Ja sam mislio da nakon Atakame, i nacionalnog parka Pan de Azúcar više ništa na tvom putovanju neće moći da mi bude toliko uzbudljivo. Naravno, to moje preduverenje samo govori o tome da nisam nikada kročio nogom na taj kontinent, ali, budimo iskreni, i o mom ličnom stereotipu u razmišljanju o Americi, iako se svim silama borim da u stereotipe ne upadam. I, evo, ti si me razuverila i to u potpunosti, već ovim prilogom o tvojim prvim jačim iskustvima u Americi. Neću dalje komentarisati. Samo nestrpljivo čekam da vidim šta je sve pred tobom 🙂 Zdrava i jaka bila… Read more »
Dušica
11 months ago
Kako je stalno sunčano – blago njima :). Što više gledam tvoje slike, sve više uviđam da je Amerika stvarno kao na filmu – kao da gledam neki jako zanimljiv američki film :). Hvala za sav zanimljivi sadržaj koji dijeliš sa nama :)!
Pridružujem se svima onima koji uz prvu jutarnju kafu gledaju/čitaju tvoje objave 🙂
keza
11 months ago
Divno Snežo, pravo zadovoljstvo je čitati tvoje tekstove.
Sve najbolje.
cerevican
11 months ago
post odiše zadovoljstvom, to je ono što treba i valja …al’ Vam ukaz ipak šaljem ….pripaz’te seipak američkog zagrljaja …gdjo Snežana
Tiva
11 months ago
Baš lepo!
ljiljam
11 months ago
Nedavno sam razmisljala o tome kako si ti Snezana svojim nacinom zivota zasticena od svih politickih potresa koji se desavaju u svetu. Pisem komentar tek posto sam zavrsila sa citanjem 1. dela o razgovoru sa Terezom i njenim muzem jer sam i ja strasno pod uticajem svega sto nam se desava i sto se desava svima u celom zapadnom svetu. Ovde, u Norveskoj, su doneseni zakoni prema kojima deca od 6 godina uz potpis jednog roditelja mogu da traze promenu pola a onda krecu sa hormonskom terapijom i terapijom za zaustavljanje puberteta…Roditelji nemaju pravo da budu savetnici svojoj deci i… Read more »
majrajakov
10 months ago
Svako novo desavanje , novi dan , donosi radosti i pomalo uzbudjenja .Divni ljudi oko tebe kako je zivot lep .Drago mi je zbog Amerike da te ostavlja siguenom ma gde bila i da pomoc stize uvek kad god je preko potrebna .Divna prica samo nek se tako nastavi .Uzivaj u svemu
Lula
11 months ago
Kao da sam bila u nekom filmu! 👏
vladags
11 months ago
Iako sve ovo sam video u storijima na IG, sada posle nekoliko dana ovako objedinjeno je još lepše pročitati… 🙂
E to mi je drago čuti. Ipak je ovo vezana forma a i priča je neuporedivo opširnija nego u storijima.
ruza_na_biciklu
9 months ago
Pritisak u normali, srce mi na mestu, Teresa i njen žmu zanimljivi likovi (i sagovornici). Interesantan mi taj način života – seljenje u toplije krajeve (jbg, kad im tolika država). “B&B Bite” sa paletom interesantnih likova čini mi se da ti je prirastao za srce. “Koliko različitih karaktera, priča, sudbina, generacija na jednom mestu, a svi zajedno spremni da se udruže za nešto ili nekog, samo ako ustreba.” Očigledno da su ljudi iz unutrašnjosti i ljudi iz grada, kao nebo i zemlja (uopšeno govoreći, ne samo u Americi). Baš sam uživao čitajući.
Ja sam mislio da nakon Atakame, i nacionalnog parka Pan de Azúcar više ništa na tvom putovanju neće moći da mi bude toliko uzbudljivo. Naravno, to moje preduverenje samo govori o tome da nisam nikada kročio nogom na taj kontinent, ali, budimo iskreni, i o mom ličnom stereotipu u razmišljanju o Americi, iako se svim silama borim da u stereotipe ne upadam. I, evo, ti si me razuverila i to u potpunosti, već ovim prilogom o tvojim prvim jačim iskustvima u Americi. Neću dalje komentarisati. Samo nestrpljivo čekam da vidim šta je sve pred tobom 🙂 Zdrava i jaka bila… Read more »
Kako je stalno sunčano – blago njima :). Što više gledam tvoje slike, sve više uviđam da je Amerika stvarno kao na filmu – kao da gledam neki jako zanimljiv američki film :). Hvala za sav zanimljivi sadržaj koji dijeliš sa nama :)!
Pridružujem se svima onima koji uz prvu jutarnju kafu gledaju/čitaju tvoje objave 🙂
Divno Snežo, pravo zadovoljstvo je čitati tvoje tekstove.
Sve najbolje.
post odiše zadovoljstvom, to je ono što treba i valja …al’ Vam ukaz ipak šaljem ….pripaz’te se ipak američkog zagrljaja …gdjo Snežana
Baš lepo!
Nedavno sam razmisljala o tome kako si ti Snezana svojim nacinom zivota zasticena od svih politickih potresa koji se desavaju u svetu. Pisem komentar tek posto sam zavrsila sa citanjem 1. dela o razgovoru sa Terezom i njenim muzem jer sam i ja strasno pod uticajem svega sto nam se desava i sto se desava svima u celom zapadnom svetu. Ovde, u Norveskoj, su doneseni zakoni prema kojima deca od 6 godina uz potpis jednog roditelja mogu da traze promenu pola a onda krecu sa hormonskom terapijom i terapijom za zaustavljanje puberteta…Roditelji nemaju pravo da budu savetnici svojoj deci i… Read more »
Svako novo desavanje , novi dan , donosi radosti i pomalo uzbudjenja .Divni ljudi oko tebe kako je zivot lep .Drago mi je zbog Amerike da te ostavlja siguenom ma gde bila i da pomoc stize uvek kad god je preko potrebna .Divna prica samo nek se tako nastavi .Uzivaj u svemu
Kao da sam bila u nekom filmu! 👏
Iako sve ovo sam video u storijima na IG, sada posle nekoliko dana ovako objedinjeno je još lepše pročitati… 🙂
E to mi je drago čuti. Ipak je ovo vezana forma a i priča je neuporedivo opširnija nego u storijima.
Pritisak u normali, srce mi na mestu, Teresa i njen žmu zanimljivi likovi (i sagovornici). Interesantan mi taj način života – seljenje u toplije krajeve (jbg, kad im tolika država). “B&B Bite” sa paletom interesantnih likova čini mi se da ti je prirastao za srce. “Koliko različitih karaktera, priča, sudbina, generacija na jednom mestu, a svi zajedno spremni da se udruže za nešto ili nekog, samo ako ustreba.” Očigledno da su ljudi iz unutrašnjosti i ljudi iz grada, kao nebo i zemlja (uopšeno govoreći, ne samo u Americi). Baš sam uživao čitajući.