Darovi i uzdarja

Na samom ulazu u selo, iz kuće iza žičane ograde, jedna žena upravo je izašla da nahrani kokoši. Grabeći priliku, požurila sam da je upitam za dozvolu da kampujem na placu preko puta. Ostaci nekoliko kamenih zidova pružili bi mi dovoljan zaklon od vetra iz kojeg god pravca da noćas udari.   Umesto potvrde koja je u Turskoj uvek dolazila lako i brzo, bez suvišnih pitanja i dugih objašnjavanja, žena je odmahnula rukom, što je moglo da znači mnogo toga, ali je meni ponajviše ličilo na odbijanje, i žurno ušla u kuću. Brže nego što sam stigla da se [...]

By | 28. 1. 2016.|Beleške, Turska|3 Comments

Moj obračun sa njima

(Odlomak iz rukopisa romana.) Magistralni put kojim se kotrljam kreće od Marmarisa na Tirkiznoj obali i vodi uz more do Mersina, koji Turci nazivaju Biserom Mediterana, odakle potom zadire u kopno, zavlačeći se sve dublje na istok, preko kurdskog Mardina pa južno oko Ljubičaste planine, gde ulazi u Iran. Ispijajući jutarnju kafu, pratim na mapi žutu liniju sa oznakom De-četristo, kojom je iscrtan. Već danima žalim što neću moći da njime vozim sve vreme, jer iako planiram u Iran, ta ruta nije bezbedna za samu ženu. Duž obale, koja je turistički razvijena, stanovništvo je uglavnom naviklo na zapadnjake i [...]

By | 29. 11. 2015.|Beleške, Turska|15 Comments

No problem, madam!

(Iz rukopisa novog romana.) Stigla sam do kraja sela i zastala, pitajući se da li da napravim još jedan krug, samo sada osmatrajući pažljivije, ili da ipak potražim mesto negde izvan njega. „Haus, madam, turkiš haus!“, „Haus, madam, turkiš haus, foto!“, čula sam ženski glas sa prozora iznad moje glave. Nudio mi je da za nadoknadu fotografišem drvenu kuću na sprat. „Para jok“, odbila sam, a onda sam je upitala: “Ja imam čador, vi bašču, biti moj jatak?“ Jurila sam po sećanju turcizme, obilno se pomažući rukama kao u igri pantomime: prva reč – šator, druga – vaša bašta, [...]

By | 23. 11. 2015.|Beleške, Turska|2 Comments

Grlom u (turske) jagode

1. februar - 25. april Te 2012. prvi put sam prešla na azijski kontinent. Bio je početak februara i niko nije znao da zima zapravo tek uzima zamah. Kroz nekoliko dana, sneg je zabeleo gradove jonske obale nakon više od dvadeset godina. Te godine mnogo sam se smrzavala, kisnula i vetar me je produvavao dok sam pratila jednog čoveka "u točak”. Učila sam se stoicizmu, verujući da tu žrtvu prinosim na oltar naše veze. Ali na izmaku zime koja nikako nije htela da ode, otkrila sam da ne gajim dovoljno veliku ljubav da bih oprostila što me je napustio [...]

By | 25. 4. 2012.|Turska|7 Comments

Čaj, čaj, čaj – i oko njega

Čaj je reč koju sam najčešće čula u Turskoj tokom tri meseca koliko sam ovde vozila. I s njim, evo, završavam, kampujući poslednje noći na jednoj plantaži ove biljke. Bilo je teško naći parče zemlje na koje ću postaviti šator. S moje leve strane je more, a obala je zapravo gomila ogromnog kamenja na kojem je nemoguće spavati; s moje desne strane su strma brda na kojima je svaki centimetar iskoriščen za gajenje čaja, a ono malo ravnih površina zauzimaju kuće ili mini-vrtovi sa zasadima povrća i voća. Ovaj deo crnomorske obale, između Trabzona i gruzijske granice, snabdeva celu [...]

