Božanstveno, hvala Vam za divan tekst, divno pišete, a tek slike…
Ulepšali ste mi ovo Božićno jutro.
Vratili ste me u mladost kad sam svakog drugog četvrtka trčao do trafike da kupim “Auto magazin”. Kad kojim slučajem nije stigao, bio sam razočaran, znajući da moram čekati do sutra.
Vaša avantura me vraća u to doba. Prosto poskočim kad vidim da ste nešto novo napisali. Divno to radite… Uživajte u svakoj sekundi i hvala Vam još jednom što i nas vodite sa sobom…
Neverovatno iskustvo…
Draga Snezana, hvala na divnom tekstu u ovo Božićno ledeno jutro. Samo napred. Opet ste ona stara, a malo i drugačija. Camino Vas je promenio. Sad i pešačite . Mislim da je to najbolja kombinacija za Vas. Sjajno. Hristos se rodi!
Ovo je bilo planinarenje, a to sam radila i pre Puta. Pešačenje je počelo otkako sam povredila kičmu, ranije nisam ni volela ni mogla d ahodam dugo, no onda s epromenilo. I jako mi je žao što nemam više prilike da naprosto hodam.
minen
4 years ago
Prizori su nestvarni. A upotreba drona celoj priči daje poseban ton. 🙂 Nema sumnje uživaćemo prateći te narednih godina. Srećno!
Zabavno je, samo kad su vremenski uslovi super jer je to igračka dron 🙂
Dr
4 years ago
Čitam ovih dana o tom nacionalnom parku i ukapiram da ako si planinar, recimo u Evropi, odlazak u Ognjenu zemlju je obavezno štivo !
Tako da se i mi evo prošetasmo po tom neverovatnom predelu kako nam odavde izgleda poprilično netaknute prirode.
To već ne znam. A da je netaknuta, to jeste, zabranjeno je i drvo koje se osušilo uzeti za vatru. Biće u videu (ako ga ikad uploadujem).
mar1ca
4 years ago
“Bila sam na Himalajima, bila sam na indonežanskim vulkanima, bila sam na japanskim planinama na ostrvu Hokaido, prešla Kavkaz… ali ovo je najlepši prizor od svih koje sam do sad videla.” Potpuno se slažem s ovim. 🙂 Tek si na početku i ne postoji nacionalni park u Patagoniji koji će biti manje fascinantan od ovog. Čak i kad je tmurno i narogušeno vreme ta priroda deluje veličanstveno. Tierra del Fuego je bio maglovit i oblačan kad smo ga mi posetili, jedan dan je čak lila kiša iz oblaka ali to nije moglo ni malo narušiti tu lepotu. Planinar je čovek… Read more »
Draga Snežana, srećan Vam Božić! Pravo je zadovoljstvo čitati Vaše divne priče i na trenutak se naći na istoj stazi sa Vama. Pišete čisto, iskreno, osećajno, divnim stilom, zaista je pravo uživanje čitati Vaše blogove. Samo tako nastavite! Vaši verni čitači se neizmerno raduju svakoj novoj priči. Puno sreće, zdravlja, izdržljivosti, lepog vremena i dobrih puteva Vam želim u nastavku.
Mi smo se, otprilike u isto doba prošle godine, gadno izgubili u Ognjenoj zemlji. Išli smo samo obalnom stazom, izgubili markaciju i pentrali se po sve opasnije stijenju i korijenju dok nas Argentinac nije vidio i vratio na pravi put 🙂. Lijepo mi se prisjećati kroz tvoje oči. Sretno!
