Kao sav normalan svet

Ponekad uporni do tvrdoglavosti, posebno kada je u pitanju izbegavanje prometnih puteva u korist onih sporednih i zemljanih, zabasali smo na jedan koji kao da je preorao Marko Kraljević (more, Marko, ne ori drumova!). Ali to ni po jada, nego što je strm, nebu pod oblake se uspinje. Zato smo odložili bicikle te Brajan ode da proveri ima li živih u nekoj od kuća razbacanih duž istoga. I kad sam ja već pomislila da vratiti se neće jer mu se desilo ko zna šta, te odlučno namerila da pođem za njim, pronađem ga po svaku cenu i, ako treba, [...]

By | 23. 9. 2011.|Rumunija|3 Comments

Transfagarašan

Približavamo se masivu što se moćno izdiže ispred nas kao da izranja iz ravnice koja je nakada bila dno Panonskog mora. Najpre ga vidimo kao u izmaglici, a onda kilometar po kilometar, po makadamu i zemljanom putu koji povremeno izrasta u asfaltni, sve nam je bliži i jasniji. Boje počinju da se prelivaju od crne do svetlosive i na licu masiva postupno se ocrtavaju linije pojedinačnih planina. Jedna za drugom, kao da istupaju korak napred, koliko da (nam) se poklone i onda opet vrate u vrstu. Magija koja se rađa pred našim očima. Transfagarašan -- jedan od deset "must ride" svakog [...]

By | 22. 9. 2011.|Rumunija|11 Comments

Sve je to od lošeg vina?

Zabeležili smo verovatno najkraću dnevnu kilometražu u istoriji cikloturizma -- svega tri kilometra! Toliko nam je trebalo da izađemo iz Sigišoare i dopedalamo do prvog zemljanog puta kojim smo se spustili na neku livadu, bacili podloške na travu i sručili se na njih. A sve je počelo prilično veselo, kada smo prethodne večeri kupili namirnice da spremimo grčku salatu; uz nju, naravno, crno vino, a desert nam je došao neplanirano, u vidu lubenice koju nam je poklonio prodavac ispred marketa. Šta od toga nije valjalo, ne znamo, ali usred noći Brajana su probudili jaki stomačni bolovi, a ubrzo za [...]

By | 19. 9. 2011.|Rumunija|0 Comments

Sigišoara

Umalo se desilo da zaobiđemo Sigišoaru. Nije nam bila baš usput, niko nam nije odgovorio sa neke od internet lista za besplatan smeštaj, a ja nisam mogla da se setim šta je to toliko bitno u tom gradu zbog čega sam ga stavila na moju listu "must to see". Ipak, na Brajanove obazrive pokušaje odgovaranja od skretanja sa rute (koja je od Fagaraša logično vodila ka Transfagarašanu), tvrdoglavo sam istrajavala u nameri da izvozimo dodatnih stotinak kilometara, samo da bismo je posetili. Postoje gradovi u koje se putnici bezuslovno zaljubljuju bez obzira na to koliko im se ukusi razlikuju. [...]

By | 16. 9. 2011.|Rumunija|0 Comments

Od Vlada(ra) do vampira

Bran svakako nije ni Brajanov ni moj najomiljeniji grad u Rumuniji, niti je Drakulin zamak najinteresantnije mesto koje smo želeli da posetimo, ali, kada smo se već zatekli usred Transilvanije, nekako se činilo neminovnim da ga obiđemo. Tako smo, poput hiljade turista koji hrle da razotkriju misteriju zvanu Drakula Vlad, ušetali u zamak u kome je on zapravo bio samo jedan od stanovnika. Prateći vrlo iscrpna objašnjenja na rumunskom i engleskom, koja su postavljena u svakoj prostoriji zamka, neupućeni posetilac (poput nas) zbilja će steći kompletan uvid u istorijat zamka, u značaj koji je imao kao utvrđenje u srcu [...]

By | 14. 9. 2011.|Rumunija|0 Comments

Ili ljudi?

