Perro Companero – to mi se dopada a predlog je jedne putnice 🙂
mar1ca
3 years ago
Ja sam nervozna kao pašče od kada su nam uveli mere izolacije. Ovo tvoje pitanje “Da li je moguće da taj osećaj proističe samo iz saznanja da nemam izbora?” je zapravo meni pomogao da se psihički smirim. Odgovor je u mom slučaju “Da” iz prostog razloga što sam vrlo samo- i solo-(dopiši šta hoćeš) i strašno me pogađa kada se nađem u situacijama koje su mi spolja nametnute. Drugi, vrlo bitan faktor je što su sve ove mere isključivo političke. To je npr. izuzetno upadljivo u Singapuru, sad od kada je broj novoobolelih eksplodirao u kolektivnim smeštajima za radnike migrante.… Read more »
I ja racionalizujem, pitam sebe šta mogu da promenim i da li na najbolji način reagujem u ovoj situaciji, da li izvlačim maksimum za sebe, ne dopuštajući da mi totalno poremeti planove. I tako se smirim, prihvatim to. Ali zanimljivo mi je to na jednoj drugoj ravni, a to je ono pitanje: šta je zapravo sloboda? Da li je to naša svest o mogućnostima (koje uglavnom ne koristimo), ili isključivo stanje koje smo osvojili? Često razmišljam o Severnoj Koreji. Knjigu o tom putovanju završila sam upravo sličnim pitanjem. Dvojica vodiča prate nas na aerodromu i meni je tužno jer znam… Read more »
“Ali zanimljivo mi je to na jednoj drugoj ravni, a to je ono pitanje: šta je zapravo sloboda? Da li je to naša svest o mogućnostima (koje uglavnom ne koristimo), ili isključivo stanje koje smo osvojili? ” To pitanje se ne može posmatrati van kulturoloških okvira i karaktera pojedinca. Besmisleno je ako se ne personalizuje. Šta je sloboda za mene, nije za tebe, o Severno Koreancu da ne pričam. Mogućnosti koje već postoje su izvojevane slobode od strane ranijih generacija i kao takve imaće uvek manju vrednost od one koje smo sami izvojevali. Kad ti je nešto poklonjeno ti ne… Read more »
charuga77
3 years ago
Kolektivna psihoza i nervoza definitivno se uvukla u ljude.
Sa suprugom sam utvrdio dobar brak, celodnevno zatvoreni sa detetom i psom, samo se jos vise vezali. To je bio nas test. Dok su komsije iz zgrade se samo svadjali.
Ovo je test za tebe. Mozes samo jaca izaci iz ovoga. Na nama je…
Pa to je predivno! Vi da blagoslovite Coronu zbog tog testa 🙂 Bravo, mnogo mi je drago!
cerevican
3 years ago
sve je vreme ovog sveta….u našemu posedu….kako li ga rasporedit’……u trajanja (ne)dogledu
ljiljana.svetlo
3 years ago
to pitanje mi se nametnulo pre par godina sedeći u parku na Tašmajdanu i pričajući sa čerkom, da smo zadni put sedele na klupi na Tašu kada je ona bila mala.Znači nešto što nam je dostupno a znamo da je tu makar ga i ne koristili je ok. ali da odem da živim na selu i da mi to više nije dostupno da nije tu u mojoj blizini bi mi falilo iako ga nisam koristila. vrlo intrensantno, onda sam shvatila da je sve zbog stanja našeg uma.
Da, tačno to. Prethodnih nedelja primetila sam da najviše kukaju oni koji skoro nisu ni koristili slobode koje su im sad ograničene. Ionako su sedeli u kući, ispred monitora po ceo dan, a sad im odjednom strašno teško pada što ne mogu da budu napolju kad god požele ili da šetaju i idu u prirodu (u koju nisu ni išli). Ne ironišem, nego je to zaista zanimljivo kako radi naša svest i kako mi doživljavamo pojam slobode shodno tome. Verujem da ljudi u diktatorskim režimima, kao oni u S. Koreji, ili zatvorenici u zatvoru, doživljavaju slobodu drugačije nego mi. Pri… Read more »
Migas
3 years ago
Eh,stvarno bi bilo lepo kada bi mogla da ga povedes sa sobom ali to je testo izvodljivo nazalost.
