Velika dilema

Sadržaj mogu videti samo članovi. Postani član!
Subscribe
Notify of
guest
65 Comments
most voted
newest oldest
Inline Feedbacks
View all comments
Kalista
Kalista
4 years ago

Ako neko voli životinje, onda sam to ja! Sve bih ih usvojila, milion suza sam već prolila zboh njih. Čitajući tekst, moja prva reakcija je bila čista romantika , ” Toooo, povedi Peru sa sobom, kako je to divno, imaćeš drugara, saputnika, nećeš biti sama, psi su odani prijatelji…” Ali čitajući dalje, menjam mišljenje. Pre svega, plan o fazama je super. Dobar je za testiranje i sebe i psa. Ali … Kažeš za sebe kakva si, kažeš i kakav je Pero. Pa vi ste identični. Verovatno te je zato i privukao. Voli tebe ali voli i slobodu. Šta kad pojuri… Read more »

zlinak
zlinak
4 years ago
Reply to  snezana

“Bolje sad dve nego kasnije 1000 suza” – ovo mi je najbolji komentar od svih do sad pristiglih koji bih i sam potpisao. Jako je lako nama odavde da navijamo i prizeljkujemo jos egzoticnije price sa kraja sveta. Cini mi se na neki nacin neodgovorno cak i davati misljenje koje bi podstrekavalo nekoga na to da u ovom slucaju ide putem srca. El Perro je super prica za sad i ovde, manje si usamljena, imas nekog sa kim delis vreme i emocije, na kraju krajeva imas o cemu i da nam pises. Ali mislim da to tu treba i da… Read more »

hansolina
hansolina
4 years ago

Snezo moj utisak je da si ti u sebi vec odlucila da ga povedes,sad to resavas razumom tako sto pravis sve te pripreme i faze, sto je stvarno super. Sigurno nece uvek biti lako, al nisu ni mnoge druge stvari!
Bice divno pratiti vas zajedno ubuduce 🙂

mar1ca
mar1ca
4 years ago

Ja ti se divim što si uspela da racionalizuješ svoj odnos sa Perom! Ja to ne bih mogla. On bi definitivno već bio sa mnom, a ja bih to pripisala sudbini. :))) Zaista, biće jako naporno putovati sa njim. Ne znam kako je za prelazak s kučetom na relaciji Čile-Argentina, a da ne pominjem druge zemlje J.A. i nastavak ka severu, povratak u Evropu? Kakav je to potencijalni stres za kuče, ako bude moralo da živi u gradu sa tobom, makar i privremeno? S druge strane, to će te terati da budeš aktivna čak i kad se vratiš u urbanije… Read more »

mar1ca
mar1ca
4 years ago
Reply to  snezana

Slažem se sa kučećom dilemom!
Ali se ne slažem sa definicijom sebičnosti. Ti si racionalna, donosiš odluke priznajući i uvažavajući svoje potrebe i karakter. To je hrabrost i iskrenost, to nije sebičnost!
Sebično je ići za trenutnim porivima ili činiti stvari zbog kompromisa. Ovo tvoje, to nije!

Tatjana
Tatjana
4 years ago

Nije lako doneti takvu odluku. Pogotovo u situaciji stalnog kretanja i prelaženja granica. Pogledaj kakvi su uslovi za ulazak psa u sve zemlje tvog potencijalnog boravka, jer karantin je negde obavezan uprkos svim potbrdama o zdravstvenom stanju psa i primljenim vakcinama. Ono što mene trenutno sprečava u uzimanju psa je što uvek moraš imati neki ekstra novac sa strane za nepredviđene i ne daj Bože posete veterinaru, a i kvalitetna hrana nije mala stavka u budžetu. Mnogo više ćeš trošiti na hranu, pogotovo što će i on biti fizički aktivniji i više će jesti. Pero je divan i uživaj sa… Read more »

Molder72
Molder72
4 years ago

Biće hrabar potez povesti i psa sa sobom na tako dalek put jer je to ipak velika obaveza ali sa druge strane i prijatno društvo koje ne zanoveta, ne duri se i nema suprotno mišljenje i društvo koje će te bezrezervno zavoleti. Često je teže sa ljudima deliti putovanje nego sa jednim takvim prijateljem kakav je pas. Tehničkih problema će sigurno biti ali ne sumnjam da ćeš ih ti prevazići. I na kraju zamisli naslovnu stranicu u nekom vodećem svetskom globtroterskom časopisu “Žena i pas – od Ognjene zemlje do Aljaske”… pa kao “Zov divljine”! Želimo ti svako dobro i… Read more »

tirinda
tirinda
4 years ago

Cao Snezana,
racionalno si sve dobro sabrala,oduzela,podvukla,gresku nisam nasao. Ostaje jos samo onaj deo koji se ne prevodi u reci ili racunicu. A taj deo ces sama naci,verovatno ti je potrebno malo vremena da te popusti ona racionalna “racunica”.