Biće da smo ljudima ipak najviše oduševljeni. Nakon Mihali i Gregori, Danijela, Vladimira, Ane, te barem toliko onih koje nismo stigli da upitamo za imena ali koji su nas utvrdili u utisku da su Rumuni posebno naklonjeni putnicima, slučaj nas je doveo pred kapiju Magde i Mirč e u mestu Hăghig. Oboje su gradska deca, Magda iz Brašova, Mirča iz Cluj-Napoca. Pre tri godine odlučili su da napuste Brašov, gde su živeli, i dvadesetak kilometara van grada kupe staru kuću sa osam ari zemlje. Kada ne radi kao veb-dizajner (među njegovim referancama je i sajt www.bran-castle.com, o Drakulinom zamku), [...]

By | 12. 9. 2011.|Rumunija|0 Comments

Transilvanija

Ne moramo da konsultujemo mapu da bismo shvatili kako smo se nakon istočnih Karpata obreli u Transilvaniji. Razlika je toliko očigledna kao da smo se našli u sasvim drugoj zemlji. Drugačija je priroda, drugačija su naselja, drugačiji su i ljudi. Bilo da okrećemo pedale uzbrdo ili stiskamo kočnice nizbrdo, s obe strane puta pucaju otvoreni vidici na basen nekadašnjeg Panonskog mora. Naselja gube prepoznatljiv rumunski pečat sa kućama šarenih fasada koje su napola skrivene iza izuzetno visokih drvenih kapija, navrh kojih se gnezde ptice u za njih posebno predviđenim šupljinama. Ustupaju mesto zidanim kućama sa šorovima koje se nižu [...]

By | 11. 9. 2011.|Rumunija|1 Comment

Efekti neobaveštenosti

Zbog dužine ture i brojnih predela kroz koje prolazimo, često ne stižemo da pročitamo ni osnovne informacije o onome što nas očekuje, pa neobavešteni lutamo uzduž i popreko zemalja, neobavešteni otkrivamo spektakularne vidike, neobavešteni ulazimo u znamenite gradove. Ali upravo zato, efekat iznenađenja lepotom je veći, potpuniji, snažniji. Sve što smo znali pre ulaska u kanjon Bicaz bilo je da se nalazimo na granici Moldove i Transilvanije. Anina rođaka iz Piatra Naemta rekla nam je da ćemo proći kroz prilično lep predeo, što je i na mapi nazanačeno, ali nismo očekivali ništa ni približno onome što ćemo videti. Posebno [...]

By | 10. 9. 2011.|Rumunija|0 Comments

Ana i Stefan iz Piatra Neamta

(6-8. septembar) Na ovom putovanju pozitivno me iznenađuju ljudi od kojih to najmanje očekujem, kao što je često slučaj i u životu. Neki stranci, negde u nekoj zemlji, koji mi nisu ni rod ni pomoz Bog, pruže mi tek tako ne samo smeštaj i krov nad glavom nego mi bez zadrše daruju i deo svog srca.  Nemaju nijedan razlog da to učine -- jer teško da ćemo se ikada više sresti ili da ću biti u prilici da im uzvratim -- osim velike ljudskosti. Ana je jedna od tih osoba, koje ću, verujem, pamtiti i po završetku ovog putovanja.  [...]

By | 09. 9. 2011.|Rumunija|0 Comments

Carpatii Orientali

Kotrljajući se po Istočnim ili Orijentalnim Karptima kao da prolazimo kroz vremeplov. Konji upregnuti u zaprege klackaju se putevima lagano, ne narušavajući dremež putnika koji se voze u njima, na nestvarno zelenim pašnjacima pastiri lenjo, podlakćeni u debeloj hladovini, nadgledaju stada ovaca i krava, a sela sa ljupkim drvenim kućama, sa čijih se terasa i balkona šareni cveće, spokojno tihuju na letnjem suncu. Ovde ljudi svakom prolazniku nazdravljaju "Bună ziua" a deca za putnicima dovikuju "Drum bun" i dugo mašu za njima. Iidiličnu sliku kvare samo gomile smeća koje se vide posvuda: podjednako duž prometnih i duž skrajnutih puteva, [...]

