Bukovina

Pedalamo kroz Bukovinu, oblast u severnoj Moldaviji između Karpata i reke Prut. Tokom 15. i 16. veka ovde je izgrađeno i žvopisano desetak manastira u jedinstvenom stilu, po kojem su danas poznati u celom svetu. Zbog lepote freski koje ih krase iznutra, ali još više zbog murala kojima su oslikani spolja, skoro svi bukovinski manastiri su danas na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine. Svaki od njih je priča za sebe, a mi smo posetili dva: Moldovicu i Voronet.
Kada smo preskoračili kameni prag i kroz visoku drvenu kapiju ušli u dvorište Moldovice, bukvalno smo ostali bez daha. Izgledalo je kao da je neki genije upravo oslikao ogromno platno kojim je potom obavio celu crkvu, minuciozno ukrojivši sve njene prozore, kupole i vrata. Oči koje su željne lepote mogu ovde provesti sate proučavajući brojne novozavetne scene ili velelepnu kompoziciju opsade Kostantinopolja, diveći se, poput nas, zoografu koji je oslikao toliki broj konjanika. Ni Brajan ni ja nismo (skoro uopšte) upućeni u istoriju umetnosti, ali u vodiču Usamljena planeta pročitali smo da na freskama i muralima ovog manastira dominira žuta boja. Međutim, ni pored svih napora nismo uspeli da je uočimo — naš utisak bio je da je plava najdominantnija. Ali većina drugih podataka lako je proverljiva čak i laicima poput nas, na primer to da je jedan zid crkve ostao neoslikan zbog toga što je zoograf ubijen, a njegovi učenici iz sujeverja nisu želeli da dovrše zepočet mural.
Poput svih turista, fotografišemo sve što nam je dopušteno i što ulazi u dodatnu cenu koju smo platili da bismo ovde ušli s fotoaparatima. A onda se na kapiji sledećeg manastira ispostavlja da cena nije ista za “normal” i “digital foto”, ali ko mari kada vidi scenu Strašnog suda koja je jedinstvena u hrišćanskom svetu, ili Genezu od Adame i Eve do Kaina i Avelja, ili pak anđele koji kotrljaju znakove zodijaka ukazujući na kraj vremena. Ovoga puta nemamo problem da uočimo “Voronet plavu” koja, u zavisnosti od doba dana i sunčevog svetla, daje čitav spektar različitih nijansi.

Ipak, ako treba da biramo, Moldovica nam je nekako draža, ne samo zbog toga što su njene freske i murali uspešno restauirani pa deluju kao da su nedavno oslikani, već prvenestveno zbog toga što je manja, ušuškana u brdima i okružena zelenilom, zbog čega nam je izgledala čak i pomalo mistično.
.
.