Da se mene neko pita,ne postoji tacan odgovor u vezi Pera,kako god odlucis bice i lepog i ruznog,ali zar nije tako sa svime? Jin-jang 🙂

Pozdravljam te.

Dane

Snow White
Snow White
4 years ago

Pre oko godinu i po našla sam jedno žuto kuče sa otvorenim prelomom zadnje desne šape. Nisam imala izbora, moralo je hitno kod veterinara. Onda sam imala izbora i, iako mi je u tom teškom životnom trenutku najmanje trebao pas, odlučila sam da ga zadržim. Mnogo mi je pomoglo njegovo prisustvo… Čini mi se da to tako ide – mi spasemo njih, a onda oni spasu nas:)
Navijam za vaš tandem, sigurna sam da će, uprkos teškoćama koje to nosi, obostrana korist (čitaj: ljubav) biti neprocenjiva!
Naravno, konačna odluka je samo tvoja!

Sladjanapr
Sladjanapr
4 years ago
Reply to  Snow White

Meni se ne svidja odgovornost tokom prelaska granice mislim da ja ne bi nikog vodila ali bi dok sam tu bila sa njim zar ne postoji mogucnost prelaska granice psa bez da bude tvoja odgovornost,on ce nauciti trcati za tobom

Sladjanapr
Sladjanapr
4 years ago
Reply to  Sladjanapr

Ne bi nikad peistala da pas bude cipovan na moje ime a da sam putnik za psa to nista ne znaci a za tebe ne primorava te ni nasta

Gile
Gile
4 years ago

Psa bih uzeo samo ako sam siguran da ga mogu vratiti gazdarici kad nastavim planirani put. A s obzirom na potencijalni problem sa kokoskama nove gazdarice, verovatno ni sada. Vas put na sever kao i sva vaša prethodna putovanja su ispunjena nepredvidljivim izazovima i brzim odlukama u kojima pas može da bude problem i prepreka. Mnoge zemlje imaju rigorozna pravila za dovodjenje pasa koja ponekad zahtevaju i karantin…. Moje prijateljsko razmišljanje…..znam da cenite i zelite da čujete tudja mišljenja…..hvala za još jedan zanimljiv blog.

naki_belgrade
naki_belgrade
4 years ago

Pročitala sam u nekom komentaru na Fb kako ste odlučili da ne vodite psa sa sobom. I tako sam se smorila. Nakon ovog teksta sam se ipak obradovala, da postoji nada da ćete ga povesti i promeniti svoj i njegov život zauvek. Kao neko ko ima pse od malena, znam koja je to obostrana ljubav. Sada imam Lesi. Usvojili smo je kad je imala 3 godine, iz šinteraja. U tom trenutku nisam ni razmišljala o psu jer sam mnogo radila, imam mali stan bez terase, međutim ugledala sam slučajno njenu sliku, izgledalo je kao da plače. Morala sam je spasti.… Read more »

tamdundo
tamdundo
4 years ago

Mislim da je to gotova stvar,da imaš suputnika♥️♥️♥️♥️..Da si pala na šarm(i ljubav naravno)…

urosh
urosh
4 years ago

Ja bih rekao da je odluka vec donesena samo jos da se oblaci sumnje rasciste, pocetak jednog predivnog prijateljstva 🙂