Mislim da je skoro izvesno da ga neću povesti, iako sam bila na velikoj klackalici. Što više čitam o tome i pričam sa ljudima koji imaju ljubimce i putuju sa njima, to bolje shvatam koliko je to ogromna obaveza i da sve moraš da podrediš njima. A ja se od početka čuvam da u tom smislu ostanem slobodna za sam Put, da me ništa ne odvrati od njega.
Spes
3 years ago
Generalno gledano, prinuda nije odgovarajuće okruženje ni za šta, a naročito ne za kreativno izražavanje bilo koje vrste. Sada, osim prinude, svi smo izloženi stresu i različitim strahovima. Ja sam na kraju odustala od prisiljavanja sebe da započnem makar najmanju sliku. Umesto toga, radila sam ono za šta inače nemam dovoljno vremena – čitanje i spavanje. Paradoksalno, to mi je pomoglo da se opustim i da počnem da prihvatam stvari, umesto da pokušavam da se borim sa nečim što ne poznajem. Ovde se ukida vanredno stanje, mnogi smatraju prerano. Videćemo šta će to doneti.
Kada sebe ne bih prisilila na izolaciju i na disciplinu tokom te izolacije, ništa ne bih uradila. Ili bi pisanje jedne knjige trajalo godinama umesto nekoliko meseci. Sećam se da sam se tako izolovala i u vreme studija, kad sam spremala ispite. Tako da, prinuda u tom smislu mora da postoji. Koliko god da voliš nešto da radiš, niko ne voli da radi svaki dan po nekoliko sati sa ciljem da to završi. Svakako da ljudskoj prirodi više odgovara komfornija varijanta, da radi to nešto kad mu baš dođe. Ali na taj način sve traje mnogo duže, ako se ikad… Read more »
Mislila sam na prinudu spolja, onu na koju se ne može uticati. Tek što sam poslala komentar, shvatih da se nisam dobro izrazila.
Tara70
3 years ago
Citajuci tvoje objave osecam slobodu tvog zivljenja i osecam se lepo😊 Mnogi su pomislili kao i ja da nisi mogla izabrati lepse mesto za izolaciju da sumiranje prozivljenog pretvoris u u dobru knjigu koju cemo jednog dana sa uzitkom citati…svaki naredni dan da ti bude bolji od prethodnog od srca zelim…😘
Hvala puno 🙂 Radim na tome i mislim da će knjiga biti dobra, a biće i obimna, tako da će moći da se dugo gustira 🙂
vema
3 years ago
Tvoje priče sa daljine o tvojoj izolaciji drugačije su od naših. Toliko su zanimljive da sam i ja zavolela tog malog psića koga si nazvala Perro. U ovo vreme naše izolacije svako je mogao da pronadje sve što ga zanima. Ja sam pronašla da mogu da gledam opere, baletske predstave, drame ne samo kod nas iz Beograda, već iz Novog Sada, Subotice, Kruševca, Sarajeva a iz Zagreba. Tamo sam na njihovom sajtu, mislim na Zagreb, odgledala predivnu baletsku predstavu o austrijskoj princezi Sisi. Mogli su se gledati razni filmovi, serije. Meni je najgore bilo kada sam morala da ustajem u… Read more »
Meni bude pomalo žao što ne mogu da gledam sve te lepe stvari koje su nastale tokom izolacije (gledala sam recimo Hausera i još neke koncerte na praznim trgovima). Hvala za tu rečenicu, pokušaću da je zapamtim ‘zlu ne trebalo’ 😉
tamdundo
3 years ago
Pero je divam♥️♥️♥️,a ova izolacija i taj dio o moranju i slušanju mjera je šou,koliko vidim teže meni pada nego mojim pubertetlijama doma(15i 20god),…Hvala vam na ovome i samo pišite i objavljujte videa,meni je i ovo super i veoma zanimljivo..
Prelepa je priroda Patagonije! Izolacija koja nam je nametnuta nikada nije ista kao ona na koju se sami odlučimo jer tada imamo izbor i znamo da je uvek možemo prekinuti i nastaviti dalje. Uglavnom, kao i uvek, želimo ti svu sreću i mislimo na tebe!