By | 05. 9. 2011.|Rumunija|0 Comments

Ili sve ili ništa!

I Brajan i ja obožavamo pečurke, pa smo se obradovali kada smo negde na putu između Ciokanesti i Moldovice primetili ženu koja ih prodaje u prtljažniku svog pikapa. Poželeli smo joj dobar dan na rumunskom i rekli odakle smo. Na moje iznenađenje, uopšte nije reagovala na pomen USA, ali se oduševila kada je čula da sam iz Srbije. Požurila je da mi se pohvali kako ima kolegu Hrvata i kako voli da sluša Anu Bekutu i Mileta Kitića. Na mešavini rumunskog, nemačkog i srpsko-hrvatskog rasprela je o njemu sve same hvalospeve, pa sam se zapitala da li je tu [...]

By | 04. 9. 2011.|Rumunija|0 Comments

Oriđinale

I opet samo na trenutak stajemo, ovog puta pred nekom kućom u mestu Borca (čita se Borka) da Brajan bolje pritegne torbu u kojoj čuvamo hranu. Ali iz dvorišta upravo kolima izlazi muškarac, koji nam se osmehuje kroz otvoreni prozor. "Englezi"?, pita nas. Obično ne odgovaramo odmah kad nas pitaju odakle smo -- pustimo ljude da pogađaju jer ih to zabavlja, a zabavlja i nas pošto do sada niko nije pogodio. Nakon par pokušaja, kažemo im i onda uvek usledi iznenađenje. Ali sada se odmah predstavljamo, pa je i čovek požurio da nam objasni da on nije stranac, što [...]

By | 03. 9. 2011.|Rumunija|1 Comment

Bukovina

Pedalamo kroz Bukovinu, oblast u severnoj Moldaviji između Karpata i reke Prut. Tokom 15. i 16. veka ovde je izgrađeno i žvopisano desetak manastira u jedinstvenom stilu, po kojem su danas poznati u celom svetu. Zbog lepote freski koje ih krase iznutra, ali još više zbog murala kojima su oslikani spolja, skoro svi bukovinski manastiri su danas na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine. Svaki od njih je priča za sebe, a mi smo posetili dva: Moldovicu i Voronet. Kada smo preskoračili kameni prag i kroz visoku drvenu kapiju ušli u dvorište Moldovice, bukvalno smo ostali bez daha. Izgledalo je [...]

By | 02. 9. 2011.|Rumunija|0 Comments

Jedan čovek i jedan pas

Zastali smo u mestu Ciokanesti, samo nakratko, koliko da u dvorištu objekta B&B popijemo pivo i iskoristimo WiFi. Ali kada smo pronašli vlasnika, koji se predstavio kao Vladimir, ispostavilo se da po veoma pristupačnoj ceni (oko 4 evra za oboje) možemo da kampujemo u dvorištu, da koristimo tuš u kući, napunimo baterije svih naših elektronskih uređaja, surfujemo do mile volje i, kako će se uskoro ispostaviti, dobijemo čorbu gratis. Sve to Vladimir nam je izdeklamovao prilikom upoznavanja. On je u kasnim četrdesetim, govori loš engleski, nešto bolji francuski i osrednji ruski. Živi sam i brbljiv je kao i svi [...]

By | 01. 9. 2011.|Rumunija|3 Comments

Da je Hamlet imao aj-pod…

Prvi dan od polaska iz Beograda da ne vozim bicikl. Ceo dan se odmaramo, sređujemo stvari, potom Brajan odlazi u prodavnicu (njegov je red, a ovde se, kao i u svakoj kući, zna red) a ja pokušavam da nacrtam pejzaž koji vidimo odavde: selo navrh brda koje neodoljivo podseca na srednjovekovno seoce ili mesto iz bajke. Idilično lenčarenje prekida grupa od desetak mladih Rumuna, koji u besnim kolima dolaze na piknik, i zaustavljaju se na desetak metara od mene. Brajan je u prodavnici, pa oni vide jedan bicikl i šator, te verovatno pretpostavljaju da sam sama, tako da se [...]

By | 29. 8. 2011.|Rumunija|0 Comments