Migas
Migas
4 years ago

Ja sam veoma veliki ljubitelj životinja pogotovo pasa.Pre neki dan našao sam malo štene napušteno i bez ikakvog razmišljanja uzeo sam ga i odneo kući a s obzirom da živim na selu to mi ne predstavlja veliki problem da imam i nekoliko pasa. Od kako sam prvi put pročitao za Peru odmah sam bio srećan kada si pomenula da ćeš ga možda povesti sa tobom i navijao sam za to. Međutim kada sam malo bolje razmislio mislim da je mnogo bolje da ostane tu gde jeste jer ipak to je baš velika velika obaveza. Kao što je neko ovde rekao… Read more »

koviljkastambolija@gmail.com
koviljkastambolija@gmail.com
4 years ago

Draga Snežana, verujem da smo svi koji te pratimo shvatili kakva si ti osoba tako da je opis svih tvojih razloga za činjenje ovog ili onog suvišan. Moj stav je da ostaneš u kontaktu sa psom dok si tu ali da ga ne vodiš sa sobom. Zašto? Bojim se da će se desiti neka situacija u kojoj ćeš ga se morati odreći a onda će ti biti jako teško. To savetujem iz nekog sličnog iskustva. Ovako , ti ćeš otići a on će ostati u svom kraju ipak siguran.U svakom slučaju odluka je na tebi ali bih volela da bude… Read more »

vema
vema
4 years ago

Zanimljiva priča kao i uvek o tvom boravku u ovoj užasnoj situaciji. Pas je veoma interesantan i vidi se da si se dosta vezala za njega to je i razumljivo u trenutku u kome se nalaziš. Ja mislim da ne treba da ga povedeš sa sobom. Razlog je što si ti orijentisana samo na sebe a kuca može da ti pravi neprdvidjene probleme. Drugo kada odeš u tvoje novo prebivalište treba da nastojiš da ga sve manje vidjaš, da svaki put napraviš veću distancu. Sigurno je da i kučići osećaju ko ih voli i mogu da pate. Sećam se filma… Read more »

ljiljana.svetlo
ljiljana.svetlo
4 years ago

Draga Snežo, ovo ti je veliki izazov, racio ti kaže jedno a srce drugo.Iako ceo život imam pse i znam šta to znači i uvek sam se u tim situacijama vodila srcem,ti si u potpuno drugoj situaciji nego svi mi, mi smo mogli sebi da dozvolimo da se upravljamo srcem jer smo kod kuće a ti si na putu, i koliko sam razumela nikada nisi imala psa.U početku sam bila oduševljena idejom da ga usvojiš ali sada sve više mislim da je možda bolje da poslušaš racio.Želim ti svako dobro.

zeljko.simakovic@gmail.com
zeljko.simakovic@gmail.com
4 years ago

Zaboravite psa, preseljenje je odlican trenutak. Kako rekoste kod Vas je sve komplikovano, u tom slucaju dovoljni ste sami sebi.

cerevican
cerevican
4 years ago

“u nevreme” Globo trota…američkog započeste ….nenadanost doživljaja… ‘nako usput doživeste …s’tog ukratko -to je to …a biće još ohohoooo

Dušan Rešin
Dušan Rešin
4 years ago

Iako je Perro glavni junak ove priče, još nešto je na mene ostavilo utisak: brvnara iznutra uopšte ne deluje kao brvnara. U prvi mah pomislio sam da je na fotografiji neki drugi prostor. Deluje udobno.

Spes
Spes
4 years ago

Ja bih ovako uradila: probala bih da zamislim nekoliko ekstremnijih situacija sa tvojih dosadašnjih putovanja koje su zahtevale brzu reakciju ili odluku ili pojačan napor, pa onda tu dodaj psa, njegovo moguće ponašanje, njegove potrebe itd. Mislim da bi ti on bio preveliki teret i obaveza imajući u vidu tvoj način putovanja. Ali odluka je svakako tvoja i kako god da odlučiš – srećno! <3

ruza_na_biciklu
ruza_na_biciklu
4 years ago

Uh, čoveče! Na velikom si iskušenju. Što kaže naš narod “Jedno kajanje ti ne gine”. Nešto mi pade na pamet, pošto ti uglavnom kampuješ u šatoru, koliko bi Perrovo prisustvo privlačilo divlje živuljke (one se uglanom klone ljudi, ali kad nanjuše njega…). Kako god da odlučiš, neka ti je sa srećom.

