Mislim da je pun pogodak što ste odlučili da pišete skraćene objave za društvene mreže, taman da se zagolica mašta i željno iščekuje blog 🙂 Sve mi deluje drugačije, kao da niste više u Čileu, kao što već rekoh negde. Mnogo je zanimljivo 😃
Meni je drago sto si ugosćena kod čileanske porodice da osetiš njihove obicaje na njima svojstven način…to je nesto najbolje na putovanju😊
Neka ti se dogode mnoga poznanstva ljudi kao sto su Karlosovi roditelji😉
Ne mogu da se žalim, dosta su me Čileanci ugošćavali.
Ceca014
3 years ago
Divno ste dočarali predele! Baš se obradujem kada sretnete dobre ljude, širokog srca i shvatanja! A ne neke sebične, neinteligentne, plašljive kakvih je bilo…
Iskrena da budem, ne mogu da se setim ovih potonjih – jer zaista njih i ne pamtim.
Gile
3 years ago
Divan Blog Snezana….. a ovi gostoljubivi Čileanci bi mogli da nadju mesto u nekoj buducoj knjizi o Zemljanima ? Posto sada i spavate u pustinji zanima me kako čuvate novi laptop da mu pesak ne naudi jer pamtim da vam je zarobio foto aparat…?
Uvila sam ga u ogromnu kssu, pa onda u onu tapaciranu torbu pa sve to u bisagu. Ne otvaram ga napolju u pustinji.
jasmina.hajder@gmail.com
3 years ago
Mene uvek i ponovo iznenadi raznolikost i raskošna lepota Čilea…ne manje i živopisnost i dobrota Čileanaca. I opet mogu samo da ti poželim: dobre vetrove i dobre ljude ispod tog dalekog neba
Divno osveženje u sred pustinje su Karlosovi roditelji,a hladovina starih maslina i mala zelena oaza koju su prošarali cvećem- daju utisak ambijentalnog raja koji uliva sigurnost,osećaj blagostanja i duševni mir.Stekla sam utisak da si i ti njima donela dašak svežine i prijatan dodir sa zagonetnom magijom dalekih svetova, koju sa sobom nosiš i kroz osmeh zračiš.Uzajamnost koja se oseća i u kojoj se brišu jezičke barijere.
Da, vidi se samo par slika u blogu, ali sam otvorila galeriju pa gledam i čitam naizmenično. Ova epizoda je lepa, zbog kolorita i emocija. Drago mi je da si se odmorila, a tvoji domaćini su divni. <3
Slike gde je Surfi parkiran naspram nepreglednog prostranstva pustinje su najupečatljivije.
Odličan tekst. Uživao sam. Pre neki dan mi je prijatelj poslao link ka Vašem tekstu iz 2010. godine,na sajtu Klub putnika Srbije,gde pišete o obilasku zavičaja Vaših roditelja. On je bio oduševljen jer su i njegovi iz Katića. Zanimljiv mi je bio pogled Snežane iz 2010. i poređenje sa sadašnjim tekstovima. Veliki pozdrav!
Hvala Saša. Taj serijal o Ciklo-crvenkapi nikad nisam dovršila, nažalost, ali turica je bila uvertira za početak kotrljanja oko sveta. Inače sam taj tekst pisala baš pažljivo, bilo mi je stalo 🙂
Natasa Rodic
3 years ago
Pustinja, kao nema vode,života, ljudi, životinja…ma, meni je ovo sve divan, elementarni oblik života, koji većina nas ne bi umela da živi. Što se svega tiče, lepše mi je i sadržajnije nego u raznim oblicima “života” po velikim gradovima i ostalim preurbanizovanim mestima.
Domaćini su definitivno za Zemljane, ali kada će stići na red, u 3. ili 4. deo?
Pranje odeće u fontani, pretpostavljam od peska, bez deterdženta ?
Drugi deo Zemljana bi logično išao nakon završene ture po Latinskoj Americi, ili Latinska i deo Centralne koji budem obišla.
Treći, po istoj logici, ide za Severnu Ameriku.
Možda te dve zajedno, ali mislim da će biti previše materijala za jednu knjigu. Videćemo…
Natasa Rodic
3 years ago
Videla sam u međuvremenu video i objašnjenje za pranje odeće.