Slažem se. Ovu izolaciju ne možemo da prekinemo kad nam dune, makar da pauzu napravimo, i to jeste suštinska razlika koja utiče na naš odnos prema njoj. Možemo samo da zamenjujemo teze i da koristimo izolaciju za nešto što će nam dati osećaj da vladamo situacijom (kao pisanje knjige, učenje jezika, slikanje, hobiji…), ali ostaje duboka svets o tome da ne vladamo njome.
mpagencija.paroski
3 years ago
Snežo ovo je test za sve ljude i mislim da posle “ovoga” ništa neće biti isto kao pre. Dobar je ovaj test “izdržljivosti”, mnada smo mi navikli na sve i svašta. U ovim okolnostima dobra su preispitivanja samog sebe i drugih, učimo jedni od drugih (ako želimo), pričamo, više se družimo…Iz ličnog iskustva, tokom ovog perioda, vidim da je dobro što smo zajedno (ima nas ukupno 9 u porodici, ali ne živimo zajedno), sada imamo vremena za druženje, zajedništvo. Stalno radimo, svi smo zauzeti i ne znam kada smo se ovako okupljali (u kući na selu)tokom “neradnih”vikenda! Malo nam smeta… Read more »
Videćemo. Ja sam prvih dana mislila da ništa neće biti isto kao pre, međutim, kako je ovde jako dobra situacija i nakon privh 7-oro zaraženih nemamo novih slučajeva, već skoro mesec dana, vidim koliko je sve ponovo opušteno i prilično normalno. Neke stvari još uvek jesu drugačije (maske i razmak) ali van toga, nema neke velike razlike. I nažalost, mislim da kao ljudski rod nismo ništa naučili iz ovoga.
Maja Radičević Cakić
3 years ago
“Kao šlag na tortu” za kraj jednog lepog slavskog dana, stiže tvoja priča i u njoj meni najdraži deo sa fotografijom koja budi neka lepa sećanja i unosi radost – plavetna reka, jesenje boje, sunce i pas. Sve je tu sloboda. Hvala.
Drago mi je zbog toga 🙂 Srećna slava ako ste slavili!
ruza_na_biciklu
3 years ago
Tog Belgijanca Put očigledno nije, za sada, uspeo da promeni. Ima još vremena (a možda i nema). Što se karantina tiče, poznajem nekoliko ljudi koji su, zbog svog zdravstvenog stanja, na neki način stalno u karantinu. Da li se iko od nas, uslovno rečeno zdravih&pravih zapita kako je tim ljudima koji su i u redovnom stanju u karantinu.
Sad je zaglavljen 70 km severno od Kojaikea i ne može da mrdne odatle jer su karabinjeri rekli da dalje ne puštaju. Kaže da je našao neku napuštenu kuću i u njoj razapeo šator. Inače, on živi već 6 godina u Čileu i sad se pitam što se lepo ne vrati kući, mislim, tu gde živi šest godina, nego se glupira.
ruza_na_biciklu
3 years ago
P.S. Da li znaš kako je Bartul prešao iz Paname u Kolumbiju? Darien je (nekada) bilo nemoguće proći kopnom.
Leteo je, nije mogao ni brodom, tako da je tad morao da ostavi prikolicu koju je imao u početku. Darian Gap je i dalje nemoguće preći kompnom, osim ako se ozbiljno ne kockaš sa životom pa ipak kreneš kao masa izbeglica. Gledala sam mnogo dokumentaraca na tu temu.
jelchica
3 years ago
Ništa, još da Peru Kompanjeru središ papire pa da krene za tobom kad dođe vreme 😀
Osciliram između: “vodim ga, sigruno” i “nema šanse da ga povedem”. Jako je komplikovano imati psa na putu, posebno ako ga nikad pre toda nisi imao. Pas ne putuje sa tobom, već si ti u službi njegovog (ili njenog) visočanstva i sve podređuješ njemu (li njoj). I ovo malo iksutsva dovoljno je da to shvatim, a to potvrđuju i moji prijatelji koji putuju sa psima (svi neuporedivo kraće i sa neuporedivo manje tereta). Stvarno bih volela da ga povedem, ali bojim se da bi to bila prevelika obaveza, koju jednostavno ne želim. Mada mi je neverovatno prirastao srcu, uštva jedna… Read more »
Pera Patagonič?