Fotografije su predivne kao i tekst! Hvala vam sto delite ovo sve sa nama i sto se trudite da opisete, fotografisete 🙂 Pauza nije uticala na vas, vidi se da mozete (uprkos slabijoj kondiciji od zeljene) a i da ovo zelite, sto je po meni bitnije 😀
Bravo Snezana! Potpuno te razumem. Spustala sam se ne pripremljena u Grand Canyon (a nisam ni znala duzinu/tezinu staze), jedva sam se “dovukla” do reke i smestaja (i hladila bolna stopala u ledenom potocicu). Mislila sam da se necu pomeriti iz kampa 2 dana koliko smo plarilali ostanak na dnu. Sutradan sam ipak odradila blagu setalacku turu 5 km u jednom pravcu. Imala sam veliki strah od uspona na vrh kanjona sledeceg dana jer je uspon, a i 4km duze nego sto je bila staza kojom smo se spustili. Ali sada sam znala sta me ceka i uspon dozivela mnogo… Read more »
Trebalo bi uvek biti makar u osrednjoj kondiciji za takve zahtevne uspone, zbog tela i sebe. Izgura se, ali bolje je biti pripremljen malo.
nsarski
4 years ago
Snežana, mene ovo tvoje putovanje potseća na “Motorcycle diaries” o sličnom putovanja Če Gevare u vremenu kad je bio student medicine i krenuo nekim putem sličnim tvom po Južnoj Americi. Izuzetan doživljaj koji si opisala. Samo napred!
Hvala na poređenju. Čitala sam a i film sam gledala.
vema
4 years ago
Draga Snežo prvo Srećan Božić. Iako si daleko od nas mi smo sa tobom čitajući ove predivne opise i tvoje doživljaje. Koliko reči upotrebiš da opišeš svoj doživljaj to je posebno fascinantno. Nustrašiva, hrabra kao i uvek sa puno elana prelaziš prostore gde ne znaš na šta ćeš naići. Važno je da ne odustaješ, bez obzira na prepreke. Fotografije su predivne, a opisi svakog trenutka su za pamćenje. Možda nemam dovoljno reči da izjavim divljenje ali ja kao i ostali čekamo da pročitamo od tebe o nekim novim predlima koje nećemo videti. Do sledećeg čitanje sve najbolje ti želim.
Ja u stvari nisam neki biciklista. Ne mogu da vozim sto kilometara dnevno. Nisam ni neki planinar. Ne mogu da stignem na vrh među prvima, čak ni među osrednjima. Sasvim sam prosečna u tome, a po mnogo čemu i ispod proseka……………A STA SAM ONDA JA,BICIKLU SAM ZAJASIO POSLE 30 G I ODMA NAPRAVIO 107 KM,NISAM NI RAZMISLJAO DA JE TO PREVISE ZA MOJIH 120 KG I 58 G. ALI SI TI TA KOJA JE KRIVA ZA MOJE GLUPIRANJE. ZATO SAMO NAPRED, NEKA BUDEMO SVI MI KRIVI ZA ONO STACES URADITI . DA USPES DO KRAJA.
Majamisty
4 years ago
Meni su suze krenule kad si stigla na vrh samo od prizora sa fotografije, ali i od poznavanja osecaja koji planina i vidikovci bude u meni, daju mi smisao zivotu i cesto se rasplacem od srece pred takvim prizorom. Jedva cekam ostale nacionalne parkove, Good luck Snezana! 🙂
VeraJanketic
4 years ago
Pravo uzivanje za citanje! Samo napred Snezana 🙂
goca mandic
4 years ago
Sjajno Snezo, ulepsali ste mi vece!!! Posto sam od danas u Vasoj grupi pratilaca, citala sam sve od pocetka Vaseg putovanja. Slike i opisi su bozanstveni, tako da ste mi priblizili put kojim idete, pa se na trenutak osetim da sam ja tu! Ustvari, to i jeste cilj nas koji Vas pratimo, a Vase umece da nam to verno prenesete.
