Manastiri Fruške gore – srpski Atos (uvod)
7. oktobar 2019.
📯🥁🎺 Daje se na znanje! 🎺📯🥁
Danas krećem na novu pešačku turu, ovog puta po Fruškoj gori. Od povratka sa Camino de Santiago želim da hodam po Srbiji nekom rutom koja će biti prvenstveno hajkerska i u kojoj nije bitno na koju visinu ste se popeli ili na koliko tehnički zahtevan vrh, već je smisao u višednevnom hodanju u prirodi i prelaženju velikih razdaljina – desetine, stotine, pa i hiljade kilometara. Taj način još uvek nije popularan kod nas, dok je tamo u belom svetu, posebno preko bare, veoma omiljen među ljubiteljima outdoora. Tako će ova turica biti moj doprinos popularizaciji tzv. thru-hikinga, koji će, nadam se, polako zaživeti i u Srbiji, kao što su u međuvremenu, od mog polaska na put oko sveta, zaživela i cikloputovanja.
Ali nije to jedini razlog zašto je izbor pao na Frušku goru. Razlog su i stari manastiri, od kojih neki potiču još iz šesnaestog veka. Nekad ih je bilo 35, a danas je očuvano šesnaest. To je najveći broj pravoslavnih manastira na jednom mestu, zbog čega se Fruška gora naziva i srpskom Svetom Gorom ili srpskim Atosom. Pošto nisam religiozna, moji motivi su istraživačkog karaktera – zanimaju me priče, istorija, legende, kultura, a pre svega ljudi koji imaju veze sa tim zdanjima.
Kao i uvek, nosim kompletnu kampersku opremu i planiram da naizmenično kampujem i odsedam u manastirima, a nekad i kod prijatelja. Videćemo koliko će ono prvo biti izvodljivo, budući da je Fruška gora nacionalni park prirode I-III stepena i u mnogim njenim delovima kampovanje je zabranjeno. Nastojaću da ne kršim propise i da šatorujem samo na mestima na kojima je to dopušteno. Ista nepoznanica mi je spavanje u konacima, pošto će to zavisiti od milosti igumana/ije svakog pojedinačnog manastira.
Turica će trajati deset ili jedanaest dana i prelaziću znatno manje kilometara nego na Camino de Santiago. Ali zbog poseta manastirima, kao i priča koje ću pisati o tome, neću ni imati vremena da hodam više od dvadesetak kilometara dnevno, ako i toliko.
Nadam se da će me vreme poslužiti – prognoza kaže da će dani biti uglavnom sunčani i topli, a noći iznad 5°C. Grabiću svaki lep jesenji dan da napravim što više fotografija i videa. Na nekoliko deonica moja ruta se podudara sa stazama Fruškogorskog maratona, koji mi je takođe velika želja – jednog dana kad se zaista vratim kući.
Polazim iz Sremskih Karlovaca a završavam u Šidu. Ovo je ruta, a ujedno i spisak svih starih manastira idući od istoka ka zapadu Fruške gore:
Velika Remeta – Krušedol – Grgeteg – Staro Hopovo – Novo Hopovo – Rakovac – Beočin – Vrdnik – Jazak – Mala Remeta – Bešenovo – Šišatovac – Petkovica – Kuveždin – Đipša – Privina Glava
Za kraj ovog uvoda još da vam kažem da sam podršku dobila od @Turističke organizacije Vojvodine – bravo za njih!
Pozdrav Snezana
Citam Vase blogove od prije par sedmica i pocela sam od Slovacke pa redom.Ja se divim Vasoj hrabrosti,samopouzdanju i snalazljivosti.Meni je ovo tako interesantno da dosta svog slobodnog vremena sada koristim za citanje blogova.
Veliki pozdrav i sretno
Draga Amila, drago mi je što ste me ‘otkrili’ 🙂 Ima tu mnooogo teksta, hvala na čitanju 🙂