Sladja
Sladja
4 years ago

Vidim da se uglavnom težište stavlja na to u čemu bi ti Perro bio prepreka na putu ukoliko ga povedeš. To je ok, ali sa druge strane napravi i listu šta bi ti to dobro donelo, počev od onog emotivnog dela, pa i do praktičnog u smislu zaštite, novo, možda jedinstveno iskustvo, i sve ostalo što ti padne na pamet. Stavljam se u tvoju situaciju, razumem potrebu za slobodom, i ja je imam. Imam i određeno iskustvo sa psima. Nema cenu ta vrsta ljubavi. Mislim da bih ga povela na kraj sveta, do kraja života, pa neka me i malo… Read more »

Sladja
Sladja
4 years ago
Reply to  snezana

Nije fora da ti pišem iz doma, ja znam da bih ga ja povela. A to, ako se razboliš…pa da si tako razmišljala kad si polazila u avanturu putovanja po svetu, verujem ne bi ni pošla. Ovde kod nas u naselju, ima baka beskućnik od oko sedamdeset godina, po otečenim nogama vidi se da je krhkog zdravlja, spava napolju sa psima, sve deli sa njima, greju je zimi kad spava…i živi. Neću da te ubeđujem, samo kažem, sve je u tome iz kog se ugla posmatra. Ljubim vas.

Sladja
Sladja
4 years ago
Reply to  snezana

Po tome kakva je Katalina, njemu veća kocka dođe da ostane 😂

vladetaub
vladetaub
4 years ago

Na Put ne bih vodio psa (perfektno dresiranog….možda!?). Mnogo je situacija,pogotovo bezbedonosnih, kada bi pas bio od koristi ali je isto toliko kada bi bio problem. Ne kažem da nije moguće ali ja ne bih, Perra pogotovo.

slavica@medakovic.in.rs
slavica@medakovic.in.rs
4 years ago

Sasvim je jasno,rešiće se to pitanje na najbolji mogući način i za tebe i za Perra.Dok se stvara knjiga o Japanu,susreti sa Perom će biti odlični za zajedničke šetnje,razbibrigu i opuštenu razmenu simpatija i ljubavi u njemu poznatim okolnostima…

Nacule
Nacule
4 years ago

Kako bi u kampu sa njim? Da ne smara druge ljude i da im ne zapišava šator. U prirodi je psa da obeležava teritoriju. Da ne laje na ljude, da ne skače na njih ni u igri ili na decu.
Morala bi transporter da nosiš. Šta ako autostopiraš neku deonicu.
Da se ne krvi sa psima domaćina ili mačkom, bilo je reči.
O svakoj mogućoj situaciji treba razmisliti dobro. Samo bi te ograničavao, mislim.
Ionako je divljina surova i nepredvidljiva za jednu ženu, pa još sa “detetom” 🙂

snezana
snezana
4 years ago
Reply to  Nacule

Da, to je kao da stalno imam šarmantnog ali nemogućeg šestogodišnjaka sa sobom. To mi je neko već rekao, pa sam zapamtila.

GV
GV
4 years ago

Racionalno bi bilo da ga ne uzmeš, a emotivno da ga uzmeš. Sad je pitanje šta je kod tebe jače.

snezana
snezana
4 years ago
Reply to  GV

Tačno, osim što bih to malo korigovala: pitanje je šta mora da bude jače da bih nastavila da živim i radim ovako i narednih X godina.

Sladjanapr
Sladjanapr
4 years ago

Ja imam psa koji se rodio kod mene ,bilo ih je dvoje a jednog su usvojili rako da je on ostao.U pocetku dok je bio mali bilo je tesko snjim.Cak kad je imao godinu dana imao je fazu da “gricne”nekog na ulici.Da gricne kazem zato sto sam ga poznavala dobro i znala sam da ne bi stvarno ujeo nikog ali imao je tu fazu,cak sam se zbog njega zamerila sa jednim komsijom.Ali nakon toga se izmenio i to ga je proslo samo od sebe sad me slusa .Ranije mi je trebalo citav sat da ga dozovem da ga vezem sad… Read more »

mar1ca
mar1ca
4 years ago

Stalno zaboravljam da ti napišem, ali baš me raduje kad vidim da se komunikacija vratila na blog. Kad vidim sve ove komentare. 🙂 Nisam na FB pa ne mogu da poredim, ali ima li razlike za tebe?

Jumil2008
Jumil2008
4 years ago

Uz veliko uvažavanje za tvoju ljubav prema psu mislim da bi to dosta usporilo sve tvoje aktivnosti u vožnji i u organizaciji slobodnog vremena tako je moj predlog da tu želju ispunis u drugoj prilici, kada budeš imala više vremena između dva putovanja. S poštovanjem, Milivoje

65
0
Would love your thoughts, please comment.x