Perro Companero – to mi se dopada a predlog je jedne putnice 🙂
Ja sam nervozna kao pašče od kada su nam uveli mere izolacije. Ovo tvoje pitanje “Da li je moguće da taj osećaj proističe samo iz saznanja da nemam izbora?” je zapravo meni pomogao da se psihički smirim. Odgovor je u mom slučaju “Da” iz prostog razloga što sam vrlo samo- i solo-(dopiši šta hoćeš) i strašno me pogađa kada se nađem u situacijama koje su mi spolja nametnute. Drugi, vrlo bitan faktor je što su sve ove mere isključivo političke. To je npr. izuzetno upadljivo u Singapuru, sad od kada je broj novoobolelih eksplodirao u kolektivnim smeštajima za radnike migrante.… Read more »
I ja racionalizujem, pitam sebe šta mogu da promenim i da li na najbolji način reagujem u ovoj situaciji, da li izvlačim maksimum za sebe, ne dopuštajući da mi totalno poremeti planove. I tako se smirim, prihvatim to. Ali zanimljivo mi je to na jednoj drugoj ravni, a to je ono pitanje: šta je zapravo sloboda? Da li je to naša svest o mogućnostima (koje uglavnom ne koristimo), ili isključivo stanje koje smo osvojili? Često razmišljam o Severnoj Koreji. Knjigu o tom putovanju završila sam upravo sličnim pitanjem. Dvojica vodiča prate nas na aerodromu i meni je tužno jer znam… Read more »
“Ali zanimljivo mi je to na jednoj drugoj ravni, a to je ono pitanje: šta je zapravo sloboda? Da li je to naša svest o mogućnostima (koje uglavnom ne koristimo), ili isključivo stanje koje smo osvojili? ” To pitanje se ne može posmatrati van kulturoloških okvira i karaktera pojedinca. Besmisleno je ako se ne personalizuje. Šta je sloboda za mene, nije za tebe, o Severno Koreancu da ne pričam. Mogućnosti koje već postoje su izvojevane slobode od strane ranijih generacija i kao takve imaće uvek manju vrednost od one koje smo sami izvojevali. Kad ti je nešto poklonjeno ti ne… Read more »
Kolektivna psihoza i nervoza definitivno se uvukla u ljude.
Sa suprugom sam utvrdio dobar brak, celodnevno zatvoreni sa detetom i psom, samo se jos vise vezali. To je bio nas test. Dok su komsije iz zgrade se samo svadjali.
Ovo je test za tebe. Mozes samo jaca izaci iz ovoga. Na nama je…
Pa to je predivno! Vi da blagoslovite Coronu zbog tog testa 🙂 Bravo, mnogo mi je drago!
sve je vreme ovog sveta….u našemu posedu….kako li ga rasporedit’……u trajanja (ne)dogledu
to pitanje mi se nametnulo pre par godina sedeći u parku na Tašmajdanu i pričajući sa čerkom, da smo zadni put sedele na klupi na Tašu kada je ona bila mala.Znači nešto što nam je dostupno a znamo da je tu makar ga i ne koristili je ok. ali da odem da živim na selu i da mi to više nije dostupno da nije tu u mojoj blizini bi mi falilo iako ga nisam koristila. vrlo intrensantno, onda sam shvatila da je sve zbog stanja našeg uma.
Da, tačno to. Prethodnih nedelja primetila sam da najviše kukaju oni koji skoro nisu ni koristili slobode koje su im sad ograničene. Ionako su sedeli u kući, ispred monitora po ceo dan, a sad im odjednom strašno teško pada što ne mogu da budu napolju kad god požele ili da šetaju i idu u prirodu (u koju nisu ni išli). Ne ironišem, nego je to zaista zanimljivo kako radi naša svest i kako mi doživljavamo pojam slobode shodno tome. Verujem da ljudi u diktatorskim režimima, kao oni u S. Koreji, ili zatvorenici u zatvoru, doživljavaju slobodu drugačije nego mi. Pri… Read more »
Eh,stvarno bi bilo lepo kada bi mogla da ga povedes sa sobom ali to je testo izvodljivo nazalost.