Ceste su im, gde ih ima, savršene.
Domaćin ti je, za stolom, poželeo aš divnu dobrodošlicu.To sam dobro razumela. Brat čoveka sa sirevima je studirao astronomiju u Srbiji? O čemu pričaju dok isprobavaš sireve? Treba nam prevod 🙂
zlinak
3 years ago
Ovo kod Karlosa Markusa mi je bas osvezavajuce, uzivao sam citajuci tako da si neminovno i ti morala uzivati tamo s njima, razmenjujuci pozitivnu energiju.
I bas mi se svidja sto su okolnosti ispale takve da si na kraju nastavila kroz Atakamu umesto onog aviona u Urugvaj. Ostala bi uskracena za kompletan dozivljaj Cilea.
Pretpostavljam da nije u opticaju kopneni prelazak granice u Boliviju ili Peru? Inace bi i to imala kao varijantu – ako se skockaju kockice kada budes zavrsila sa San Pedrom.
ruza_na_biciklu
3 years ago
Znaš da sam poželeo da nikada ne završim čitanje ovog bloga. Tako si sve lepo opisala, pa sam imao osećaj kao da sam tamo. ❤️
Jumil2008
3 years ago
Svi su tekstovi divni ali ovaj mi je bas “legao”. Srećno dalje…
majrajakov
3 years ago
Gledam sa zakasnjenjem i primecujem kako si uzivala i lepo se odmorila kod ovih predivnih ljudi, i uvak ti se desi da posle kise sine sunce, bravo za maslinu bravo za predivan gradic i bravo za sve dobre ljude koji ti pomazu da izguras sve ovo nasmejana i srecna… Uzivam u blogovima i stvarno ti zavidim na svemu, disi duboko i samo napred… Veliki respekt
čitam,smišljam i uživam….(k’o da u Okean gledam)…joj starosti sputavaš me… pedalanju da se predam
Pa evo, putujemo zajedno 🙂
A ovaj78-ogodišnjak napravio 500.000 milja bajsom: https://www.abc.net.au/news/2021-02-19/78yo-cairns-cyclist-clocks-up-520000-kilometres-travelling-world/12900698
Mislim da je pun pogodak što ste odlučili da pišete skraćene objave za društvene mreže, taman da se zagolica mašta i željno iščekuje blog 🙂 Sve mi deluje drugačije, kao da niste više u Čileu, kao što već rekoh negde. Mnogo je zanimljivo 😃
Ovo je druga planeta, zaista.
Srecno dalje ;).
Hvala!
Meni je drago sto si ugosćena kod čileanske porodice da osetiš njihove obicaje na njima svojstven način…to je nesto najbolje na putovanju😊
Neka ti se dogode mnoga poznanstva ljudi kao sto su Karlosovi roditelji😉
Ne mogu da se žalim, dosta su me Čileanci ugošćavali.
Divno ste dočarali predele! Baš se obradujem kada sretnete dobre ljude, širokog srca i shvatanja! A ne neke sebične, neinteligentne, plašljive kakvih je bilo…
Iskrena da budem, ne mogu da se setim ovih potonjih – jer zaista njih i ne pamtim.
Divan Blog Snezana….. a ovi gostoljubivi Čileanci bi mogli da nadju mesto u nekoj buducoj knjizi o Zemljanima ? Posto sada i spavate u pustinji zanima me kako čuvate novi laptop da mu pesak ne naudi jer pamtim da vam je zarobio foto aparat…?
Uvila sam ga u ogromnu kssu, pa onda u onu tapaciranu torbu pa sve to u bisagu. Ne otvaram ga napolju u pustinji.
Mene uvek i ponovo iznenadi raznolikost i raskošna lepota Čilea…ne manje i živopisnost i dobrota Čileanaca. I opet mogu samo da ti poželim: dobre vetrove i dobre ljude ispod tog dalekog neba
Da, zaista su raznoliki i raskošni. Hvala!
Divno osveženje u sred pustinje su Karlosovi roditelji,a hladovina starih maslina i mala zelena oaza koju su prošarali cvećem- daju utisak ambijentalnog raja koji uliva sigurnost,osećaj blagostanja i duševni mir.Stekla sam utisak da si i ti njima donela dašak svežine i prijatan dodir sa zagonetnom magijom dalekih svetova, koju sa sobom nosiš i kroz osmeh zračiš.Uzajamnost koja se oseća i u kojoj se brišu jezičke barijere.