Samo napred, i SRECNO!!!!!
koviljkastambolija@gmail.com
4 years ago
Bravo Snežana, želim ti sreću na tvom putu. Uživam dok te pratim. Činiš veliko delo za sebe a i za nas, hvala ti.
mpagencija.paroski
4 years ago
Bravo, Snežo, za savladan uspon! Samo napred, ja uživam, a verujem i mnogi drugi. Obožavam prirodu, tako da mi ove fotke i opisi oplemenjuju dušu… Pozdrav
Željka Jelenić
4 years ago
Planinariti sam probala, iako sada češće vozim biciklu nego što planinarim, ali doživljaj nakon što se „osvoji“ vrh ne može se usporediti sa pustim kilometrima biciklom, uspjeh je i jedno i drugo, ali osobno zadovoljstvo meni je bilo veće kad bih izmučena stala na vrh i poput Vas nasmiješila se horizontu. Možda je vrijeme da se i ja pomalo vratim planinarenju 😉
Divan opis puta i vlastite borbe, lijepe fotografije, šaljem Vam pozdrave iz sunčane Pule!
slavica@medakovic.in.rs
4 years ago
U kojoj ono boji obuće si krenula gore?Ne znam u kojem su ti stanju stopala i noge,ali cipele i pantalone su se baš dobro iskondicionirale- u kameleonskom stilu…ali vredelo je i hvala za ovaj veličanstvenom lepotom okupan pogled:)
Cipele su bile skroz nove, zato sam ih i slikala a to je posle puta do kampa. Nakon uspona, bile su jš gore. Na spustu, kad sam stigla nazad do jezera, iskoristila sam neki zaliv da ih malo operem, ali opet su se toliko oprašnjavile, da sam više digla ruke. U Patagoniji
moraš biti prljav i to je tako.
Sladjanapr
4 years ago
Sve je to lepo al dug put ,treba cuvati snagu na tvome mestu izabrala bih jedno ili drugo
Sladjanapr
4 years ago
Al’kaze jedan prijatelj danas :”Vuk predje dnevno po 100km i vise “,pa pomislih sta smomi gori od zivotinja,slicniji smo njima po krvi i zilama,nego biljkama al’eto nekad zaboravimo to,pa se napunimo srdzbe ,besa i svakakvih otrova koje se ciste na zraku
JovanaIv23
4 years ago
Ovo je neverovatno! I sa slika pogled izgleda nestvaran. Mogu tek da zamislim kako je uživo!
Divno pišete, Snežana. Mnogo mi se dopada pasus o (ne)odustajanju. Nadam se da smem da ga podelim na svom Instagramu (tagovaću vas, naravno 😊).
Sve najbolje!
ruza_na_biciklu
4 years ago
Fenomenalno! Predivan opis svega sto si prosla/dozivela, zacinjen prelepim fotografijama.
Sladjanapr
4 years ago
Kazu da i u Poljskoj imaju tako savijena drveca mozda je to neka specijalna vrsta
Božanstveno, hvala Vam za divan tekst, divno pišete, a tek slike…
Ulepšali ste mi ovo Božićno jutro.
Vratili ste me u mladost kad sam svakog drugog četvrtka trčao do trafike da kupim “Auto magazin”. Kad kojim slučajem nije stigao, bio sam razočaran, znajući da moram čekati do sutra.
Vaša avantura me vraća u to doba. Prosto poskočim kad vidim da ste nešto novo napisali. Divno to radite… Uživajte u svakoj sekundi i hvala Vam još jednom što i nas vodite sa sobom…
Neverovatno iskustvo…
Drago mi je zbog tih lepih podsećanja!
Divno je pročitati a tek doživeti ovako nešto!
Hvala!
Divnooo♥️♥️♥️♥️💪💪
Hvalaaaa! 😉
Draga Snezana, hvala na divnom tekstu u ovo Božićno ledeno jutro. Samo napred. Opet ste ona stara, a malo i drugačija. Camino Vas je promenio. Sad i pešačite . Mislim da je to najbolja kombinacija za Vas. Sjajno. Hristos se rodi!