Mislim da je skoro izvesno da ga neću povesti, iako sam bila na velikoj klackalici. Što više čitam o tome i pričam sa ljudima koji imaju ljubimce i putuju sa njima, to bolje shvatam koliko je to ogromna obaveza i da sve moraš da podrediš njima. A ja se od početka čuvam da u tom smislu ostanem slobodna za sam Put, da me ništa ne odvrati od njega.
Generalno gledano, prinuda nije odgovarajuće okruženje ni za šta, a naročito ne za kreativno izražavanje bilo koje vrste. Sada, osim prinude, svi smo izloženi stresu i različitim strahovima. Ja sam na kraju odustala od prisiljavanja sebe da započnem makar najmanju sliku. Umesto toga, radila sam ono za šta inače nemam dovoljno vremena – čitanje i spavanje. Paradoksalno, to mi je pomoglo da se opustim i da počnem da prihvatam stvari, umesto da pokušavam da se borim sa nečim što ne poznajem. Ovde se ukida vanredno stanje, mnogi smatraju prerano. Videćemo šta će to doneti.
Kada sebe ne bih prisilila na izolaciju i na disciplinu tokom te izolacije, ništa ne bih uradila. Ili bi pisanje jedne knjige trajalo godinama umesto nekoliko meseci. Sećam se da sam se tako izolovala i u vreme studija, kad sam spremala ispite. Tako da, prinuda u tom smislu mora da postoji. Koliko god da voliš nešto da radiš, niko ne voli da radi svaki dan po nekoliko sati sa ciljem da to završi. Svakako da ljudskoj prirodi više odgovara komfornija varijanta, da radi to nešto kad mu baš dođe. Ali na taj način sve traje mnogo duže, ako se ikad… Read more »
Mislila sam na prinudu spolja, onu na koju se ne može uticati. Tek što sam poslala komentar, shvatih da se nisam dobro izrazila.
Citajuci tvoje objave osecam slobodu tvog zivljenja i osecam se lepo😊 Mnogi su pomislili kao i ja da nisi mogla izabrati lepse mesto za izolaciju da sumiranje prozivljenog pretvoris u u dobru knjigu koju cemo jednog dana sa uzitkom citati…svaki naredni dan da ti bude bolji od prethodnog od srca zelim…😘
Hvala puno 🙂 Radim na tome i mislim da će knjiga biti dobra, a biće i obimna, tako da će moći da se dugo gustira 🙂
Tvoje priče sa daljine o tvojoj izolaciji drugačije su od naših. Toliko su zanimljive da sam i ja zavolela tog malog psića koga si nazvala Perro. U ovo vreme naše izolacije svako je mogao da pronadje sve što ga zanima. Ja sam pronašla da mogu da gledam opere, baletske predstave, drame ne samo kod nas iz Beograda, već iz Novog Sada, Subotice, Kruševca, Sarajeva a iz Zagreba. Tamo sam na njihovom sajtu, mislim na Zagreb, odgledala predivnu baletsku predstavu o austrijskoj princezi Sisi. Mogli su se gledati razni filmovi, serije. Meni je najgore bilo kada sam morala da ustajem u… Read more »
Meni bude pomalo žao što ne mogu da gledam sve te lepe stvari koje su nastale tokom izolacije (gledala sam recimo Hausera i još neke koncerte na praznim trgovima). Hvala za tu rečenicu, pokušaću da je zapamtim ‘zlu ne trebalo’ 😉
Pero je divam♥️♥️♥️,a ova izolacija i taj dio o moranju i slušanju mjera je šou,koliko vidim teže meni pada nego mojim pubertetlijama doma(15i 20god),…Hvala vam na ovome i samo pišite i objavljujte videa,meni je i ovo super i veoma zanimljivo..
Hvala!
Prelepa je priroda Patagonije! Izolacija koja nam je nametnuta nikada nije ista kao ona na koju se sami odlučimo jer tada imamo izbor i znamo da je uvek možemo prekinuti i nastaviti dalje. Uglavnom, kao i uvek, želimo ti svu sreću i mislimo na tebe!
