Cvet Indonezije

* Od Larantuke, gde sam se iskrcala na Floresu, do Maumerea, najvećeg grada na ovom ostrvu, vode dva puta – jedan prati istočnu a drugi zapadnu obalu. Sasvim slučajno, odabiram onaj prvi. I nakon nepunih deset kilometara, kada najpre odličan a potom solidan asfalt zameni zemljani put, shvatim da ću prvi put otkako sam u Indoneziji voziti po takvoj podlozi. A to znači truckanje, prašinu, sporo okretanje pedala. Ali i ugođaj vožnje kroz malo naseljenu oblast i, povremeno, divljinu. Smenjuju se džungla, palminjaci, peščane plaže zatrpane vulkanskim kamenjem, pojasevi mangrova u moru pa onda otvorena pučina. Satima nema ni [...]

By | 09. 9. 2015.|Indonezija|14 Comments

I Bog je dobar prema meni

(Prekoredan blog.)   Od početka moje avanture pre četiri godine nepoznati ljudi su mi mnogo puta pomagali, ugošćavali me, čašćavali, poklanjali mi hranu a nekad i novac. Ali nikad mi se nije desilo ništa ni nalik ovome što sam danas doživela. * Tražeći neku prodavnicu outdoor opreme gde bih kupila novu pumpu za svoj gorionik, uđem u veliku prodavnicu krcatu specijalkama i bici-opremom. Kad sam već tu, upitah da li imaju onu plastičnu šipku za zastavicu, jer je moja, sa narandžastom reflektujućom zastavicom, srpskom trobojkom i budističkim molitvenim zastavicama, zauvek ostala u nekom od buseva kojima sam se klackala [...]

By | 05. 9. 2015.|Indonezija|5 Comments

Ne dâ mi se

Viza Bližilo se šest meseci mom pedalanju i boravku u Indoneziji. To je maksimalno vreme za ostanak u toj zemlji na osnovu inicijalne dvomesečne vize koja se može produžiti do četiri puta. Nakon toga, za one koji planiraju duži ostanak, jedina mogućnost je da pređu u neku susednu zemlju i izvade novu vizu. Za nosioce srpskog pasoša, izbor je sužen na Singapur i... upravo to 'i' sam pokušavala da pronađem iščitavajući vizna pravila za države na krajnjem jugu Jugoistočne Azije i u pacifičkom regionu. Gde nam to ne treba viza? „Istočni Timor – ako se u zemlju uđe vazdušnim [...]

By | 29. 7. 2015.|Indonezija, Istočni Timor|10 Comments

Bali (2. deo)

* Bali je malo ostrvo. U pravcu istok-zapad ima oko 153 kilometra, a po liniji sever-jug oko 110. To znači da bi se čak i biciklom celo ostrvo moglo prepedalati u jednom danu. Kad ne bi bilo planina. I svega zanimljivog zbog čega vredi zastati. Krećem sa ravničarskog juga, skoro u nivou mora, sa planom da se uspenjem na severozapadni vulkanski masiv Bendugul, na dve hiljade dvesta metara. Na samom vrhu nalazi se hram Pura Luhur Bandugul, jedan od najslikanijih balinežanskih hramova. Njegova slika na ostrvcu u vulkanskom jezeru stalno mi je pred očima dok lagano pedalam uzbrdo. Uspon [...]

By | 09. 7. 2015.|Indonezija|17 Comments

Bali (1. deo)

  * Svako indonežansko ostrvo je svet za sebe, kažu poznavaoci. I još dodaju da se nekada toliko razlikuju da, po prelasku s jednog na drugo, imate osećaj kao da ste u drugoj državi, među drugim narodom. Te tvrdnje čine mi se tačnim, iako ni na jednom ne ostajem dovoljno dugo da bih smela da kažem kako sam ga upoznala. Osim Batamija gde sam samo zanoćila, na Sumatri i Javi provela sam nešto manje od po mesec dana, sve vreme vozeći prema jugoistoku. Ipak, na osnovu onog što sam videla i osetila, za prvo ostrvo mogla bih da vežem [...]

By | 20. 6. 2015.|Indonezija|13 Comments

Super, hvala na pitanju

Otkad sam zastala na Baliju, ne oglašavam se na blogu pa dobijam dosta poruka u kojima me ljudi pitaju kako sam. „Super!“, uvek otpišem. Nekako me sramota da se žalim sa rajskog ostrva. Koliko će njih ikada stići ovde. Ali kao i uvek, istina je za nijansu-dve drugačija…. *- Imam pacova u krovu sobe – kažem vlasniku hostela u kome sam odsela.Vlasnik se zove Kevin i on je Kinez sa Balija, u kasnim dvadesetim ili ranim tridesetim. Nosi frizuru koja me najviše podseća na hitlerjugend fazu Lajbaha. Na obe ruke ima tatue do ramena. Ne volim tatue pa nisam ni pokušala da [...]

By | 18. 5. 2015.|Indonezija|16 Comments

Kad imaš/nemaš druga

O pedalanju zapadnom Sumatrom u društvu pa potom opet bez njega. O vezivanju i usamljenosti. O izloženosti i zasićenju. O planovima i životnoj (ne)izvesnosti. Ostavite neki komentar, znači :) * Mog novog saputnika Mišu iz Nemačke zatičem u bašti hostela u Bukitingiju. On mi je i poslao GPS koordinate za to mesto. Zvučalo je primamljivo: pet dolara za zajedničku sobu, u cenu je uračunat doručak i neograničena količina kafe i čaja tokom dana, u hostelu imaju wifi a kupaonice su opremljene čak i toplim tušem! Od Kine pa na jug, bojler je privilegija mahom zapadnjačkih žitelja. Pa iako su ovde [...]

By | 12. 3. 2015.|Indonezija|56 Comments

Meandriranje duž Ekvatora

Ili -- kako prevideti Ekvator i nabasati na budućeg saputnika u vožnji. O lepotama divljine i strahu od "kanibala". O geografskim i životnim nultim tačkama.*Još od Singapura razmišljam o tome kako ću preći Ekvator i prvi put kročiti na južnu Zemljinu poluloptu. Zamišljam sliku kako jednom nogom stojim na jednoj a drugom na drugoj polulopti. I moj bicikl je takođe uhvaćen u trenutku kada seče polutar – prednji točak se, razumljivo, kotrlja 'nadole'.Znače mi takve stvari. Pedalirajući okolo, ostavljam svoj trag na Zemljinoj kori. Točkovima svog bicikla opisujem rutu na njenom tlu, makar bila i oku nevidljiva. I dok [...]

By | 27. 2. 2015.|Indonezija|22 Comments

Hey mister, how are you?

 Ili -- kako me i nakon dve i po godine u južnoj Aziji ona opet iznenađuje pokazujući mi koliko zapravo malo znam o tamošnjim ljudima*Šok nakon Singapura bio je očekivan, ali ni približno u toj meri u kojoj me sustiže odmah po prelasku na ostrvo Batam, koje pripada Indoneziji. (A još ne znam da je ono pod najjačim uticajem svojih severnih super-razvijenih suseda i samim tim najmanje 'indonežansko' od svih indonežanskih ostrva.) Prva slika je – prljavština. Prvi utisak – gužva i buka. Siromaštvo me zaskače iz svake sklepane drvene kućice sa koje visi natpis sa zvučnim imenom nekog svetskog [...]

By | 19. 2. 2015.|Indonezija|9 Comments