Ovo je bilo planinarenje, a to sam radila i pre Puta. Pešačenje je počelo otkako sam povredila kičmu, ranije nisam ni volela ni mogla d ahodam dugo, no onda s epromenilo. I jako mi je žao što nemam više prilike da naprosto hodam.
Prizori su nestvarni. A upotreba drona celoj priči daje poseban ton. 🙂 Nema sumnje uživaćemo prateći te narednih godina. Srećno!
Zabavno je, samo kad su vremenski uslovi super jer je to igračka dron 🙂
Čitam ovih dana o tom nacionalnom parku i ukapiram da ako si planinar, recimo u Evropi, odlazak u Ognjenu zemlju je obavezno štivo !
Tako da se i mi evo prošetasmo po tom neverovatnom predelu kako nam odavde izgleda poprilično netaknute prirode.
To već ne znam. A da je netaknuta, to jeste, zabranjeno je i drvo koje se osušilo uzeti za vatru. Biće u videu (ako ga ikad uploadujem).
“Bila sam na Himalajima, bila sam na indonežanskim vulkanima, bila sam na japanskim planinama na ostrvu Hokaido, prešla Kavkaz… ali ovo je najlepši prizor od svih koje sam do sad videla.” Potpuno se slažem s ovim. 🙂 Tek si na početku i ne postoji nacionalni park u Patagoniji koji će biti manje fascinantan od ovog. Čak i kad je tmurno i narogušeno vreme ta priroda deluje veličanstveno. Tierra del Fuego je bio maglovit i oblačan kad smo ga mi posetili, jedan dan je čak lila kiša iz oblaka ali to nije moglo ni malo narušiti tu lepotu. Planinar je čovek… Read more »
haha, ovo mi se jako, ali jako dopada 😉
Tacno bih se ovako osecala da sam sa Vama… Eto kao da sam bila! Stvarno je vredelo!
Super 🙂
Sretan Božić. Lijepo je putovati s Tobom i uživiti se u to. Sretno na Putu
Hvala!
Božić jeste Praznik mio…..SVIMA On nek’ ….SREĆAN BIO !
Hvala, i Vama!
Draga Snežana, hvala na ovom divnom Božićnom poklonu sazdanom od reči i slika.
Što bi rekli, zadovoljstvo je moje 🙂
🙂
Predivno! I potpuno si u pravu, nije vazno da biti najbolji vec uzivati u putu i stici do cilja ❤
Uvek će neko biti bolji, važno je biti najbolji za sebe u tom trenutku.
Srecan Bozic! Znala sam da ces uspeti, divim ti se, hvala ti za divan tekst, kao i uvek docarala si nam sve, kai da smo sa tobom.
Hvala ti 🙂
Prelepo. Puno sreće i još boljih tekstova i predela u nastavku rute.
Hm, još boljih tekstova 😀
Draga Snežana, srećan Vam Božić! Pravo je zadovoljstvo čitati Vaše divne priče i na trenutak se naći na istoj stazi sa Vama. Pišete čisto, iskreno, osećajno, divnim stilom, zaista je pravo uživanje čitati Vaše blogove. Samo tako nastavite! Vaši verni čitači se neizmerno raduju svakoj novoj priči. Puno sreće, zdravlja, izdržljivosti, lepog vremena i dobrih puteva Vam želim u nastavku.
Hvala puno na ovim rečima 🙂
Hvala za predivn opis..prečudovito..Samo napred i puno sreče.♥️♥️♥️
Hvala na čitanju!
Srećan Božić i hvala na divnom putopisu koji ste podelili sa nama….srećno u daljim avanturama…
Hvala!
Srećan Božić…lepo i jako od samog starta…
Jeste, i lepo i naporno. Baš je teško sve.
Mi smo se, otprilike u isto doba prošle godine, gadno izgubili u Ognjenoj zemlji. Išli smo samo obalnom stazom, izgubili markaciju i pentrali se po sve opasnije stijenju i korijenju dok nas Argentinac nije vidio i vratio na pravi put 🙂. Lijepo mi se prisjećati kroz tvoje oči. Sretno!