By | 24. 4. 2012.|Turska|5 Comments

U gostima kod Kurda

18-21. april Neću imati vremena da posetim istočnu Tursku koju uglavnom naseljavaju Kurdi. A provesti tri meseca u ovoj zemlji i ne upoznati pripadnike naroda koji čini skoro četvrtinu od ukupnog tuskog življa i čija sudbina je rak-rana svake ovdašnje vlade još od vremena Ataturkove revolucije, znači propustiti možda najzanimljivije i najegzotičnije iskustvo u Turskoj. Za taj propust delom sam i sama kriva, jer sam praveći plan pedalanja kroz Tursku uzela zdravo za gotovo upozorenja mojih veoma brižnih prijatelja da nikako ne idem sama u taj deo zemlje. Sasvim sam smetnula s uma da je većina cikloturista pratila upravo [...]

By | 18. 4. 2012.|Turska|2 Comments

Crno more

Kakvo je Crno more, je l' stvarno crno?, pita me moj prijatelj. Jeste, crno je baš-baš. I da ga nikada nisi video uživo a da ti neko pokaže fotografije Jadranskog, Sredozemnog i Crnog mora, prva dva bi verovatno teško razlikovao ali oko potonjeg ne bi imao dileme. Potražila sam na Interenetu odgovor na pitanje kako je Crno more dobilo taj naziv. I na Vikipedijinim straniicama našla sam nekoliko zanimljivih pretpostavki. Jedna kaže da u vodama ovog mora nema dovoljno kiseonika što sprečava razvoj mikroorganizama, pa je otuda ono mrtvo i crno. Postoji i pretpostavka da je to ime dobilo [...]

By | 17. 4. 2012.|Turska|9 Comments

Biti mlad i slobodan u Turskoj

Sivas (dešava se između 5. i 7. aprila, ali sam napisala sa malim zakašnjenjem) Otkakao sam u Turskoj, mnogo puta čula sam da mladi ovde ne izlaze uveče kao u zapadnim zemljama. Bilo da su naklonjeni konzervativnoj struji, bilo da su liberali, tradicija i sredina propisuju im da budu kod kuće kad padne noć. Izuzetak su veliki gradovi poput Istanbula ili Ankare, kao i tursitička mesta, no ova samo tokom sezone. Kako se onda provode, kako se druže, kako upoznaju nove prijatelje, simpatije, partnere? Imala sam mnoga pitanja, ali odgovori koje sam dobijala nikako nisu mogli da mi [...]

By | 16. 4. 2012.|Turska|5 Comments

Uskrs među ‘svojima’

14-15. april | Bolaman Pogrešno sam procenila Fahri i Hamije kad su me pozvali da noćas budem njihov gost. Samo zato što su pešačili pet kilometara od šume na brdu, gde sam ih srela, do njihovog stana, zaključila sam da su sirotinja. Tim me je više dirnula njihova želja da me ugoste nakon što me je tip sa sekirom isterao iz pomenutog šumarka gde sam prvobitno nameravala da spavam. Do gore sam bila izgurala bicikl putem između nekoliko seoskih kuća, pitajući svakoga koga sam srela da li je u redu da tamo kampujem, i svi su odobrili. A onda [...]

By | 15. 4. 2012.|Turska|10 Comments

Dan za organe reda

I deo: Žandarmerija Šta rade Turci kada žele da pomognu turist(kinj)i u njihovom selu, ali ne znaju kako jer ne razumeju ni reči no jasno vide da je veoma zabrinut(a)? Pozovu broj 156 -- žandarmeriju. -- Nas možeš pozvati za svaki problem -- objašnjava mi mladi žandarm na dobrom engleskom. To sam čula više puta za prethodna dva i po meseca. Skoro svi moji domaćini preporučivali su mi da se obratim žandarmima u slučaju da imam neki problem, ali do sada nisam na to ozbiljnije pomišljala. Ne bih ni sada pomislila, da nije bilo žitelja sela Gumelonu. Tamo [...]

