Crtica o Afiku

Afik je imao osamnaest godina i mrzeo je sve oko sebe. Najpre, svoje razvedene roditelje. I svoju sestru koju je tukao kad god bi mu tako došlo. Pa sve slabije od sebe. I njih je prebijao na mrtvo ime.
Zbog te mržnje postao je alkoholičar, narkoman, diler. I, kako to najčešće biva, brzo je upao u ozbiljne nevolje i umalo dopao šaka policije – a posedovanje i prodaja droge u Maleziji se kažnjavaju smrću. Spasla ga je majka, penzionisana profesorka engleskog, preko svojih veza.
Umakavši smrtnoj presudi, Afik se iznenada zapitao šta on to zapravo radi. I što je toliko ljut. I da li ga porodica i ljudi oko njega zaista cene ili ga se samo boje.
Odgovori koje je dao sebi nisu mu se ni najmanje dopali.
Tada je rešio da će se promeniti. Za početak, prestao je da izlazi, da pije, da se drogira. Sedeo je kod kuće ali bilo mu je dosadno. Osećao je da i telo počinje da ga izdaje.
Palo mu je na pamet da kupi bicikl jer je to u Maleziji jedan od najjeftinijih sportskih rekvizita. I počeo je da vozi okolo.
Kako je uvek želeo da putuje, istraživao je na netu koji način iziskuje najmanje novca. I brzo je otkrio da je to cikloturizam.
Nabavio je bisage i – krenuo. Uputio se na severoistok Malezije sa sto dolara u džepu. Potrošio ih je posle dva dana, ali je nastavio turu. Stigao je najpre do rođaka u tom delu zemlje, a onda i do poluostrva gde je počeo da volontira kao vodič za rafting ture.

„Ranije bih ja za ovo zvao majku da mi napravi“, kaže mi sedajući na pod sa kafom u ruci. „Ali u kampu sam sve naučio. Tamo ako si gladan, moraš da sebi spremiš jelo. A ako spremiš sebi, onda moraš i ostalima. Isto je i sa kafom, pićem, sa svime drugim. Svako radi za celu zajednicu.“
„Neverovatno“, otima mi se.
Kada sam danas tek pristigla u njihovu kuću, jedna od prvih scena koja me je zatekla bila je kako sve troje – Afik, njegova sestra Hana i majka Nora – složno pripremaju obed. Pa postavljaju trpezu a između toga Afik pokušava da zameni plafonjerku koja je pregorela. „Kakva skladna porodica“, pomislila sam, i ne sluteći kako je to izgledalo pre samo tri-četiri godine.
„A šta si uradio sa besom?“, pitam ga.
„Ništa. Naučio sam da se osmehnem i dok se osmehujem, bes sam po sebi prođe.“
Gledam ga u neverici. Taj dečko ima samo dvadeset dve godine a mudriji je i od duplo starijih od sebe.
„Ako kreneš sa osmehom“, nastavlja Afik, „svi će ti uzvratiti na isti način. Oni ljudi koji su me se ranije bojali, sada me uvažavaju zbog osmeha“, tvrdi mi.
„Sigurno“, složim se mahinalno.
Potom mi priča o turi za koju se sprema – biciklom na jug Malezije pa odatle na severoistok, ponovo u onaj kamp. To za početak. A kasnije će nastaviti dalje.
“Daleko ćeš stići, Afiče”, kažem mu sa punim pouzdanjem.
A on mi samo udeljuje osmehe, one što rasplinjuju besove.

Tema ima 14 komenara.