Mogu da zamislim. Baš i nisu preterali u obeležavanju staza.
Mir Božiji, Hristos se rodi. Srećan Božić. Neka vas sreća, zdravlje i lepota prate na ovom putu.
Hvala!
Fotografije su predivne kao i tekst! Hvala vam sto delite ovo sve sa nama i sto se trudite da opisete, fotografisete 🙂 Pauza nije uticala na vas, vidi se da mozete (uprkos slabijoj kondiciji od zeljene) a i da ovo zelite, sto je po meni bitnije 😀
A kako nije, jeste, verujte mi. Ali vratiću se ja u dobru formu, ovo je poražavajuće loša forma, skroz sma kilava 🙂
Srećan Božić i hvala za novi blog !
I tebi srećan!
Srećan Božić! Svaka čast na upornosti i naporu..i. nadahnuću i iskrenosti kojom pišeš. Uzivaj..
Hvala!
Bravo Snezana! Potpuno te razumem. Spustala sam se ne pripremljena u Grand Canyon (a nisam ni znala duzinu/tezinu staze), jedva sam se “dovukla” do reke i smestaja (i hladila bolna stopala u ledenom potocicu). Mislila sam da se necu pomeriti iz kampa 2 dana koliko smo plarilali ostanak na dnu. Sutradan sam ipak odradila blagu setalacku turu 5 km u jednom pravcu. Imala sam veliki strah od uspona na vrh kanjona sledeceg dana jer je uspon, a i 4km duze nego sto je bila staza kojom smo se spustili. Ali sada sam znala sta me ceka i uspon dozivela mnogo… Read more »
Trebalo bi uvek biti makar u osrednjoj kondiciji za takve zahtevne uspone, zbog tela i sebe. Izgura se, ali bolje je biti pripremljen malo.
Snežana, mene ovo tvoje putovanje potseća na “Motorcycle diaries” o sličnom putovanja Če Gevare u vremenu kad je bio student medicine i krenuo nekim putem sličnim tvom po Južnoj Americi. Izuzetan doživljaj koji si opisala. Samo napred!
Hvala na poređenju. Čitala sam a i film sam gledala.
Draga Snežo prvo Srećan Božić. Iako si daleko od nas mi smo sa tobom čitajući ove predivne opise i tvoje doživljaje. Koliko reči upotrebiš da opišeš svoj doživljaj to je posebno fascinantno. Nustrašiva, hrabra kao i uvek sa puno elana prelaziš prostore gde ne znaš na šta ćeš naići. Važno je da ne odustaješ, bez obzira na prepreke. Fotografije su predivne, a opisi svakog trenutka su za pamćenje. Možda nemam dovoljno reči da izjavim divljenje ali ja kao i ostali čekamo da pročitamo od tebe o nekim novim predlima koje nećemo videti. Do sledećeg čitanje sve najbolje ti želim.
Hvala puno – puno 🙂
Divno! Osećam se počastvovano time što mogu da čitam ove tekstove. Hvala ti <3
Hvala, draga 🙂
Srećan Božić Snežo ! Divan tekst, prelepi vidici, uživala sam u svakoj rečenici i fotografiji, kao da sam i sama bila na ovom usponu.Hvala ti…
TO mi je drago čuti 🙂
Сјајно! Феноменално! Скоро да сам осетио ветар са Пацифика док сам читао текст и гледао слике! Поздрав и желим ти свако добро!
Fotografije su predivne, uživala sam čitajući Vaš blog. 🙂
Hvala!
