Knjige

nomad

Nomad

zakotrljajMeOkoSveta

Zakotrljaj me oko sveta

prekoHimalaja_i_Gobija

Preko Himalaja i Gobija

Dve-knjige

Dva priručnika

Kupujući moje knjige direktno pomažete nastavak mog putovanja.

Najnoviji tekstovi

Kako se kalio tičer

19. 2. 2017.|0 Comments

(Napominjem da je reč o public school i to u unutrašnjosti Kine; privatne škole i trening centri su druga priča, kao i škole u velikim gradovima.) * Pre početka prvog časa treba da [...]

Kina, Kina, e pa šta je…

13. 2. 2017.|7 Comments

Spremna sam na najgore, ali čvrsto rešena da i u tom najgorem nađem nešto dobro što će mi olakšati planirani ostanak u zemlji koju nikada nisam uspela da prihvatim. A nije da nisam [...]

Sakura ili dar života

04. 2. 2017.|11 Comments

Želela sam da vidim sakuru još od prve slike procvetalih trešanja na zidnom kalendaru u mojoj dečijoj sobi. Još od onog časa geografije na kome nam je nastavnica pričala o festivalu koji slavi [...]

Karmičko zaduženje

27. 1. 2017.|8 Comments

Neki su primetili da sam se malo ućutala. Zapravo mi nije bilo ni dočega. Otkrila sam da imam jedan simptom koji se vezuje za onu ne daj Bože bolest. Ništa drugo, osim tog [...]

Na (polu)pustom ostrvu

19. 12. 2016.|2 Comments

Skućila sam se. Moja nova adresa je Campsite at Zamami island, Okinawa.  Sasvim slučajno sam otkrila ovo mesto, još dok sam plovila od Kjušua ka Okinavi. Iščitavala sam sve što može da se [...]

(Ne) boj se

09. 12. 2016.|3 Comments

Seiya sam upoznala veče nakon mog osvajanja Sata Misaki, u parku u kome sam kampovala. Tu sam se prebacila iz zvaničnog kamping prostora Odomari, nekoliko sati pre njegovog dolaska. Jedini razlog mog premeštanja [...]

Na cilju

06. 12. 2016.|2 Comments

Oko spa-kompleksa tlo je ravno, a trava uredno pokošena. Idealno je za kampovanje. Nisam primetila kapije na prilazima, ali verovatno postoje. I kompleks se verovatno zaključava tokom noći. A meni se baš tu [...]

Uprkos zimi

02. 12. 2016.|4 Comments

Prošle noći je mrzlo. Ujutru sam zatekla bele pruge od leda na majici koja je ostala da se suši na biciklu.   Jutro je sunčano i hladno. Vozim uzanim putem duž morske obale. [...]

Tri susreta sa stanovnicima Kumamotoa

28. 11. 2016.|0 Comments

  * Prvi susret: u perionici veša. Vraćam debele čarape i jaknu u sušilicu, ubacujući i i novi novčić od sto jena. Prvi put mašina nije dobro osušila za onih deset minuta na [...]

Najnoviji komentari

  • Snezana on Kina, Kina, e pa šta je…Jovane, iskreno se nadam da kod žena za koje si emotivno zainteresovan brže primećuješ tako velike promene u izgledu, budući da ova moja datira...
  • Jovan on Kina, Kina, e pa šta je…A jesi se to ofarbala u plavo da bi vise izgledala kao 'Amerikanka'?
  • Putoljub on Kad je kralj gej, a monasi školuju intelektualceUpravo sam se vratila iz Kambodže. Fascinirana sam ovom zemljom i njenim ljudima. I moram da priznam da su mi u pripremi pred put...
  • Dule on NapadMože čovek sve da izdrži kad je mlad, smo napred Snežo svaku sreću ti želim....
  • Zoran on Kina, Kina, e pa šta je…Kinezi su osvetlali obraz.
  • Snezana on Kina, Kina, e pa šta je…Hvala ti! Nadam se i ja. Svakako će biti podnošljivije. Mada Nataša odlazi u junu, a ja ću možda ostati i naredno polugodište.
  • Snezana on Kina, Kina, e pa šta je…Mogu da razumume. Ja sam putovala u tri navrata Kinom, od Urumčija do Šangaja a Putem svile, pa od Kunminga u Junanu kružno po...
  • Ivana on Kina, Kina, e pa šta je…Ja sam bila u Ganzhou, koji je drugi po velicini grad u toj pokrajini (Jiangxi) ali nisam izdrzala da ostanem u Kini...kulturoloske razlike su...
  • Joka on Kina, Kina, e pa šta je…Pa srecan ti pocetak skole! Sjajno je sto imas Natasu, i to "na dnevnoj bazi". Od srca ti zelim i verujem da ce ti...
  • Snezana on Sakura ili dar životaSad nemam, pošto je za Japan bilo preskupo pa ga nisam ni uzela. Inače sma imala neko onsovno, jeftino.
  • klet Josip on Sakura ili dar životaSvetlana, drago mi je da si dobro. Samo napred...Hteo sam da pitam da li imaš neko zdravstveno osiguranje, i kako je to rešeno. Pozdrav...
  • Snezana on Sakura ili dar životaHvala, Josipe! Samo polako, i mene je na počecima čitalo samo par najbližih prijatelja 🙂