Efes
Nema Turčina koji se neće ozariti na pomen Efesa i ponosno vam reći: “Guzel!” I s punim pravom. Ovo mesto je toliko veliko, a ostataci antičke kulture su toliko dobo očuvani, da ćete ostati udivljeni sve i da o arheološkim nalazištima iz Starog sveta mislite samo kao o gomili kamenja.
Najstarije ovdašnje kamenje potiče još iz bronzanog doba, kada je Efes bio prvi put naseljen, a predanja kažu da je iznova osnivan više puta. Prvi put, osnovale su ga Amazonke, a drugi njegov osnivač bio je Adroklo, sin atinskog kralja Kodra.
Najočuvanije su zgrada biblioteke i teatar, i ujedno najfascinantnije, ali mene su ipak najviše iznenadili većnica, cisterana za navodnjavanje, mnogoborjne radnje i javni toalet. Glavna ulica, duž koje su se nalazile Hadrijanov hram i kuće mnogih uglednika, penje se uzbrdo, u jednom trenutku pravi mali trg od kojeg se račva u dve manje ulice, koje, svaka sa svoje strane, opisuju polukrug i opet se spajaju u jednu, s druge strane brda.
Koliko je grad bio veliki, najbolje svedoči nesrećan podatak da su Cimerijani u jednoj noći pobili čak osamdeset hiljada njegovih žitelja. Bilo je to u sedmom stoleću pre nove ere. U vreme svog punog procvata, Efes je imao dve stotine hiljada žitelja — impresivan broj i za današnje pojmove. Ipak, najviše impresionira to što je pre tri hiljade godina jedan grad bio uređen tako dobro i očito živeo tako bogatim i sadržajnim životom, da bi mnogi savremeni gradovi mogli da mu pozavide.
Obilazeći ga i diveći mu se, po glavi mi se stalno motala ideja o tome kako bi u slučaju Efesa bilo dobro kada bi razvoj civilizacije mogao da se odvija unatrag.
Fotografije su ovde.