Ja u stvari nisam neki biciklista. Ne mogu da vozim sto kilometara dnevno. Nisam ni neki planinar. Ne mogu da stignem na vrh među prvima, čak ni među osrednjima. Sasvim sam prosečna u tome, a po mnogo čemu i ispod proseka……………A STA SAM ONDA JA,BICIKLU SAM ZAJASIO POSLE 30 G I ODMA NAPRAVIO 107 KM,NISAM NI RAZMISLJAO DA JE TO PREVISE ZA MOJIH 120 KG I 58 G. ALI SI TI TA KOJA JE KRIVA ZA MOJE GLUPIRANJE. ZATO SAMO NAPRED, NEKA BUDEMO SVI MI KRIVI ZA ONO STACES URADITI . DA USPES DO KRAJA.
Meni su suze krenule kad si stigla na vrh samo od prizora sa fotografije, ali i od poznavanja osecaja koji planina i vidikovci bude u meni, daju mi smisao zivotu i cesto se rasplacem od srece pred takvim prizorom. Jedva cekam ostale nacionalne parkove, Good luck Snezana! 🙂
Pravo uzivanje za citanje! Samo napred Snezana 🙂
Sjajno Snezo, ulepsali ste mi vece!!! Posto sam od danas u Vasoj grupi pratilaca, citala sam sve od pocetka Vaseg putovanja. Slike i opisi su bozanstveni, tako da ste mi priblizili put kojim idete, pa se na trenutak osetim da sam ja tu! Ustvari, to i jeste cilj nas koji Vas pratimo, a Vase umece da nam to verno prenesete.
Samo napred, i SRECNO!!!!!
Bravo Snežana, želim ti sreću na tvom putu. Uživam dok te pratim. Činiš veliko delo za sebe a i za nas, hvala ti.
Bravo, Snežo, za savladan uspon! Samo napred, ja uživam, a verujem i mnogi drugi. Obožavam prirodu, tako da mi ove fotke i opisi oplemenjuju dušu… Pozdrav
Planinariti sam probala, iako sada češće vozim biciklu nego što planinarim, ali doživljaj nakon što se „osvoji“ vrh ne može se usporediti sa pustim kilometrima biciklom, uspjeh je i jedno i drugo, ali osobno zadovoljstvo meni je bilo veće kad bih izmučena stala na vrh i poput Vas nasmiješila se horizontu. Možda je vrijeme da se i ja pomalo vratim planinarenju 😉
Divan opis puta i vlastite borbe, lijepe fotografije, šaljem Vam pozdrave iz sunčane Pule!
U kojoj ono boji obuće si krenula gore?Ne znam u kojem su ti stanju stopala i noge,ali cipele i pantalone su se baš dobro iskondicionirale- u kameleonskom stilu…ali vredelo je i hvala za ovaj veličanstvenom lepotom okupan pogled:)
Cipele su bile skroz nove, zato sam ih i slikala a to je posle puta do kampa. Nakon uspona, bile su jš gore. Na spustu, kad sam stigla nazad do jezera, iskoristila sam neki zaliv da ih malo operem, ali opet su se toliko oprašnjavile, da sam više digla ruke. U Patagoniji
moraš biti prljav i to je tako.
Sve je to lepo al dug put ,treba cuvati snagu na tvome mestu izabrala bih jedno ili drugo
Al’kaze jedan prijatelj danas :”Vuk predje dnevno po 100km i vise “,pa pomislih sta smomi gori od zivotinja,slicniji smo njima po krvi i zilama,nego biljkama al’eto nekad zaboravimo to,pa se napunimo srdzbe ,besa i svakakvih otrova koje se ciste na zraku
Ovo je neverovatno! I sa slika pogled izgleda nestvaran. Mogu tek da zamislim kako je uživo!
Divno pišete, Snežana. Mnogo mi se dopada pasus o (ne)odustajanju. Nadam se da smem da ga podelim na svom Instagramu (tagovaću vas, naravno 😊).
Sve najbolje!
Fenomenalno! Predivan opis svega sto si prosla/dozivela, zacinjen prelepim fotografijama.
Kazu da i u Poljskoj imaju tako savijena drveca mozda je to neka specijalna vrsta