Lik iz priče u gradu murala

…puštajući sve te ljude da u jednom trenutku uđu u tvoj život obogaćuješ ga sa još jednom nijansom, i ovim ništa novo nije rečeno, ali ovaj blog mi je nametnuo zaključak da se dešava i obrnuto, i to čak i intenzivnije, jer svim tim ljudima donosiš deo sveta, sopstvenog, zivopisnog, zanimljivog, spajaš ih i okupljaš, daješ nove uvide i alternativu konvecionalnom stilu života, jer ti nisi običan putnik ( ciklo) već talentovani, koji zapaža, doživljava i prenosi informaciju i emociju i nama kojima se uzlupa srce i ubrza disanje dok čitamo. I još nešto, pokazuje se iznova, da je jedina… Read more »

Prelepa priča, Gerardo je kandidat za počasno mesto u drugom delu Svedočenjima o Zemljanima.

Divan covek stvarno. A i Cile je predivan. Pozdrav i srecno dalje.

Čast mi je da prva ostavim komentar na ovu priču, što mi je posebno drago ( iz veoma ličnih razloga, ali to nije tema ovaj put). Hvala Snežana, što ste podelili sa nama boje, zvukove, a skoro i mirise ovog dalekog, a (meni) tako bliskog grada. Imala sam utisak da učestvujem u savladavanju prepreka, da bi na kraju to bilo obilato nagradjeno ovom živopisnošću, kakva se retko viđa.Valparaiso u srcu! Čileanci – neposredni, opušteni, rekla bih ljudi sa kojima je lako uspostaviti toplu, ljudsku komunikaciju. Uživala sam u svakom minutu, hvala još jednom!

Vaš život je sad k’o San…..nek’ potraje u sreće okrilju….. obazrivost pri susret-izboru……dobrih jok je Svetom u obilju ….gđo Radojičić

Ovo je po meni jedna prelepa priča o gradu, ljudima, sa kojima je lako uspostaviti odličnu komunikaciju.Srećna si što upoznaješ takve ljude. Kako je jednostavno biti toliko prisan u potpuno novom svetu za tebe koji je uprkos siromaštvu zadržao prave ljudske vrednosti želeći da usreći druge. Gerardo je stvarno primer ljudskosti i ja mu želim sve dobro u životu. Fotke su stvarno fantastične i osećam kao i da sam i ja u nekoj senci prisutni sa tobom. Hvala još jednom za fantastičan tekst i fotke.
.

..divan covek Gerardo..

Da li je moguće da ima ovakvih divnih i dobrih ljudi, skromnih, prostodušnih, pametnih (Gerardo&co.)? Da li je moguće da u ovim skromnim delovima grada nema nigde kante za smeće ili kontejnera, bar ja ih ne vidim, a opet nema ni papirića na ulici, ko su onda ti ljudi koji tamo žive? Čitam, pratim, uranjam u svaki slog, sliku,kadar, dođoh do kraja priče i opet ne znam kako da se vratim u svoju stvarnost i svakidašnjicu.

Zanimljiv grad ali sto se mene tice samo na fotkama. Mnogo je brdovit za moj ukus 😄
Pozdrav iz ravnog Novog Sada, divan tekst za dobro jutro i lep pocetak dana 🙂

Sa velikim zakasnjenjem citam blogove, svi su divni, ali ova prica je “priceless”. Ljudi kao Gerardo su potrebni ovom svetu!!! Prelepe su i fotografije!