U Šeker kući
15-22. feburar
[title size=”2″]Srbi i Turci, narod najgosotoljubiviji[/title]
“Tri meseca kako ste napustili Srbiju a i dalje vam gostoprimstvo pružaju Srbi. Brajan mora da se pita dokle više”, napisao je jedan moj prijatelj kao komentar na tekst Srbi, narod najgostoljubiviji.
I zaista, evo nas u Turskoj, kod komšija, kako Turci kažu kada im se predstavim da sam iz Srbistana, a prvi planirani smeštaj imamo kod mog poznanika s bloga B92, Bojana Budimca, i njegove supruge Fu. Otprilike pre mesec dana, kada sam najavila da ćemo pedalati turskom obalom, Bojan mi je poslao mejl pozvavši nas da budemo njihovi gosti. Dotle nismo nikada komunicirali, ne sećam se da smo ikada čak i komentarisali neki tekst onog drugog.
Bojan živi između Milasa i Bodruma, u idiličnom okruženju blago zatalasanih planina i plodnih dolina. Javili smo mu se neposredno pred ulazak u Bahčejakas — kako se mesto zove — pa nas je sačekao na glavnoj džadi, kod česme, gde se odvaja put do njegovog imanja. A na kapiji Fu, njegova supruga, sa najširim i najsrdačnijim osmehom koji se može zamisliti a kakav je, verujem, moguć samo u Turskoj.
I odmah kreće priča, kao da se poznajemo celoga života, pa Fu mora da nas opomene da se sklonimo sa kiše koja i dalje lije. Mokri smo do gole kože, jer smo upravo preživeli provalu oblaka i veliki pljusak koji nas je uhvatio nasred puta, između polja, tako da nismo imali gde da se sakrijemo. Na podsticaj Fu da požuri, Bojan nam pokazuje naše sobe na spratu kuće: prostrani jednokrevetni apartman za Kurta i komfornu sobu sa bračnim krevetom za Brajana i mene. U obe sobe ulazi se preko ogromne terase i obe imaju celu stranu zida u pokretnim, staklenim vratima kroz koja se pruža panoramski pogled na okolinu. Vau! Ovo je najbolji smeštaj koji smo do sada imali!
Kada se raspremimo i malo dođemo k sebi, silazimo u parter na večeru. A dole, u ogromnom, moderno dizajniranom i uređenom dnevno-trpezarijsko-kuhinjskom boravku, toplo od vatre iz kamina, ispunjeno mirisima hrane koju Fu priprema, razdragano od skakurtanja štenadi i maca koju Fu i Bojan zovu svojom decom. Narednih dana, ova slika će se ponavljati a jedina razlika biće u broju prisutnih gostiju kada Brajan i Kurt budu otišli.
Za večerom, momci se očekivano upuštaju u priču o turskim političkim i ekonomskim prilikama, a razgovoru se pridružuje i Fu. Ja sam pak prilično nezainteresovana za te teme, a aktuelni društveno-politički trenutak me ne zanima ni u Srbiji a nekmoli ovde. Moj interesovanje počinje i završava se kod ljudi, njihovih karaktera, motivacija, običaja, načina života. Zatom slušam tek s napola pažnje, ali ih posmatram i upijam utiske veoma pomno.
[title size=”2″]Bojan[/title]
Zašto najjači srpski umovi žive u rasejanju? To se upitam svaki put kad sretnem nekog našeg intelektualca koji je iz zemlje otišao tokom onih nesrećnih godina ratova, kriza, sankcija.
Bojan je po obrazovanju umetnik, akademski slikar, a po vokaciji stručnjak za bliskoistočna pitanja. Čini se gotovo nemogućim da neko bude toliko dobro informisan i upućen, i to ne samo u ovdašnju problematiku. Izgleda, a narednih dana u to ću se i osvedočiti, da Bojan sate i sate provodi na internetu, informišući se o svim aktuelnim vestima. Perfektno govori engleski i čita na ovom jeziku, što mu omogućava da prati stranu literaturu.
Ali ma koliko teme bile zapaljive i goruće, Bojan je prilična flegma. Stvari razlaže mirno, bez padanja u vatru, skoro bez menjanja intonacije. Ništa čudno za jednog Prečanina, mada na njih nimalo ne liči ni izgledom: očekivala sam onižeg punašnog Lalu, dok Bojan ‘ladno može da prođe kao Crnogorac.
[title size=”2″]Fu[/title]
Fu je prva Turkinja, tačnije, prva turska intelektualka koju sam imala prilike da bliže upoznam. Profesorka univerziteta iz Istanbula koja ovde, u Bahčejakasu, ostvaruje svoj san o konceptu drugačijeg života koji prati čovekove trenutne potrebe i želje, čineći ga srećnim što ih ostvaruje. Ispunjen život u svakom trenutku — mogao bi da bude kredo Šeker filozofije, kako sam je ja razumela.
Fu je visoka stasita žena, tip za koga biste iz prve rekli “žena-ortak”. A to znači da joj možete pokloniti svoje poverenje i biti sigurni da vas neće izneveriti. Po mnogo čemu, podsetila me je na moje prijateljice: po ženskom ponosu koji izbija iz njenih stavova i držanja, po vrsnom kulinarskom umeću, po načinu na koji se ophodi prema Bojanu i nihovoj brojnij ‘deci’. Fu je, takođe, veoma dobro upućena u političke i ekonomske prilike u Turskoj, pa i u svetu, tako da sam se ponekad osećala kao da sam pala s Marsa kad bi ona i Bojan počeli da razmenjuju informacije ili da polemišu o nekom pitanju.
[title size=”2″]Odmor u Bahčejakasu[/title]
Dani koje sam provela ovde bili su prilično opušteni a Bojan i Fu zaista više nego gostoljubivi i predusretljivi domaćini. Budimac se pokazao kao odličan vodič prilikom posete obližnoj fabrici maslinovog ulja, te kasnije, prilikom moje kratke posete Bodrumu. Brajan i Kurt su još bili ovde kada smo ga podstakli da nam se pridruži u šetnji po bahčejakaskim brdima, te usponu na dosta strm vrh s kojeg se pruža neverovatan pogled sve do mora.
I upravo ta priroda, to bogatstvo zelenila i geografskih oblika preporučuju ovo mesto za ispunjen i srećan život, baš onakav kakav zagovara i Šeker filozofija. Najvažnije je, naravno, imati s kim ga živeti, a Bojan i Fu imaju.
Hvala im što su me pripustili u njega, posebno u trenutku kada sam se osećala slabom od svih bolesti koje su me bile spopale, te ranjivom zbog ponovnog (i konačnog, verujem) raskida s Brajanom.
Fotografije od Efesa do Mumčulara su ovde.
Draga Snezana, potpuno razumem kako se osećaš “na klackalici” . Znam da ćeš se i fizički i emotivno oporaviti i neću ti nikakve savete da dajem jer sam sigurna da ćeš doneti dobru odluku i napraviti dobar plan – kako i kada ćeš nastaviti. I znam da ćeš ostvariti svoj san bez obzira što “nailaziš” na prepreke koje ti otezavaju i usporavaju ostvarenje… Priberi se , organizuj se . Nisam baš u mogućnosti ali volela bih da mogu da ti pomognem i na drugi način osim podrškom. Ako imaš neku ideju da nešto učinim , slobodno predlozi . Mozda bi… Read more »
Maro, sve sam ja to vec pokusala, alı nıko nıje zaınteresovan.