samo dalje od Velike Vode……male šanse da se negde “trkne” …..zjap talasa vazda je bez mere…u tili čas Okean usrke …
p.s.
(prirode fenomen…. ne treba da čudi …ali ipak ….čuvajte se Ljudi!)
jasmina.hajder@gmail.com
3 years ago
Brinula sam i mislila na tebe tokom uzbune na cunami i hvala Bogu, bila je ipak lažna uzbuna! Atakama – veličanstvena, izazovna, moćna i neumoljiva u svojoj jedinstvenosti, lepoti i surovosti. Ne sumnjam u tvoju istrajnost, dovitljivost i mentalnu snagu da odmeriš svoje snage sa njom i da bezbedno predješ preko nje! Srećno Snežana!
Bogumila Golubic
3 years ago
Uh, bas sam se i ja umorila “putujuci” s tobom kroz ovo bespuce. Pa i izazovi trebaju imati granicu. Cuvaj se draga Snezana (Izvini sto sam ja presla na pertu ali tako se osecam bliskije sa svojom Saputnicom s kojom delim i umor i nesanicu i zedj i svu brigu)
mar1ca
3 years ago
Kakvi predeli! p r e d i v n o !
Ceca014
3 years ago
Baš izazovna tura! Puna kontradiktornih stvari, predela i ljudi! Razmišljam o tom fenomenu koji je isključio GPS uređaj i zbunio zvučnik. Pustinja je neverovatna i očekujem još “čuda”! Koliko ovo sve utiče na vašu duhovnost, religioznost? Dopuštate li sebi razmišljanja o životu, smrti (na kratko ste to opisali u susretu sa opasnostima u saobraćsju)?
Ja uvek razmišljam o životu i smrti, svaki put kad prošiša kamion ja pomislim na smrt. Život koji živim je toliko intezivan da sam svesna i njega i opozita na svakom koraku, ali bez ikakvog straha. Jedino se bojim bolesti.
acika
3 years ago
Kao i do sada divan blog, pohvale i za dodatni video za nas preplatnike.
Meni je ovaj blog jedan od najboljih….hvala ti sto si nam tako lepo docarala surovost pustinje i svoja osećanja kroz koja si smenjivala i radost i tugu tokom puta 👍
Uh, bilo je baš svega, od oduševljenja do potpunog kraha. Ali na kraju je sve ispalo dobro.
ruza_na_biciklu
3 years ago
“Tesko i predivno”, super naslov za ovaj blog. Kako sve to sto dozivljavas, vidis i situacije kroz koje prolazis lepo opisujes 🙂 Bas uzivamo putujuci /virtuelno/ sa tobom. Neka te sreca prati.
Hvala ti što razumeš da na Putu nije sve samo lepo i bajno već ima i mnogo problema, te da objektivan pripovedač piše o svemu tome. Ovo odgovaram pod utiskom jednog komentara u anketi u kome se komentator žali kako se ja, navodno, stalno žalim na sve oko sebe. A ovo nije Instagram, gde je svako putovanje WOW i sve je extra i cool.
majrajakov
3 years ago
Citam sa zakasnjenjem i radujem se svakom lepom trenutku koji prozivis… Budi hrabra i dalje i samo napred… Produzila sam pretplatu pre neki dan na jos godinu dana i radujem se sto cemo se i dalje druziti… Srecno
samo dalje od Velike Vode……male šanse da se negde “trkne” …..zjap talasa vazda je bez mere…u tili čas Okean usrke …
p.s.
(prirode fenomen…. ne treba da čudi …ali ipak ….čuvajte se Ljudi!)
Brinula sam i mislila na tebe tokom uzbune na cunami i hvala Bogu, bila je ipak lažna uzbuna! Atakama – veličanstvena, izazovna, moćna i neumoljiva u svojoj jedinstvenosti, lepoti i surovosti. Ne sumnjam u tvoju istrajnost, dovitljivost i mentalnu snagu da odmeriš svoje snage sa njom i da bezbedno predješ preko nje! Srećno Snežana!
Uh, bas sam se i ja umorila “putujuci” s tobom kroz ovo bespuce. Pa i izazovi trebaju imati granicu. Cuvaj se draga Snezana (Izvini sto sam ja presla na pertu ali tako se osecam bliskije sa svojom Saputnicom s kojom delim i umor i nesanicu i zedj i svu brigu)
Kakvi predeli! p r e d i v n o !
Baš izazovna tura! Puna kontradiktornih stvari, predela i ljudi! Razmišljam o tom fenomenu koji je isključio GPS uređaj i zbunio zvučnik. Pustinja je neverovatna i očekujem još “čuda”! Koliko ovo sve utiče na vašu duhovnost, religioznost? Dopuštate li sebi razmišljanja o životu, smrti (na kratko ste to opisali u susretu sa opasnostima u saobraćsju)?
Ja uvek razmišljam o životu i smrti, svaki put kad prošiša kamion ja pomislim na smrt. Život koji živim je toliko intezivan da sam svesna i njega i opozita na svakom koraku, ali bez ikakvog straha. Jedino se bojim bolesti.
Kao i do sada divan blog, pohvale i za dodatni video za nas preplatnike.
Biće toga još.
Meni je ovaj blog jedan od najboljih….hvala ti sto si nam tako lepo docarala surovost pustinje i svoja osećanja kroz koja si smenjivala i radost i tugu tokom puta 👍
Uh, bilo je baš svega, od oduševljenja do potpunog kraha. Ali na kraju je sve ispalo dobro.
“Tesko i predivno”, super naslov za ovaj blog. Kako sve to sto dozivljavas, vidis i situacije kroz koje prolazis lepo opisujes 🙂 Bas uzivamo putujuci /virtuelno/ sa tobom. Neka te sreca prati.
Hvala ti što razumeš da na Putu nije sve samo lepo i bajno već ima i mnogo problema, te da objektivan pripovedač piše o svemu tome. Ovo odgovaram pod utiskom jednog komentara u anketi u kome se komentator žali kako se ja, navodno, stalno žalim na sve oko sebe. A ovo nije Instagram, gde je svako putovanje WOW i sve je extra i cool.
Citam sa zakasnjenjem i radujem se svakom lepom trenutku koji prozivis… Budi hrabra i dalje i samo napred… Produzila sam pretplatu pre neki dan na jos godinu dana i radujem se sto cemo se i dalje druziti… Srecno