Do Japana na pola dana

1. Nakon tri meseca na jednom mestu, duh i telo jedva čekaju pokret. Ali čak ni nomadu poput mene, vazda sviklom na kretanje i stalne odlaske, nije uvek jednostavno da samo potrpa sve u bisage, ove okači na bicikl i otisne se na put. Treba najpre raščistiti sa posledicama mirovanja. Kad vidim sve te stvari koje sam kupila kako bi mi moj kratki boravak bio komforniji, zapitam se da li sam ja ista ona osoba koja godinama putuje samo sa četiri bisage. Ne postoji bolji dokaz koliko smo skloni puštanju korena i ugađanju sebi. Šaljem deset kilograma stvari kući, [...]

By | 30. 8. 2018.|Japan|1 Comment

Sakura ili dar života

Želela sam da vidim sakuru još od prve slike procvetalih trešanja na zidnom kalendaru u mojoj dečijoj sobi. Još od onog časa geografije na kome nam je nastavnica pričala o festivalu koji slavi cela japanska nacija. Ali nije mi se dalo da turu po Japanu započnem u rano proleće, idući od juga prema severu, tragom cvetanja trešanja. Promenila sam planove i vozila u jesen, bežeći od zime na jug. Pomirila sam se s tim da ni putnici-nomadi ne mogu da ispune sebi sve želje i da i najvećim svetskim skitnicama ostaje ponešto o čemu će sanjati, kujući planove za [...]

By | 04. 2. 2017.|Japan|11 Comments

Karmičko zaduženje

Neki su primetili da sam se malo ućutala. Zapravo mi nije bilo ni dočega. Otkrila sam da imam jedan simptom koji se vezuje za onu ne daj Bože bolest. Ništa drugo, osim tog jednog simptoma koji uvek ide uz tu dijagnozu. Osećam se odlično, u odličnoj sam formi., živim zdravo, nemam stres, bavim se aerobnom 'rekreacijom', jedem zdravo, jedino što imam zeznutu genetiku -- oba roditelja umrla su mi rano od kancera.   Čim sam shvatila da bi moj simptom mogao da ukazuje na najgore, napustila sam pusto ostrvo i došla u Nahu. To je grad, ima bolnice i [...]

By | 27. 1. 2017.|Beleške, Japan|8 Comments

Na (polu)pustom ostrvu

Skućila sam se. Moja nova adresa je Campsite at Zamami island, Okinawa.  Sasvim slučajno sam otkrila ovo mesto, još dok sam plovila od Kjušua ka Okinavi. Iščitavala sam sve što može da se nađe o habu zmijama koje žive na Okinavi, kada sam u jednom od onih sažetih prikaza što izlaze u rezlutatima pročitala: “Na tom ostrvu nema habu zmija”. Klik na taj link, pa sa njega na sledeći… a sa svakom novom informacijom bila sam sve sigurnija da je to mesto kakvo tražim. I tako sam doplovila na Zamami. Ostrvo je veoma malo, dužina obale iznosi samo dvadeset [...]

By | 19. 12. 2016.|Japan|2 Comments

(Ne) boj se

Seiya sam upoznala veče nakon mog osvajanja Sata Misaki, u parku u kome sam kampovala. Tu sam se prebacila iz zvaničnog kamping prostora Odomari, nekoliko sati pre njegovog dolaska. Jedini razlog mog premeštanja na svega četiri kilometara udaljeno mesto bile su utičnice u toaletu parka. One su značile da ću moći da radim bez žurbe na mom notbuku pišući novi tekst i sređujući fotografije za blog. Do mraka sam sve završila, ali je postavljanje na internet moralo da sačeka – park se nalazio izvan dometa operatera čije usluge koristim. To je bilo čudno, pošto je smešten na vrhu jednog [...]