By | 11. 4. 2012.|Turska|0 Comments

U srcu Anadolije

1-3. april Dom(aćini) u Kajseriju Istuširala sam se, spremila klopu i udobno se zavalila u fotelju ispred prozora četvorosobnog stana u centru Kajserija, s kojeg se pruža panoramski pogled na ceo grad i u pozadini planinu Ercijan koja se visoko izdiže iza poslednjih krovova. Na stočiću ispred mene pun tanjir makarona, do njega Efes od pola litre, a kroz sobu se lomi glas Ele Ficdžerald sa ce-de plejera. Moji domaćini, Atila i Gultekin, obojica u kasnim četrdesetim ili ranim pedesetim, sačekali su me kada sam danas pristigla u grad, smestili me i onda otišli, dajući mi vremena da [...]

By | 03. 4. 2012.|Turska|2 Comments

Kapadokijski podzemni lavirint(i)

U Derinkuju, koji se nekad zvao Melengubu, nalazi se drugi po veličini podzemni grad u Kapadokiji -- veći je samo u mestu Ozkonak, ali on trenutno nije otvoren za posetioce. Do sada je otkriveno oko dvadeset nivoa, koji sežu u dubinu do osamdeset pet metara. Od toga je samo jedanaest očišćeno, a osam je otvoreno za posetioce. Prema broju prostorija za smeštaj ljudi, štala, ventilacionih dimnjaka, bunara, skladišta, ovde je moglo boraviti nekoliko hiljada ljudi. Sve to saznajem zahvaljujući tome što je neposredno za mnom naišla grupa sa privatnim vodičem. Stojimo svi skupa u prostoriji odmah ispod ulaza, od [...]

By | 29. 3. 2012.|Turska|3 Comments

Centar Kapadokije — Goreme (II deo)

Ako posetilac ne prati striktno neku od ruta koje su ucrtane u turističku mapu Kapadokije, ako krene gde ga pogled povede, vrlo brzo će se “izgubiti” među vilenjačkim dimnjacima. Jer iza svakog brda, iza svake udoline, otkrivaće nove oblike i boje prirodnih skulptura, koje će ga mamiti i vodati naokolo bez plana i, čini mi se, bez kraja. Upravo to se desilo sa mnom drugog dana po dolasku u Goreme. Krenula sam s namerom da posetim Roze, potom Crvenu i na kraju Ljubavnu dolinu, a završila sam istražujući formacije koje nisu ni u jednoj od ovih glasovitih bašta. S [...]

By | 29. 3. 2012.|Turska|5 Comments

Da sam rođena u Kapadokiji…

Da sam rođena u Kapadokiji, detinjstvo bi mi proteklo u nadevanju imena vilenjačkim dimnjacima. U slobodnoj igri asocijacija sa njihovim oblicima i bojama, puštala bih mašti na volju imenujući svet u kome na istom mestu postoje kuća patuljaka, džinovske pečurke, zabrinuti roditelji, veseli delfini, namrgođeni čovek, zubi džina, glava nosoroga, beskrajni tobogan, crvene čete, visoke dine, vilinsko kolo, svemirska jabuka, bizarni falusi, šahovski pioni, vrata podzemlja, kosmička sfinga, veštičja kuća, orijaški bacač kamena... Jutra bi mi počinjala ispijanjem kafe na balkonu, s pogledom na doline vilenjačkih dimnjaka nad kojima lebde šareni baloni. U podne, pela bih se na neki [...]

By | 26. 3. 2012.|Turska|3 Comments

Centar Kapadokije — Goreme (I deo)

Osim što mi se dopalo da u Kapadokiju uđem kroz simboličnu kapiju ove regije -- Učisar, još više mi se dopalo to što me od Goremea, gde sam planirala da nađem smeštaj, deli samo tri kilometra, i to nizbrdo. Bio je to verovatno jedan od najlepših spustova na dosadašnjoj turi, s pogledom na dolinu prepunu fantazmagoričnih oblika s moje desne strane. Zastajala sam svaki čas da fotografišem, a negde na pola puta parkirala sam bicikl i napravila pauzu da zgotovim sebi kafu. Kako sam samo uživala pijuckajući je na ivici jedne stene, s koje bih mogla, kao sa tobogana, [...]

By | 25. 3. 2012.|Turska|6 Comments