Slažem se. Ovu izolaciju ne možemo da prekinemo kad nam dune, makar da pauzu napravimo, i to jeste suštinska razlika koja utiče na naš odnos prema njoj. Možemo samo da zamenjujemo teze i da koristimo izolaciju za nešto što će nam dati osećaj da vladamo situacijom (kao pisanje knjige, učenje jezika, slikanje, hobiji…), ali ostaje duboka svets o tome da ne vladamo njome.
Snežo ovo je test za sve ljude i mislim da posle “ovoga” ništa neće biti isto kao pre. Dobar je ovaj test “izdržljivosti”, mnada smo mi navikli na sve i svašta. U ovim okolnostima dobra su preispitivanja samog sebe i drugih, učimo jedni od drugih (ako želimo), pričamo, više se družimo…Iz ličnog iskustva, tokom ovog perioda, vidim da je dobro što smo zajedno (ima nas ukupno 9 u porodici, ali ne živimo zajedno), sada imamo vremena za druženje, zajedništvo. Stalno radimo, svi smo zauzeti i ne znam kada smo se ovako okupljali (u kući na selu)tokom “neradnih”vikenda! Malo nam smeta… Read more »
Videćemo. Ja sam prvih dana mislila da ništa neće biti isto kao pre, međutim, kako je ovde jako dobra situacija i nakon privh 7-oro zaraženih nemamo novih slučajeva, već skoro mesec dana, vidim koliko je sve ponovo opušteno i prilično normalno. Neke stvari još uvek jesu drugačije (maske i razmak) ali van toga, nema neke velike razlike. I nažalost, mislim da kao ljudski rod nismo ništa naučili iz ovoga.
“Kao šlag na tortu” za kraj jednog lepog slavskog dana, stiže tvoja priča i u njoj meni najdraži deo sa fotografijom koja budi neka lepa sećanja i unosi radost – plavetna reka, jesenje boje, sunce i pas. Sve je tu sloboda. Hvala.
Drago mi je zbog toga 🙂 Srećna slava ako ste slavili!
Tog Belgijanca Put očigledno nije, za sada, uspeo da promeni. Ima još vremena (a možda i nema). Što se karantina tiče, poznajem nekoliko ljudi koji su, zbog svog zdravstvenog stanja, na neki način stalno u karantinu. Da li se iko od nas, uslovno rečeno zdravih&pravih zapita kako je tim ljudima koji su i u redovnom stanju u karantinu.
Sad je zaglavljen 70 km severno od Kojaikea i ne može da mrdne odatle jer su karabinjeri rekli da dalje ne puštaju. Kaže da je našao neku napuštenu kuću i u njoj razapeo šator. Inače, on živi već 6 godina u Čileu i sad se pitam što se lepo ne vrati kući, mislim, tu gde živi šest godina, nego se glupira.
P.S. Da li znaš kako je Bartul prešao iz Paname u Kolumbiju? Darien je (nekada) bilo nemoguće proći kopnom.
Leteo je, nije mogao ni brodom, tako da je tad morao da ostavi prikolicu koju je imao u početku. Darian Gap je i dalje nemoguće preći kompnom, osim ako se ozbiljno ne kockaš sa životom pa ipak kreneš kao masa izbeglica. Gledala sam mnogo dokumentaraca na tu temu.
Ništa, još da Peru Kompanjeru središ papire pa da krene za tobom kad dođe vreme 😀
Osciliram između: “vodim ga, sigruno” i “nema šanse da ga povedem”. Jako je komplikovano imati psa na putu, posebno ako ga nikad pre toda nisi imao. Pas ne putuje sa tobom, već si ti u službi njegovog (ili njenog) visočanstva i sve podređuješ njemu (li njoj). I ovo malo iksutsva dovoljno je da to shvatim, a to potvrđuju i moji prijatelji koji putuju sa psima (svi neuporedivo kraće i sa neuporedivo manje tereta). Stvarno bih volela da ga povedem, ali bojim se da bi to bila prevelika obaveza, koju jednostavno ne želim. Mada mi je neverovatno prirastao srcu, uštva jedna… Read more »