By | 09. 12. 2016.|Japan|3 Comments

Na cilju

Oko spa-kompleksa tlo je ravno, a trava uredno pokošena. Idealno je za kampovanje. Nisam primetila kapije na prilazima, ali verovatno postoje. I kompleks se verovatno zaključava tokom noći. A meni se baš tu ostaje. Izbanjala sam se i sad mi se ne preznojava ponovo, vozeći do nekog drugog mesta. I mrak je već pao, a ja izbegavam da podižem kamp noću. Ovo mesto koje sam odabrala primetila sam još za dana, prilikom dolaska u onsen. Nalazi se iza poslednjih parkinga, u uvalici iznad koje prolazi put. Ali pogled odozgo je odvojen visokom živicom, pa su male šanse da me [...]

By | 06. 12. 2016.|Japan|2 Comments

Uprkos zimi

Prošle noći je mrzlo. Ujutru sam zatekla bele pruge od leda na majici koja je ostala da se suši na biciklu.   Jutro je sunčano i hladno. Vozim uzanim putem duž morske obale. Tišina i spokoj nad ribarskim kućama. Čujem samo galebove i talase.   Zatim dolaze usponi, i goredoliranje. Naizmenično preznojavanje, i osećaj lepljive majice na zagrejanom telu, pa jeza od mokre tkanine kad se mišići ohlade. Zimi, nikad ništa nije potoman.   * U poodmaklo podne sedim na osunčanoj klupi u 'mići no eki'. Otvorila sam gorionik da zagerjem vodu kojom ću se okupati u toaletu.   [...]

By | 02. 12. 2016.|Japan|4 Comments

Tri susreta sa stanovnicima Kumamotoa

  * Prvi susret: u perionici veša. Vraćam debele čarape i jaknu u sušilicu, ubacujući i i novi novčić od sto jena. Prvi put mašina nije dobro osušila za onih deset minuta na koliko je programirana. To me je malo iznerviralo. Htela sam da pođem, ali sad ću morati da sačekam.   U perionicu stiže serviser. Nije ništa u kvaru, već je došao zbog redovnog dnevnog održavanja. Otvara neka (meni dotad) skrivena vratanca na mašinama i odande izvlači gomile dugačkih sivih grinja. Ide redom, i upravo je stigao do mašine iznad one sa mojim stvarima. Ova baš tad završava. [...]

By | 28. 11. 2016.|Japan|0 Comments

Na putu za Kumamoto

* Tokom noći napolju je smrzlo, ali mi, začudo, nije bilo hladno. Spavala sam u dve vreće – preko zimske sam navukla letnju – ali u nekom trenutku sam se probudila i oslobodila se ove druge. Međutim, pred zoru sam opet morala da je navučem. Kada sam otvorila šator, okolo je sva trava bila bela. Iznad mog kampa, u poluograđenoj bašti, parkirao se kamionet, koji sinoć nije bio tu. Iza njega, dimilo se od velike vatre koju je vozač i, pretpostavila sam, vlasnik njive zapalio. Odande je dopirala i muzika sa radija – ne preglasna, ali ipak sam razgovetno [...]

By | 26. 11. 2016.|Japan|0 Comments

Tehnološki napredak

Trebalo je da mi se SAMO zalemi jedna žičica na kablu za napajanje laptopa. Pokidala se pa se gubio kontakt i zato se baterija nije punila.   U servisu računara rekli su mi da to ne mogu da urade jer ne znaju.   "Znam ja", rekoh. Odrasla sam u kuci prepunoj kablova, činčeva, strujnih kola... "Samo mi dajte lemilicu."   Nemaju.   "Kako nemate lemilicu u servisu kompjutera? Kako popravljate kvarove na maticnoj ploci?"   Ne popravljaju. Pozovu proizvodjaca i oni onda pošalju ceo zamenski deo.   "Je l' ima negde u ovom gradu električar?"   Nakon mnogo objasnjavanja, [...]