Da, da, posebno se Karlos Markus oduševio mojojm pričom.
Super putopis, kao i uvijek. 🙂 Nažalost, dosta slika se ne vidi…možda neki tehnički problem.
Sad bi trebalo da se vidi, zaboravila sam da napravim share lunk sa svoje gmail galerije.
Da, sad radi !
Da, vidi se samo par slika u blogu, ali sam otvorila galeriju pa gledam i čitam naizmenično. Ova epizoda je lepa, zbog kolorita i emocija. Drago mi je da si se odmorila, a tvoji domaćini su divni. <3
Slike gde je Surfi parkiran naspram nepreglednog prostranstva pustinje su najupečatljivije.
Sad bi trebalo da se sve vide
Sve se fotografije vide. Što se objava na drištvenim mrežama tiče, meni su one takođe zanimljive, a blog mi daje celokupan utisak i užitak.
Hvala na mišljenju 🙂
Odličan tekst. Uživao sam. Pre neki dan mi je prijatelj poslao link ka Vašem tekstu iz 2010. godine,na sajtu Klub putnika Srbije,gde pišete o obilasku zavičaja Vaših roditelja. On je bio oduševljen jer su i njegovi iz Katića. Zanimljiv mi je bio pogled Snežane iz 2010. i poređenje sa sadašnjim tekstovima. Veliki pozdrav!
Hvala Saša. Taj serijal o Ciklo-crvenkapi nikad nisam dovršila, nažalost, ali turica je bila uvertira za početak kotrljanja oko sveta. Inače sam taj tekst pisala baš pažljivo, bilo mi je stalo 🙂
Pustinja, kao nema vode,života, ljudi, životinja…ma, meni je ovo sve divan, elementarni oblik života, koji većina nas ne bi umela da živi. Što se svega tiče, lepše mi je i sadržajnije nego u raznim oblicima “života” po velikim gradovima i ostalim preurbanizovanim mestima.
Domaćini su definitivno za Zemljane, ali kada će stići na red, u 3. ili 4. deo?
Pranje odeće u fontani, pretpostavljam od peska, bez deterdženta ?
Drugi deo Zemljana bi logično išao nakon završene ture po Latinskoj Americi, ili Latinska i deo Centralne koji budem obišla.
Treći, po istoj logici, ide za Severnu Ameriku.
Možda te dve zajedno, ali mislim da će biti previše materijala za jednu knjigu. Videćemo…
Videla sam u međuvremenu video i objašnjenje za pranje odeće.
Ceste su im, gde ih ima, savršene.
Domaćin ti je, za stolom, poželeo aš divnu dobrodošlicu.To sam dobro razumela. Brat čoveka sa sirevima je studirao astronomiju u Srbiji? O čemu pričaju dok isprobavaš sireve? Treba nam prevod 🙂
Ovo kod Karlosa Markusa mi je bas osvezavajuce, uzivao sam citajuci tako da si neminovno i ti morala uzivati tamo s njima, razmenjujuci pozitivnu energiju.
I bas mi se svidja sto su okolnosti ispale takve da si na kraju nastavila kroz Atakamu umesto onog aviona u Urugvaj. Ostala bi uskracena za kompletan dozivljaj Cilea.
Pretpostavljam da nije u opticaju kopneni prelazak granice u Boliviju ili Peru? Inace bi i to imala kao varijantu – ako se skockaju kockice kada budes zavrsila sa San Pedrom.
Znaš da sam poželeo da nikada ne završim čitanje ovog bloga. Tako si sve lepo opisala, pa sam imao osećaj kao da sam tamo. ❤️
Svi su tekstovi divni ali ovaj mi je bas “legao”. Srećno dalje…
Gledam sa zakasnjenjem i primecujem kako si uzivala i lepo se odmorila kod ovih predivnih ljudi, i uvak ti se desi da posle kise sine sunce, bravo za maslinu bravo za predivan gradic i bravo za sve dobre ljude koji ti pomazu da izguras sve ovo nasmejana i srecna… Uzivam u blogovima i stvarno ti zavidim na svemu, disi duboko i samo napred… Veliki respekt
Hvala!!!