  • Poslala/poslao: Orion | Objavljeno: 05.01.2015 15:58
    :-) Jeli, koliko je to što je tuklo sve slabije od sebe visoko i masivno? Odokativna procena, jašta. Prijatan odmor, ma i trajao samo dan!
    • Poslala/poslao: Snezana | Objavljeno: 05.01.2015 16:16
      Pa nije on velik, oko 175 cm i nekih 75 kg. Ali znaš kako je to u muslimanskom svetu - muško je zakon, pogotovu u kući. A priča je mnogo kompleksnija, ovo je samo onako, za usput ili prvu ruku. Možda napišem celu priču o njima jer su me uputili u sve detalje porodičnog života. Inače, pošto nisi na FB-u - svake večeri pitam negde za smeštaj jer su mi rekli da nikako ne kampujem u Maleziji kao samo žensko. I nameravam da na kraju, po izlasku iz Malezije, napišem jedna blog sa krokijima o svim ljudima koji su me puštali u svoje bašte i gde već da prespavam. Već sad je to zanimljiv materijal :)
      • Poslala/poslao: Orion | Objavljeno: 05.01.2015 16:33
        U, fenomenalna ideja, F.E.N.O.M.E.N.A.L.N.A! Savršen tepih, ili tapiserija, ako me razumeš. Hajde, držim ti palčeve da sve prođe dobro, 'ku noć tebi!
  • Poslala/poslao: Orion | Objavljeno: 05.01.2015 18:00
    И још једном, да не испадне да нисам била довољно јасна - феноменална идеја, сјајна! А за ово овде, па тачно си написала: цртица. Лепа.
    • Poslala/poslao: Snezana | Objavljeno: 07.01.2015 15:37
      Hvala :)
  • Poslala/poslao: Marica | Objavljeno: 06.01.2015 05:17
    Eh, stvarno... pogledaj mu osmeh koliki je :D A materijala o ljudima bi verovatno imala za celu (novu) knjigu ;)
    • Poslala/poslao: Snezana | Objavljeno: 07.01.2015 15:37
      Tačno tako, materijala na pretek. A Afikov osmeh je baš simpa, je l' da :)
  • Poslala/poslao: maja | Objavljeno: 06.01.2015 07:42
    Lijepa priča. Vjerujem da se uspio promijeniti i da neće biti recidiva. Čekamo cijelu priču. Sretan ti Božić želim od srca. Lp iz Zagreba ☺
    • Poslala/poslao: Snezana | Objavljeno: 07.01.2015 15:36
      Pozdrav Zagrebu! Ne verujem da će biti recidiva jer se odao putovanju - a to je strast. I dobija potvrdu koja mu je bila neophodna pošto mu je rođeni otac nikada nije davao.
  • Poslala/poslao: Miomira | Objavljeno: 07.01.2015 14:59
    Draga Snežana (verujem da mogu da Vam se obratim na ovaj način iako se ne poznajemo lično), nedavno sam, vrativši se sa svog prvog putovanja na Tajland i tražeći dodatne informacije o mestima koja sam posetila, nabasala na Vaš blog. Kakvo fantastično otkriće! Već danima čitam šta ste pisali, prvo o Tajlandu, a zatim i o drugim mestima koja ste posetili. Oduševljena sam Vašim poduhvatom. Ja sam mnogo starija od Vas (63 godine) i ne bih se mogla upustiti u ovakav poduhvat, ali smatram da ste Vi pre svega veoma hrabra žena, mada, čini mi se, Vi ne dopuštate takvu kvalifikaciju. Čitam već danima Vaš blog, a koliko mi vreme bude dopuštalo pročitaću i starije blogove. Ovo što Vi doživljavate je jedinstveno iskustvo koje nema cenu. Ne znam kako uspevate da "svarite" toliku količinu utisaka u kratkom roku. Pratiću sa zadovoljstvom sve Vaše dalje doživljaje. Želim Vam sve najbolje na putovanju i u životu.
    • Poslala/poslao: Snezana | Objavljeno: 07.01.2015 15:42
      Dobro došli, Miomira :) Hvala na čitanju i nadam se da ćemo se ubuduće sretati u ovim komentarima a možda i uživo, ko zna. :) Dobro ste to opazili u vezi sa svarivanjem utisaka - to jeste jedna od velikih mana dugih putovanja i stalnog kretanja. Pominjala sma to i na tribinama - naprosto, nemate vremena za ono sleganje utisaka, za njihovo lagano krckanje i onda za novu želju da se negde ode. Zato se nertko dešava da putnici dugoprugaši postanu izblazirani. I sebe sam hvatala u tome. Primrea radi, znam da negde ima neki vodopad koji bi vredelo posetiti, ili hram ili šta god. I onda, ako je napolju pretoplo ili peviše hladno, ili ako se do tamo treba iscimati uzbrdo... ako mi nije bš sve potaman, ne odem jer pomislim: Ma to je još samo jedna više vodopad (hram ili ša već), kao da ih ionako nisi videla na desetine. Teško je na dugom pzutovanju zadržati tu radoznalost i očaranost novim koju povremeni putnici imaju.
  • Poslala/poslao: maja | Objavljeno: 08.01.2015 07:34
    Dobro je to što ti sve zapisuješ (susrete, misli, događaje) i sve se slaže u ladice dostupne u svakom momentu. Iz toga nastane knjiga koja nas vodi putevima na kojima nam zastaje dah. Tu i naša mašta radi svašta. Na svemu tome smo ti zahvalni, jer i mi uživamo uz tebe.
  • Poslala/poslao: Jole | Objavljeno: 09.01.2015 00:59
    Ne znam sad koliko su ti osmesi iskreni. A ako bije, onda se moze desiti lako da ce da bije opet. Isto kao narkomani, nikad se ne zna kada ce opet poceti. Dobra je to promena, ali mi se cini da si previse pomirljiva prema nekome ko je tukao rodjenu majku i sestru i ko zna koga jos i kome je pravio probleme pa za to nije odgovarao zbog nepotizma i korupcije. Treba svakome dati drugu sansu, ali treba i svako da odgovara za svoje greske.
    • Poslala/poslao: Snezana | Objavljeno: 09.01.2015 03:27
      "Neka se baci kamenom prvi koji nije gresio." Moja misija i vokacija nisu da osudjujem i sudim ljudima vec da belezim price. Osude ostavljam moralnim kriticarima, koji veruju da su na nekakvom tronu iznad svega ljudskog. Btw, nigde nisam napisala da je tukao majku niti je to radio. A koliko je i za sta sve odgovarao, to ne znamo. No svakako nije zasluzio smrtnu kaznu. Afik je upravo pokrenuo blog koji je nazvao Cycling to be better.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *