Sloboda ili ništa

* Od februara mirujem, živeći kao sav normalan svet. Kuća--škola – to je uglavnom moja maršruta. Imam dovoljno vremena da svakog dana odem makar do obližnjeg jezera, bilo da bih džogirala, bilo da bih se veoma strmim putem uspenjala biciklom do stupe na vrhu. Imam i sportske terene u sklopu kampusa u kome živim, sa profesionalnom stazom za trčanje, sa košarkaškim i odbojkaškim terenima... Rečju, postoje svi uslovi da održavam kondiciju.   Osim što me mrzi.   * Trebalo bi da se ozbiljno pripremam za Pamir. Za mesec i po krećem na turu. Zapravo je poslednji trenutak da počnem [...]

By | 21. 5. 2017.|Kina|0 Comments

Malo slobode i mnogo radosti

* Ponovo u koži radnog čoveka kome uvek nedostaju dani odmora. Nestrpljivo čekam vikend da pobegnem iz grada. Maštam o buđenjima u prirodi i tišini u planinama. Najzad se i vreme prolepšalo, otoplilo je i kiše su prestale. Sve se namestilo kako treba. * Za dva-tri dana treba neznatno manje stvari nego za dva-tri meseca. Čim se kampuje i kuva, mora se poneti sve od opreme. Ipak, sa samo dve zadnje bisage i srednjom, moj Surfi liči na ’laku konjicu’. Čak se i propinje na zadnji točak u nedstatku prednjeg opterećenja – a možda i od sreće. Ako svojim [...]

By | 16. 4. 2017.|Kina|5 Comments

Kako se kalio tičer

(Napominjem da je reč o public school i to u unutrašnjosti Kine; privatne škole i trening centri su druga priča, kao i škole u velikim gradovima.) * Pre početka prvog časa treba da se nađem sa Xu, mojom kineskom asistentkinjom i takođe nastavnicom engleskog. Upoznale smo se juče, na radnom sastanku u zbornici. Nismo imale mnogo prilike da pričamo, ali i iz onih nekoliko minuta razgovora shvatila sam da će nam sporazumevanje biti veliki problem. Xuino znanje engleskog je na nivou početničkog, pa čak i kada sam govorila veoma sporo i ponavljala rečenice po nekoliko puta, uglavnom me nije [...]

By | 19. 2. 2017.|Kina|2 Comments

Kina, Kina, e pa šta je…

Spremna sam na najgore, ali čvrsto rešena da i u tom najgorem nađem nešto dobro što će mi olakšati planirani ostanak u zemlji koju nikada nisam uspela da prihvatim. A nije da nisam pokušala, vozeći tokom sedam meseci uzduž i popreko nje. Može da se gleda kao dobar završetak japanske ture, a može da bude i dobar početak kineske priče to što za osamnaest kilograma prekomernog tereta plaćam doplatu od samo sto dolara. Očekivala sam duplo više. Drugo moje očekivanje vezano je za kineske graničare u gradu Nančangu. Smela sam se opkladiti da ne znaju za bezvizni režim koji [...]

By | 13. 2. 2017.|Kina|7 Comments

Adventures in Beijing

I was dreading of the flight because just few days earlier the airplane flying on the route I considered booking to China had crashed. This fear was irrational, and as the time was passing by and the China Air airplane successfully flew the last kilometers over the Himalayas with almost no turbulence, it was replaced by a more realistic worry over the transfer in Chengdu. Another checking-in of the luggage from the international to a domestic flight was expecting me there. Not only was my luggage inappropriately packed in two large bags instead of one, it was also over [...]

By | 30. 5. 2014.|Kina|Comments Off on Adventures in Beijing

Na putu za Mongoliju

* Ne volim velike gradove. Odvikla sam se od života u gužvi i buci, od udisanja smoga i zamagljnog pogleda na uske komadiće neba. Ali nije samo to ono što me odbija od gradova. Najveći problem nastaje kada treba izaći iz nekog od njih, dokopati se čistog vazduha, širokih vidika i one tišine u kojoj su zamrli svi zvukovi napredne civilizacije. Problem je posebno velik kada taj grad iz kog treba pobeći u slobodu ima nekoliko puta više stanovnika nego cela Srbija, a prostire se na površini koja bi obuhvatila Beograda i Novi Sad u nekom ogromnom prstenu, prečnika [...]

By | 12. 4. 2014.|Kina|14 Comments

Sva čuda Junana

16. novembar-17.decembar 2012. Grad večitog proleća * Kunming, prestonoca Junana, najjužnije i po mnogima najlepše kineske provincije. Stižem u rano jutro, vozom iz Šangaja. Dočekuje me sunce. Nema ni devet a već me je toliko ugrejalo da mi je vruće u jednoj majici. Ovaj grad zovu i „Gradom večitog proleća“. Ulice Kunminga su čiste i umivene. I široke, kao uostalom u svim kineskim gradovima. Krajnja desna traka u oba smera odvojena je ogradom od ostalih i namenjena je samo za dvotočkaše. Na svakoj raskrsnici i semaforu, kretanje njome reguliše poseban saobraćajac ili saobraćajka. U jednoj ruci crvena zastavica, a [...]

By | 01. 1. 2013.|Kina|14 Comments

Pokušaj razumevanja

 (fotografije ce nazalost izostati, iz razloga navedenih u prvom delu ovog posta) Jedan od mnogih problema sa kojima se sreću stranci u Kini je internet. Kineska vlada ne samo što je zabranila pristup na preko dve hiljade sajtova, evropskih i američkih dakako, nego je i one koji su dozvoljeni veoma teško a katkad i nemoguće otvoriti budući da se i njihovo učitavanje ometa zavisno od trenutne političke situacije. Logiku po kojoj su neke veb-adrese dozvoljene a druge nisu, vide samo oni koji ih aminuju ili osuđuju na izganstvo. Primera radi, kako objasniti to da je Googlova galerija Picasa zabranjena [...]

By | 08. 12. 2012.|Kina|12 Comments

(Via) Ksijan

24. oktobar – 5. novembar Uspešno sam prvi put produžila kinesku vizu. Sve je išlo prilično glatko, iako su informacije na forumima poput Thorn three na Lonely Planety obećavale veliki stres i dugo čekanje. Sada sam mirna narednih 26 dana – četiri su mi ukrali, računajući da nova viza počinje od datuma kada sam aplicirala. Nastojim da se ne nerviram zbog kineskih viznih pravila. I cena – jer na sto trideset evra za dobijanje vize, svaki produžetak košta(će) me još po dvadeset. Jedva sam dočekala da napustim Đinguan. Poslednje dve noći temperatura je toliko opala da sam se pred [...]

By | 29. 11. 2012.|Kina|17 Comments

Kineski zid i Điguanski prolaz

„Ako se niste popeli na Kineski zid, niste videli Kinu“ – tvrdi turistički slogan. I s pravom, jer da bi se ova zemlja razumela, da bi se shvatilo kako je bilo moguće da najmnogoljudniji narod na svetu vekovima ostane izolovan – a to je i do današnjeg dana – mora se posetiti Veliki zid. Ni fotografije ni video snimci napravljeni tuđom kamerom tu ne pomažu mnogo: ništa ne može da prenese utisak koji posetilac ima kada se uživo nađe na najvećem odbrambenom objektu na svetu, za koji mnogi (pogrešno) veruju je jedina građevina koja se vidi s Meseca. Continue reading “Kineski zid i Điguanski prolaz” »

By | 20. 11. 2012.|Kina|10 Comments

Putem svile (Turfan-Dunhuang)

Nema pustolova koji nije maštao o putovanju od Damaska, preko Bagdada, Teherana, Marva, Samarkanda, Seleukije, Turpana, Dunhuanga, do Šijana, o prolasku kroz nekadašnja carstava Persije, Baktrije, Arije, Šinaja, o praćenju traga starih karavana i bajkovitih priča o čudima duž najdužeg trgovačkog puta premodernog doba koji je povezivao Sredozemlje sa Dalekim istokom. Pedalati njime, makar „samo“ onim delom koji vodi kroz Kinu, za mene je oduvek značilo nenadmašnu avanturu. Jer oko sveta se može ići milionima različitih puteva, dok je Put svile samo jedan. Dolazi cirkus 12—13. oktobar 2012. Uzbuđeno načinjem prve kilometre Puta svile vozeći severnom zaobilaznicom oko jedne [...]

By | 05. 11. 2012.|Kina|12 Comments

Napad

31. oktobar (prekoredna priča, jer uskace pre drugih nenapisanih a koje su se zbile od Urumcija do danas kada se ovo desilo) Počelo je kao ostvarenje kamperske noćne more: najpre gnevni udarac pesnicom u šatorsko krilo s moje desne strane, potom šut u uži deo, tamo gde su mi noge. I vika na nerazumljivom jeziku. „Hej! Šta se dešava!“ vičem iz sna. Prva misao mi je utešna: vidim svetlost, a svakako je bolje biti napadnut danju nego noću. Ne osećam strah. Samo žurim da otvorim vreću za spavanje i izvučem se iz nje. Ali ziper je zapeo, a kada [...]

By | 31. 10. 2012.|Kina|36 Comments

Englezi vs. Kinezi

Urumci, 7-10. oktobar Učitelji engleskog Zavidim svima kojima je engleski jezik maternji jer u inostranstvu uvek mogu da rade kao učitelji. To nije nimalo lak posao, ali predstavlja sigurno parče hleba bezmalo svugde na zemaljskoj kugli. Pa ukoliko neki Englez, Amerikanac ili Australijac žele da putuju a nemaju dovoljno sredstava, mogu da polažu testove za učitelja i da vrlo brzo dobiju zaposlenje. Radni staž učitelja obično počinju u azijskim zemljama ali već nakon dve godine mogu da iza beru drugi grad ili drugu zemlju – i tako na svakih nekoliko godina, dok im ne dosadi ili dok ne odluče [...]

By | 24. 10. 2012.|Kina|13 Comments

A sada nešto potpuno drugačije

27. septembar Žurim da uđem u Kinu jer im sutra (ili prekosutra – nisam sigurna a ne bih da rizikujem) počinje nacionalni praznik i narednih deset dana granice će biti zatvorene. Kada ništa ne praznuju, zatvorene su samo vikendima, ali me ne bi začudilo da ih je nemoguće preći i regularnim danima, u vreme pauze za ručak. Živo me zanima šta bi se desilo u slučaju da neko urgentno mora da izađe iz zemlje, iz zdravstevnih razloga, recimo. (Kasnije će mi neki Kinezi objasniti da su njima vize potrebne za celi svet te da je stoga nemoguće da neko [...]

By | 17. 10. 2012.|Kina|22 Comments