By | 23. 11. 2016.|Japan|4 Comments

Zima ipak pobeđuje

Kroz Fukuoku sam samo projurila. Već je padao mrak, i morala sam da izađem iz gradskog jezgra kako bih negde na periferiji potražila park u kome ću noćas kampovati. Moj GPS je pokazivao da se velika zelena površina nalazi odmah izvan spoljašnjeg prstena autoputa. Većina japanskih gradova ima te kružne zaobilaznice, što, sa drugim saobraćajnicama koje ih presecaju, na mapi izgleda kao paukova mreža.   Bilo mi je žao što toliko žurim. Jureći ulicama, nisam imala mnogo prilike da razgledam oko sebe, ali koliko sam uspela da vidim dok sam čekala na semaforima, grad se činio zanimljivim.   Ima [...]

By | 20. 11. 2016.|Japan|5 Comments

Dobrodošli na Kjušu

Ostrvo Kjušu povezano je sa Honšuom mostovima i podvodnim tunelima. Ovi potonji građeni su još sredinom tridesetih godina prošlog veka. Prvi od njih nazvan je Kanmon, a svečano je pušten u rad 1942. Najpre železnički, pa automobilski, a na kraju i pešački tunel.   Na dubinu od skoro sedamdeset metara ispod nivoa mora silazi se liftovima. Dovoljno su veliki da i moj natovareni Surfi stane unutra. Jedan Japanac pritisne dugme B (basement), a lampica zatreperi kod slova G (ground), pa se ugasi. Krenuli smo u utrobu zemlje. Putovanje traje dva-tri minuta. Kada se vrata otvore, izlazimo u predvorje tunela. [...]

By | 14. 11. 2016.|Japan|0 Comments

Šimanami Kaido

Postoji taj jedan put (od ukupno tri) između velikih japanskih ostrva Honšua i Šikoke, kojim mogu da voze i biciklisti. Nazvan je Shimanami Kaido Expressway, jer to jeste autoput, ali celom njegovom dužinom, pa i malo duže, proteže se biciklistička staza. To je nekih 75 kilometara, delom zasebnog puta, delom odvojene trake za dvotočkaše (i, naravno, pešake). Najvažnije u vezi sa tom rutom je da vodi preko više malih ostrva koja su povezana mostovima.   Za mene ima nečeg neodoljivo dopadljivog u ideji da se tako skakuće po ostrvima, s jednog na drugo, prelazeći preko mora kao preko nekakve [...]

By | 06. 11. 2016.|Japan|4 Comments

Mnogo sreće i malo pameti

30. oktobar   U Kamioke Koen kamp stižem nešto pre mraka. Ljubitelji dnevnog šatorovanja i roštiljanja na otvorenom, koji su iskoristili sunčano nedeljno popodne, već uveliko napuštaju park. Spakovali su stvari, pokupili smeće, i polako se kreću prema izlazu.   Prošla sam do najudaljenijeg mesta, odakle imam dobar pregled. Oko pet, pre nego što se sasvim smrkne, u parku nema više nikoga. Jedini posetioci ostali su izvan kamp-prostora, u delu koji je namenjen isključivo za roštiljanje. To je grupa mladih ljudi, dosta veselih i povremeno bučnih. Pitam se da li su tek došli na neko noćno roštiljanje, ili još [...]

By | 31. 10. 2016.|Japan|0 Comments

Kjoto, ili savršeni sklad

Nerviraju me svi ti turisti koji su opseli Kjoto. Jer to je moj prvi utisak – da je grad pod opsadom. Na najjačem udaru su 'must see' mesta, koja trpe najezdu i stranih i domaćih posetilaca. Ne zna se ko se više folira: lokalci koji su obukli tradicionalna kimona I japanke sa drvenim đonom, u kojima, u, takođe tradicionalnim belim čarapama sa odvojenim palcem, nabadaju nesigurnim koracima po sitnom šljunku ili klizavoj kaldrmi, ili stranci koji uvek preglasno razgovaraju na svim tim raznim jezicima, sa držanjem koje vazda deluje izveštačeno, sa predvidljivim uzvicima oduševljenja na identičnim mestima, sa istim [...]

By | 26. 10. 2016.|Japan|8 Comments