ali se lako prepozna jer su previše prijateljski nastrojeni. E sad, to previše je upitno,… Read more »
Spes
3 years ago
Pošto je statistika u pitanju, znači da ti se do kraja Panamerikane ništa loše neće dogoditi. <3
2x sve citala da vidim da mi sto nije promaklo….trazila sam uverljivije da si na sigurnom
Zadnja rečenica me opustila kao tebe…milo moje od akcija dete….pusa…
Interesantan način sečenja pileta.Da nisi sve tako slikovito opisala,na fotografiji sigurno ne bih dešifrovala šta se to roštilja,a zaličilo mi na deo praseta,hahaha. Kad prethodne situacije izazovu stresna osećanja,ovakav kraj uz roštilj i pivce je pravo uživanje i opuštanje za kvalitetan odmor i dobar san.Veoma lepa priča 🙂
Hvala na divnim tekstovima. Baš je lepo čuti da ste nakon nadljudskih napora i peripetija došli do oaze prijateljskih ljudi. Kao što i sami kažete svet je pun kvalitetnih ljudi – problem je samo što su manje vidljivi od onih drugih. Sa velikim interesom pratim vaš put i želim vam, u ovoj fazi, uspešan put do Santijaga. Srdačan pozdrav.
Natasa Rodic
3 years ago
U Čileu, bilo gde van naseljenog mesta, neki tamo čovek na nekom velikom imanju od nekoliko hektara, svuda ograde i zaključano, noću zatekne nekoga u šatoru. Taj neko našao, od ovolike kugle Zemlje, baš tu da razapne šator i spava u mraku, neko iz Srbije, Jugoslavije, čovek ne izgleda miroljubivo, drži štanglu, pričaš mu o Aljasci, karantinu itd.zamišljam scenu…mislim, zamišljam kako je čudno što je poverovao u tu priču…Sjajno.
pratim ovo Vaše pedalanje ….i iskreno “svašta se susreće” …za par dana Vama se dogodi …što statični “ceo život” napabirčit’ neće …gđo Radojičić ….alal!
Moguće,moguće 😁
Južnoamerikanci u generalu, često žele da te upozore na opasnost, a onda se to zbog loše komunikacije pretvori u paranoju. Nisam imala takva iskustva u Čileu, ali jesam u Argentini i Kolumbiji. I baš znam taj osećaj, kad pomisliš “ma nema šanse, vidi kako su svi divni”, ali ti crv sumnje ne da mira i onda si sva kao na iglama i čekaš samo da ti se neko sranje desi. Baš je čudan taj osećaj. Ne znam šta je razlog tome… možda što su te zemlje i predeli toliko divlji, da negde podsvesno pomisliš da i ljudi mogu takvi biti…… Read more »
Ja uvek menjam mesto na najmanji znak mogućih problema ili sumnju. Ovde čak nisam odmah ni poverovala, a inače bih uvek odmah poverovala (ako bih tako razumela poruku, kako sam je razumela). Na ta upozorenja kao što si ti dobila isto nikad ne reagujem. A to što kažeš za Latinsku, ja bih rekla da je najveći doprinos filmova koji upravo to imaju kao opšte mesto: zbližili se sa tobom, a onda te opljačkali. Sinoć mi lik odavde, iz Talke, priča da tako i rade lokalci, ali se lako prepozna jer su previše prijateljski nastrojeni. E sad, to previše je upitno,… Read more »
Pošto je statistika u pitanju, znači da ti se do kraja Panamerikane ništa loše neće dogoditi. <3
Nadam se 😊
2x sve citala da vidim da mi sto nije promaklo….trazila sam uverljivije da si na sigurnom
Zadnja rečenica me opustila kao tebe…milo moje od akcija dete….pusa…
❤️❤️❤️
❤️
Interesantan način sečenja pileta.Da nisi sve tako slikovito opisala,na fotografiji sigurno ne bih dešifrovala šta se to roštilja,a zaličilo mi na deo praseta,hahaha. Kad prethodne situacije izazovu stresna osećanja,ovakav kraj uz roštilj i pivce je pravo uživanje i opuštanje za kvalitetan odmor i dobar san.Veoma lepa priča 🙂
Ja nisam ni primetila da izgleda čudno, dok ljudi nisu počeli da pitaju da nije to krokodil 😂
Svaki dan si bogatija za neko iskustvo, a to je i poenta svakog putovanja. Nadam se da će lepih iskustava biti najviše!
Svakako, slažem se!
Hvala na divnim tekstovima. Baš je lepo čuti da ste nakon nadljudskih napora i peripetija došli do oaze prijateljskih ljudi. Kao što i sami kažete svet je pun kvalitetnih ljudi – problem je samo što su manje vidljivi od onih drugih. Sa velikim interesom pratim vaš put i želim vam, u ovoj fazi, uspešan put do Santijaga. Srdačan pozdrav.
U Čileu, bilo gde van naseljenog mesta, neki tamo čovek na nekom velikom imanju od nekoliko hektara, svuda ograde i zaključano, noću zatekne nekoga u šatoru. Taj neko našao, od ovolike kugle Zemlje, baš tu da razapne šator i spava u mraku, neko iz Srbije, Jugoslavije, čovek ne izgleda miroljubivo, drži štanglu, pričaš mu o Aljasci, karantinu itd.zamišljam scenu…mislim, zamišljam kako je čudno što je poverovao u tu priču…Sjajno.